Journal x Dragana Ognjenović Xmas Box: Autorski pečat prepoznatljive D.O. estetike donosi savršen spoj mode i likovne umetnosti
U susret prazničnoj sezoni, Journal je udružio snage sa jednom od najistaknutijih srpskih dizajnerki i umetnica, Draganom Ognjenović. Ova saradnja dolazi u vidu ekskluzivnog izdanja Journal x Dragana Ognjenović Xmas Box-a koje nosi autorski pečat prepoznatljive D.O. estetike i predstavlja savršen spoj mode i likovne umetnosti u vidu kolekcionarskog dizajnerskog komada.
Rad Dragane Ognjenović često prelazi granice medija, gde likovna umetnost i moda nisu suprotstavljeni, već se međusobno nadopunjuju, stvarajući vizuelne narative koji izazivaju duboke emocije. Njen rad se ne oslanja samo na tehniku već i na filozofiju koja prožima svaki njen komad — od skica do finalnog proizvoda. Kroz njene radove možemo osetiti ne samo estetske vrednosti, već i složene unutrašnje procese, intuiciju, pa čak i tišine koje nastaju između trenutaka stvaranja.
U nastavku razgovaramo sa Draganom Ognjenović o tome kako pristupa svakom novom projektu, kako dizajn može transformisati svakodnevicu i generalno o procesu stvaranja Journal x Dragana Ognjenović Xmas Box-a.
Vaš rad spaja likovnu umetnost i modu na način koji stvara duboku emociju i estetski doživljaj. Kako se odlučujete koji aspekt vašeg umetničkog stvaralaštva treba da bude dominantan u projektima poput ovog – da li to zavisi od medija, teme…?
Pre svega želim da zahvalim timu Journal-a na ovom pozivu. Veliko mi je zadovoljstvo pričinila saradnja sa ovako kreativnim, posvećenim i profesionalnim saradnicima.
Baš ovaj zadatak je dobra ilustracija za način, na koji se spajaju modni, grafički dizajn i likovni aspekt mog pristupa stvaranju. Svi ti delovi se sinhrono i neodvojivo susreću u nekom mediju, služeci temi i zadatku.
Kao umetnica i dizajnerka, kako balansirate između dva sveta – likovne umetnosti i mode?
Iskreno, i ne balansiram, sve odluke su spontane. Svaki segment ili oblast su prepuni inspiracije i hiljada mogućnosti. Ovde su više važne odluke…
Kada kreirate, koliko se oslanjate na spontanu inspiraciju, a koliko na promišljeni i metodični proces? Kako dolazite do ideje koja je snažna i relevantna?
Nikada ne znate da li će ideja biti niti snažna ni relevantna, o tome odlučuje publika. Za mene su i moda i likovna umetnost sfera u kojoj se nalazim, i tako se odvija i proces stvaranja, kao jedna velika kutija izmešanih misli, predmeta i poezije, muzike, koji se spontano spoje u neku ideju. Moja inspiracija dolazi iz rada i konstantnog promišljanja.
Kako balansirate između sopstvenih iskustava i želje da vaš rad bude razumljiv većini? Da li umetnost treba biti samo intimna, ili mora biti i svesna svoje društvene uloge?
Za umetnost je važno da je iskrena. Svaka namera i lenjost su vidljivi. Često su umetnici angažovani, bave se aktuelnim društvenim temama, ali društvena uloga se može sticati i ozbiljnim i posvećenim radom.
Kako biste opisali proces rada na Journal x Dragana Ognjenović Xmas Box-u – od skice do finalnog dizajna kutije?
Interesantan je zadatak, i zato odabir dizajna je zapravo bio najvažniji. Sam dizajn je deo jednog većeg rada, sa moje poslednje izložbe. Segment kroja koji se koristi u modi, prenet je na platno, a odatle je proizašla grafika za dizajn.
Kao neko ko je u stalnoj interakciji sa estetikom, bojom i formom, kako mislite da dizajn može oblikovati svakodnevne trenutke? Može li detalj kao što je kutija ili odevni predmet promeniti emocionalnu reakciju na određene situacije?
Apsolutno. Estetika oblikuje i formira naše stavove, i izloženost estetici pojačava osetljivost na nijanse i fine prelaze. Ona služi da u nama izazove najnežnija osečanja, pa nas, tako mogu usrečiti boje, nijanse, način na koji se nešto otvara, mašna od posebnog materijala, zvuk papira koji šuška.
Poznato je već da je crtež deo vašeg života, te da bez sveske i olovke ne idete nigde. Manje poznato je da imate zavidnu kolekciju slika velikih formata. Da li biste nam rekli nešto više o tome?
Svesku za crtanje uvek nosim sa sobom, pa su crteži malih fotmata. Kada slikam onda su to velika platna, kao da mi nedostaje prostora.
Kreativni proces često je veoma ličan i introspektivan. Možete li nas provesti kroz jedan vaš tipičan radni dan?
Ustajem rano, sve ranije, moj dan započinje kafom. I onda dan zavisi od obaveza različitog spektra. Proizvodnje, dizajna, administracije, fotografisanja ili susretuma vezanim za sledeće projekte, a potom socijalnih obaveza koji su obično kasno popodne ili uveče….
Kako vi, kao umetnica, tumačite prazničnu estetiku i šta je za vas najlepši aspekt praznične kreativnosti?
Spark koji donose praznici je inspirativan i potreban i uvek je zabavan. Tu je skoro sve dozvoljeno i mislim da je tako i potrebno da bude.
Kreativnost ponekad zahteva i praznine u procesu (ili na platnu). Da li verujete u moć tih tišina tokom stvaranja? Kako one oblikuju vaše finalne radove?
Tišina je veoma važna, kao i period nekog, naizgled, praznog hoda. Potrebno je vreme da se misli i ideje slegnu i da se postave na pravo mesto.
Mnogi umetnici se povezuju sa stvaranjem kao procesom sopstvene transformacije. Koliko vaša umetnost simbolizuje proces samorazumevanja i na koji način mislite da umetnost može omogućiti dublje uviđanje o samom sebi?
Procesi kroz koje prolazim su veoma brzi, mene od početka prati brz ritam, puno je različitih medija i načina na koje se izražavam. Mislim da čovek čitavog zivota upoznaje sebe, a sebe u umetnosti takođe.
Foto: Monika Pavlović