Inflatable Wonders: Kako bi izgledalo sedam svetskih čuda kada bi bili na naduvavanje

Sreda, 24. maja 2023.

Veštačka inteligencija ovih dana centar je interesovanja kako onih koji o njoj pišu, tako i onih koji uz pomoć iste stvaraju. Mogućnosti koje pružaju AI (eng. artificial intelligence) dozvoljavaju da se poigramo granicama stvarnosti, testirajući tako ne samo alternativne forme, već i sposobnost da prepoznamo stvarno od nestvarnog. Sigurno ste nebrojano puta u poslednjih nekoliko meseci naišli na fotografije koje su toliko realistične, dok su istovremeno nadrealne – poput Pape u beloj puffer jakni. Iako takve manipulacije mogu sa sobom nositi brojne rizike i čak – bez preterivanja – zastrašujuće posledice, pojedina poigravanja mogu biti bezazlena. Tako je britanska digitalna umetnica Joo Ann predstavila sedam svetskih čuda u nešto drugačijem izdanju, zahvaljujući (naizgled) bezgraničnim mogućnostima AI softvera.

@joooo.ann

Da obnovimo gradivo

Neretko dolazi do zabune na koje se to građevine odnosi termin svetska čuda? Još više, često nalazimo na magičan broj sedam, pa opet – srećemo liste sa mnogo više zdanja. Zapravo, postoji nekoliko grupa od po sedam svetskih čuda. Neka od njih smatraju su veličanstvenim dostignućima antičkog sveta, od kojih su do savremenih dana izdržale samo Velika Keopsova piramida u Gizi. Osim toga, i dalje se divimo čudima modernog vremena. Na toj se listi nalaze u čuveni spomenik Hristos Spasitelj u Brazilu, kao i nalazišta Machu Picchu u Peruu. Zatim, čudom Centralne Amerike smatra se kompleks Chichén Itzá u Meksiku, dok je u Evropi to rimski Koloseum. U Aziji, to je istorijsko nalazište u Jerusalimu, Petra, kao i Kineski zid, te Taj Mahal u Indiji.

Ipak, koncenzus je nekada teško postići. Tako srećemo liste na kojima se ubrajaju i mnoga druga zdanja, često ona novijeg datuma. Krivi toranj u Pizi česeto se pominje, kao i praistorijski lokalitet Stonehenge u Velikoj Britaniji.