Madlena Dašić svojim radovima zapravo zaobilazi pitanje društvenih problema, kojim se umetnici često bave, i nudi jednu kontrasnu ideju. Fokus postavlja na ono što obogaćuje iskustvo, što proizvodi osećaj ispunjenja, makar na jedan površan trenutak. Kroz odabir različitih stilova i materijala, Madlena se usmerava na stereotipe i metafore koji bivaju već utvrđeni kao donosioci zadovoljstva. Dovodi se u pitanje, da li estetsko zadovoljenje dovodi do duševnog spokojstva, i koliko je savremen život i postojeće norme unapred definisalo naše želje i ciljeve. Takođe daje na značaj vizuelnoj kulturi svakog postamenta koji međusobno sarađuje sa samom temom, kontekstom i prostorom.
Performans kao samoispitivanje
„Moja lična praksa se u najmanju ruku može nazvati eklektičnom, ali je u kontekstu uvek deo jedne globalne i ipak intimne priče samoispitivanja. Kako vrednujemo umetnička dela? Da li aura može da se definiše? Šta čine mali trenuci u ličnom univerzumu? Kako se savremeni multimedijalni umetnik odlučuje da biva lojalan za jedan stil prezentacije? Sva ta pitanja nalaze se iza krajnjeg cilja svakog mog performansa. Eye Candy upravo preispituje trenutke u toku dana gde čulo vida dominira kada tako ne bi trebalo da bude u nekoj organskoj praksi, definiše moć vizuelnih komunikatora, i svakodnevnih predmeta koji čine umetnička dela iz moje perspektive, kao što je postavka stola ili buket cveće“, reči su kojima je Madlena opisala svoju izložbu.
