Može li se učiti o istoriji
umetnosti na TikToku?

Ponedeljak, 19. juna 2023.

U poslednjih par godina, TikTok je postala jedna od najkorišćenijih društvenih mreža. Međutim, kako je njena popularnost rasla, tako je ova platforma postala i ozloglašeni propagator mnogih upitnih ideologija, te epicentar virtuelnih pojava čije su posledice postale vidljive i u realnom svetu. U stručnim, pa onda i medijskim krugovima, dominantno je stanovište po kojem negativan uticaj koji korišćenje ove aplikacije može imati daleko nadmašuje bilo kakve benefite od iste – posebno ukoliko ste pasivni posmatrač na njoj. Iako argumentovanih teza u prilog ovom stanovištu nesumnjivo ima, nekada se zapitamo – da li TikTok može služiti edukativnu funkciju? Primera radi, ukoliko istorija umetnosti predstavlja vašu interesnu sferu, da li sadržaji na TikToku mogu pomoći da se sa njome upoznate?

Da li je TikTok zaista toliko “loš”?

Jedna od (opravdano kritkovanih) mana TikToka jeste vremenska ograničenost njegovog sadržaja. Pređašnji limit od 30 sekundi preinačen je na tri minuta, a u izuzetnim slučajevima, video snimci mogu trajati i do 10 minuta. Prva je stavka kritike psihološke prirode, pa se odnosi na potencijalne probleme pažnje koje mehanizam na kom TikTok počiva može prouzrokovati, posebno kod tinejdžera i mladih u razvoju. Iako je naučna literatura i dalje štura, robusnih nalaza ima da opravdaju ovu brigu. Druga je preokupacija, u izvesnom smislu, filozofske prirode. Sažimanjem opsežnih ideja, poput onih kojima se bavi istorija umetnosti, na kratke isečke spakovane u manje od jednog minuta, često se gubi uvid u nekada presudne nijanse za njihovo rezonovanje i razumevanje, što posledično vodi greškama u zaključivanju. Time se mogu izostaviti mnogi važni detalji, pa formirana mišljenja bivaju zasnovana tek na krovnim postulatima. Uvezano sa personalizovanim, prividno aleatornim plasiranjem sadržaja, ovakav mehanizam za posledicu može dovesti do polarizacije mišljenja, odnosno značajno smanjen nivo tolerancije među grupama čije su ideološka shvatanja oprečna.

Jednostavnije rečeno, renesansa se ne može svesti na nekoliko površnih objašnjenja o stilu, tematskim poveznicama ili godinama u kojima su istaknuti umetnici stvarali. Ono što često biva izostavljeno, a što je neretko presudno za temeljno razumevanje bilo koje pojave jeste (socio- ili kulturno-istorijski) kontekst.

Žak-Luj David, Sokratova smrt (1787)

Može li onda TikTok služiti za upoznavanje sa istorijom umetnosti?

Sva navedena razmatranja, ipak, daleko su temeljnija, opširnija i kompleksna. Zato, vratimo se inicijalnom pitanju. Pomalo neočekivano, naš odgovor je afirmativan – da, TikTok (kao i bilo koja druga društvena mreža) može služiti upoznavanju sa ovom oblasti – i mnogim drugim. (Crna) magija algoritma ima tu nemerljivu moć da nas odvede intrigantnim informacijama, kao što nas uostalom svemogućnost (?) interneta vodi izvorima znanja kojima se nekada mnogo teže (i duže) dolazilo. Tridesetak sekundi neće nas učiniti ekspertima, ali će nam pružiti dovoljno informacija kako bi nas podstaklo na samostalno istraživanje. I, čak, na posetu muzeju.

Rafael, Atinska škola (1509-1511)

Vođeni tim uverenjem, ovo su profili koje smo nedavno zapratili, a za koje verujemo da služe upravo goreopisanoj nameni.

Rijksmuseum

@rijksmuseum
A maidservant pours milk, entirely absorbed in her work. 🥛 Except for the stream of milk, everything else is still. Vermeer took this simple everyday activity and made it the subject of an impressive painting – the woman stands like a statue in the brightly lit room. 💙💛 🖼️ The Milkmaid, Johannes Vermeer, c. 1660 #Rijksmuseum #Amsterdam #Vermeer #lerenoptiktok
♬ origineel geluid - Rijksmuseum