Na prvi pogled, ovi keramički primerci mogu izgledati kao sasvim uobičajni kuhinjski elementi – u domovina onih koji su duboko zašli u svoju villain fashion eru. Kako bismo drugačije opisali šoljice sa bodljama, tanjire pripojene makazama i sličnim neočekivanim dodacima? Iako možemo da zamislimo da se ovi predmeti nađu u svakodnevnoj upotrebi pristalica ove stilske ideologije, oni zapravo služe drugoj funkciji – onoj umetničkoj, a iza nje stoji američki umetnik Glen Martin Taylor.
Kao samouki umetnik, Taylor koristi japansku tehniku kintsunagi, tradicionalno primenjivanu u ovoj kulturi radi popravke slomljene keramike, često koristeći zlato kako bi se ispunile pukotine i time dao novi život slomljenom predmetu. U pop kulturi, nerekto se referiše na ovaj postupak unoseći mu dublje, metaforičko ili, u izvesnom smislu, filozofsko tumačenje. Viđeno očima new age mišljenika, ovaj proces može simbolizovati verovanje da nesavršenstva ne treba skrivati, te da je moguće pronaći novu životnu snagu uprkos nedaćama koje zadese pojedinca.
No, znači li to da su radovi američkog umetnika nešto što bismo uvrstili u umetnost?
Umesto zlata – čelik
Glen Martin Taylor primenjuje ovu japansku tehniku, no koristi se drugim medijumima kako bi postigao nešto drugačiji efekat od onog koji se obično dobija. Umesto zlata ili srebra, Taylor se koristi drugim gotovim objektima, kreirajući tako sasvim nove predmete, funkcionalne koliko to nisu. Tako u njegovoj zbirci radova postoje tanjiri koji su delom od fine keramike, a delom sačinjeni od bodljikave metalne žice. Makaze često služe njegovoj želji da u život vrati slomljene komade, a rezultat je uvek vizuelno krajnje intrigantan.
Foto: Glen Martin Taylor
