Kako možeš da fotkaš gole devojke? Kako možeš da pokažeš to roditeljima? Kako možeš da radiš to i da uživaš u tome? Kako možeš… (*dopunite sami*)? Kako možeš… (*dopunite sami*)?
Zdravko Dulović je fotograf iz Beograda koji svoju inspiraciju prevashodno pronalazi u lepoti žena. Fotografije gde se tek u drugom planu nalazi erotika, a gde je mnogo više pažnje dato divljenju žene i njenog tela. Sinoć je u kulturnom centru u gradu otvorio izložbu svojih radova koja nosi naziv upravo po pitanju koje najčešće čuje kada ljudi saznaju kojim vidom fotografije se bavi – Kako možeš? Mi smo posetili izložbu koja je obuhvatala 17 radova stvorenih u protekle tri godine, kojim Zdravko poziva na razbijanje predrasuda i iskorenjivanje pitanja koje nastaje upravo iz neznanja i straha prema nama stranom. Imali smo priliku da razgovaramo sa Zdravkom (ili Slavkom ako vam je draže) o tome kako je ušao u ovaj svet fotografije.
Journal 01: Kako i kada si znao da je ovo vrsta fotografije kojom želiš da se baviš?
Zdravko: Pre tri godine kada sam kupio svoj prvi aparat, znao sam da me portret nekako posebno interesuje. Njemu sam težio i kada sam se bavio fotografisanjem event-ova i kada sam se susreo sa street photography pravcem. Čovek je srce mog rada, ali su žene prevagnule kada sam shvatio koliko snage one nose u sebi i sa koliko više socijalnih problema se svakodnevno suočavaju.
Journal 02: Da li si u nekom trenutku isprobavao neki drugi vid fotografije i mislio da je to pravac kojim želiš da ideš?
Zdravko: Jesam, kao što sam malopre napomenuo, počeo sam svoju profesionalnu karijeru kao fotograf event-ova, i zaista sam mislio da je to pravac kojim ću ići. Ja ne volim da sebi unapred zacrtavam put, te ne isključujem opciju da ću se jednom vratiti i tome.
Journal 03: Kako izgleda kreativni proces kada ti model dođe na slikanje? Na koji način se odlučuješ za određen umetnički pristup fotografisanja svakog modela?
Zdravko: To zavisi od mnogo faktora poput lokacije gde će fotografisanje obaviti, doba dana i naravno, osobe koju fotografišem. Nikada ne insistiram ni na čemu, i trudim se da ostvarim potpuno opuštenu atmosferu. Tek tada se ideje rađaju u zajedničkoj komunikaciji sa modelom.
Journal 04: Za koga smatraš da je najteže/bilo najteže da mu objasniš čime se baviš znajući da te očekuju potencijalne predrasude?
Zdravko: Zapravo imam tu sreću da nisam bio u takvoj situaciji. Prosto nemam potrebu da ljudima pravdam svoja dela ili životne odluke. Zahvalan sam na tome što mogu istaći da niko od mojih bliskih prijatelja niti porodice ima ikakve predrasude prema poslu kojim se bavim.
Journal 05: Kako misliš da možemo uticati na cekolupno naše društvo i njihovu otvorenost za ovaj vid umetnosti?
Zdravko: Mislim da je odgovor na ovo pitanje dosta složen, jer je uticaj na celokupno, raznoliko društvo, jako težak posao. Na svako za će se naći protiv, ali verujem da su mali postupci ti koji imaju veliku moć. Treba da pokrećemo rasprave, da se bavimo argumentacijom i uvek da težimo ka unapređivanju sebe. Kao takvi ćemo biti dobar primer i drugom.
Journal 06: Nakon ove izložbe koju si otvorio sinoć, koji sledeći cilj zadaješ sebi, ako nije prerano za to?
Zdravko: Nije prerano, jer mi je otvaranje ove izložbe stvorilo mnogo novih ideja za buduće projekte. Cilj mi je da te ideje takođe uskoro sprovedem u delo. Radujem se mnogim novim saradnjama i projektima, i želeo bih da se i ovim putem zahvalim svima na podršci!
