Fotograf Filip Koludrović razgovarao je sa veštačkom inteligencijom i napisao putopis iz Amerike u kojoj nikada nije bio
Veštačka inteligencija je tema o kojoj se u poslednje vreme mnogo govori. Mnogo je kontroverzi, mnogo pitanja, nedoumica, zaključaka i čega sve ne, no mnogo je i onih koji od nje pokušavaju izvući ono, donedavno, naizgled nemoguće. Da nam je neko rekao pre svega par godina da ćemo veštačkoj inteligenciji napisati tekst, a da će ona iz toga renderovati fotografije pomislili bi da se radi o još jednom SF filmu, ali danas, doduše ekstremno iznenadno, široj javnost ovakav je koncept itekako dostupan. Sa AI najviše vole eksperimentisati umetnici smatrajući je novim medijem, a lome se koplja oko pitanja hoće li i može li ona uopšte zameniti umetnički rad i stvaranje. Neki su protiv, neki su za. Mi smo razgovarali s Filipom Koludrovićem, koji je upravo pomoću veštačke inteligencije napisao knjigu/putopis o odlasku u Ameriku u kojoj, pogodićete, nikada nije bio.
Filip Koludrović i njegovo fiktivno putovanje u Ameriku
Filip Koludrović fotograf je iz Rijeke, rođen 1996. i kako kaže sam za sebe s analognim fotoaparatom fotka od malih nogu. Sa 16 godina dobio je prvi digitalni fotoaparat i počinje sa svojom crno-belom digitalnom fotografijom. Njegovi specifičan čisti stil prepoznat je od strane mnogih respektabilnih klijenata među kojima su i magazini Vogue, Numéro and GQ, te brendovi Hermes, Chanel, Celine, Givenchy i Hublot. Nedavno je izašla njegova knjiga I HAVE NEVER BEEN TO AMERICA, stoga krenite s nama na putovanje zajedno s njim.
- Možeš li nam reći šta se krije iza naziva I HAVE NEVER BEEN TO AMERICA?
Naziv je zapravo jako iskren. Ja nikad nisam bio u Americi.
- Kako je nastala ova knjiga i koji je koncept?
Ideja za knjigu rodila se negde u oktobru prošle godine. U trenutku kada sam otkrio da Veštačka Inteligencija može stvarati fotografije uz pomoć samo teksta kompletno mi se promijenila perspektiva. Već sam neko vreme fasciniran Amerikom, možda zato što sam i sam dosta nomadska osoba pa me to nekako asocira na te njihove kamp prikolice i stalnu potragu za nečim. Nakon što je svo to oduševljenje novom tehnologijom splasnulo, zapravo mi je logično bilo da to mora biti upravo knjiga. S obzirom na to da fiktivno fotografišem uz pomoć veštačke inteligencije koja osim servera i hardvera fizički ne postoji, jasno mi je bilo da finalni produkt mora biti nešto opipljivo. U tom trenutku pridružuje mi se Hrvatski umetnik Deni Horvatić čiji sam veliki fan. Kroz konverzaciju s njim zajedno smo upakovali taj materijal u ovu knjigu.
Koncept je fiktivno tromesečno putovanje kroz Ameriku 18-godišnjeg dječaka u 5 poglavlja. Prvo poglavlje je polazak iz Rijeke za New York brodom te put inspirisan Hrvatskim imigrantima u Ameriku u 18. brku. Drugi Chapter je Putopis, to je glavni dro knjige, sve od srednje škole do kauboja, Amisha, Hamptonsa, Univerziteta i sve što čini jedan život u Americi. Treće poglavlje je Manifesto koji knjigu zapravo razbija te je vraća na početak u negativnoj verziji. Četvrto poglavlje je zapravo negativni putopis gde možemo naći teme kao što su farmaceutska industrija i kako tinejdžeri konzumiraju opijate, izbore za miss, porno industriju, zavisnosti, AA sastanke, provale, zatvore, vojsku i school shootings. Peti chapter (Death) je negativna verzija prvog.
- Kako si došao na ovu ideju i koliko ti je trebalo da sve i provedeš u delo?
Mislim da sam dosta impulsivna osoba i do ideje dođem dosta brzo, najčešće u procesu sprovođenja u delo malo izgubim fokus. Do same ideje i izrade većine materijala prošlo je neke 3-4 nedelje. Ostatak je bio grafički dizajn i dovršavanje projekta.
- Kakav je tvoj komentar na odgovore koje je generisala AI?
Zanimljivo mi je kako ste napisali generisala, jer svako i dalje daje neki svoj rod AI-u. Iskreno nemam komentara, u početku sam bio na rubu opsednutosti, svako veče bi išao spavati sa mislima o tome šta bi sutra mogao upisati i to unosio u beleške na telefonu. Svaku situaciju koju bi video na ulici zamišljao sam u univerzumu veštačke inteligencije.
- Šts uopšteno misliš o veštačko inteligenciji? Misliš li da je ona pretnja ili pomoć čovečanstvu?
Dosta mi je teško opisati što generalno mislim o veštačkoj inteligenciji. Za sada je još uvek smatram alatom, isto kao što čekić ili sekira mogu biti pomoć ili pretnja čoveku. U šta sam siguran je da zbog globalizacije i kolektivnih problema koje imamo kao čovečanstvo potrebna sinergija puno više mozgova kako bi došli do nekih rešenja. Čovek je ipak sputan svojim govorom, jezikom i mogućnošću objašnjavanja onoga o čemu razmišlja, još uvek nismo u mogućnosti spojiti svoje mozgove i kolektivno razmišljati. Ovo je možda neki korak bliže tome. Kako ćemo to iskoristiti i u što će to izrasti tek ćemo videti.
- Kako generalno gledaš na ovaj projekt, a kako na njega gledaju ljudi koji su ga već videli?
Iskreno ne gledam na njega previše, jednom kada završim nešto pomalo izgubim interes i vreme je za nešto novo. Ljudi kojima ga pokažem reaguju dosta zanimljivo, dosta ljudi i dalje ne razume ili im je preapstraktno o čemu pričam.
- Može li ovakav način dovesti do svojevrsnog iskrivljenja stvarnosti? Kako ćemo zapravo znati šta je istina?
Upravo to je i jedno od glavnih pitanja ove knjige. Stvarnost je odavno iskrivljena. Kako i danas znamo šta je istina, a šta ne? Sav sadržaj koji vidimo na našim telefonima neka je frakcija istine, puno filtera, fotoshopa, rendera. Postoji li zapravo ultimativna istina ili su to sve verzije istine?
- Koji je plan ss knjigom nakon što bude objavljena?
Knjiga je imala launch u Firenci za vreme Pitti Uomo i LuisaViaRoma x British Vogue modne revije. Nakon toga event će biti i u Šangaju. Onda sledi distribucija u radnje i knjižare. U utorak, 25. jula u Art Shopu Kula Cetinjska predstaviću zvanično svoju knjigu u Beogradu.
- Planiraš li neke druge projekte, jer čini nam se da si tek počeo?
Ne volim planirati previše. Pokušavam živeti što bliže sadašnjosti i videti gde me to vodi.
Tekst je preuzet sa sajta Journal.hr
Foto: Filip Koludrović/AI
