Karim Rashid: Industrijski dizajn pokreću dizajneri koji prihvataju nove tehnologije
Budući da živimo u užurbanom svetu, i trendovi se menjaju sve brže i brže. Ko diktira trendove? Čini se da digitalni mediji, društvene mreže, pa i influenseri. Konzumerisičko smo društvo, pa se i naši interesi i potrebe oblikuju konzumiranjem svakodnevnih informacija putem digitalnih medija.
Osim mode i beauty trendova, sve veći naglasak stavlja se i na dizajn, uređenje enterijera kao i stvaranje vlastite zen-oaze u domu za kojom toliko žudimo na kraju radne nedelje ispunjene obavezama. Kako bismo kreirali prostor prema svojim željama, posežemo za inspiracijama pa tako pronalazimo razne produkt-dizajne koji se ističu svojim oblikom, bojama ili unikatnošću.
Karim Rashid – vizionar našeg doba
Reči su koje savršeno opisuju i radove poznatog dizajnera svetskog renomea Karima Rashida. Rashid je istinski vizionar s više od 4000 dizajniranih proizvoda, preko 400 nagrada i brojnim klijentima u 47 zemalja. Njegova sposobnost da nadilazi tipologiju ga i dalje čini jednim od najboljih dizajnera svoje generacije. Neki od svetskih brendova koji se nalaze u Rashidovom portfelju su: Veuve Clicquot, Alessi, Samsung, Kenzo, Hugo Boss, Audi i ostali.
Osim toga, rado je viđen predavač na univerzitetima i konferencijama širom sveta, a svojim istupima želi da dizajn učini javnom temom. Upravo s tom namerom dolazi i na konferenciju Masters of Building Faira (MBF) u Rovinju.
Naime, Rovinj će od 10. do 12. oktobra postati epicentar gospodarskog sveta, i ugostiti prvo izdanje Masters of Building Faira (MBF), međunarodnog događaja koji okuplja vodeće stručnjake i investitore iz različitih sektora.
Masters of Building Fair
Karim Rashid će na MBF-u govoriti o budućnosti dizajna u digitalnom dobu i prilagođavanju materijalnog sveta zahtevima naših sve digitalnijih života. U ovoj evoluciji iz analognog u digitalno doba dizajn će odigrati ključnu ulogu. Karim veruje da će spoj kreativnih disciplina, od dizajna, umetnosti, arhitekture, mode, hrane, muzike pa sve do kulture i lepote, unaprediti naša iskustva i poboljšati naše živote.
Pre same konferencije, imali smo čast da razgovaramo sa Karimom koji nam je otkrio sve tajne dobrog dizajna.
Vaš rad je poznat po hrabroj upotrebi boja i organskih oblika. Šta je nadahnulo vašu prepoznatljivu dizajnersku filozofiju?
Oduvek sam polagao veliku nadu u kreiranje belih prostora s detaljima naglašenih jarkih pozitivnih boja. To je proces koji se može uporediti s praznim platnom ili belom sobom na filmskom setu, savršenom pozornicom za ukrašavanje i dorađivanje. Razmišljam o korištenju boja kako bih stvorio doživljaj ili ljudsku interakciju s određenim zadatkom ili funkcijom. Bela omogaćava našim prostorima da budu slobodni, slobodni od istorije, tradicije, fleksibilni i prilagodljivi.
Vaša filozofija „senzualnog minimalizma“ široko je poznata. Kako se ta filozofija razvijala vremenom i kako je usklađujete s brzim tehnološkim napretkom u dizajnu?
Dizajn nas dotiče na svakom niovu i može da nastavi da definiše i oblikuje naše unutrašnje prostore, stvarajući nove progresivne ljudske navike i nove jezike. S novim tehnologijama mogu da stvaram nove senzualne i organske oblike koji pre nisu postojali u istoriji. Dakle, oni savršeno funkcionišu zajedno.
Kako balansirate između forme, funkcije i estetike u vašim dizajnima?
Kada dizajniram, prilično sam pragmatičan u razmišljanju o obliku. Ne dizajniram formu prvo, već je „informišem“. Prima radi, zanima me rešavanje problema, dodavanje skulpture inače dosadnom arhetipu ili komunikacija našeg tehnološkog doba.
Strastveno ste govorili o „demokratskom dizajnu“, stvarajući za mase, a ne za elitu. Kako održavate inovativnost i kreativnost pri dizajniranju za masovnu proizvodnju?
Dizajn nije elitan, već bi trebao da bude demokratski, popularan, a lepota bi trebalo da bude sveprisutna. Danas, dizajner ima odgovornost. Zna ishod proizvoda, vek trajanja predmeta i uticaj koji predmet ili materijal ima na okolinu. Uvek to imam na umu pre samog dizajniranja. Ljudi vole da misle da se dizajn menja s površnim trendovima, ali tehnologija je ta koja nas zapravo pokreće.
Industrijski dizajn pokreću dizajneri koji prihvataju nove tehnologije, bilo da se radi o materijalu, proizvodnoj metodi ili mehaničkom izumu. Na primer, pri izradi Bruerovog stola korištene su čelične cevi iz fabrike bicikala. Prva plastična lzlivena monoblok stolica nastala je zahvaljujući tehnologiji smole, a Eames stolica proizvedena je, zahvaljujući tehnologiji, od savijenih furnira da obogati liniju nameštaja od šperploče. Dakle, industrijski dizajn pokreću dizajneri koji prihvataju nove tehnologije. Stoga će buduće inovacije zavisiti od toga kako mi kao dizajneri prihvatamo novosti.
Radili ste u raznim područjima dizajna, od produkt dizajna do interijera pa čak i mode. Kako prilagođavate svoj kreativni proces različitim potrebama?
Oduvek sam se smatrao pluralistom, čak i kao student. Ne volim ideju specijalizacije i divim se kreativnim ljudima koji dodiruju različite aspekte vizualne kulture. Sviđa mi se koncept Warholove proizvodnje, gde možete raditi u svim disciplinama primenjenih umetnosti. Obećao sam sebi da ću, ako ikad budem imao vlastitu radnju, zadržati širinu i baviti se svim aspektima našeg fizičkog krajolika, uključujući enterijere i zgrade, kao i predavanja o svetu uopšteno.
Imam oko 40 projekata u isto vreme i svaki projekat neprestano inspiriše sledeći. Moja raznolikost mi daje mogućnost unakrsne inspiracije i stvaranje novih ideja, materijala i estetike.
Koji vam je projekat bio posebno izazovan i kako ste savladali te izazove?
Moj najizazovniji projekat verovatno je bio moj dizajn za napuljski metro. To je moj najduži projekat na kojem sam radio do dana današnjeg. Počeo sam 2004. godine, a završen je tek 2011. godine. No, vrlo sam ponosan na krajnji proizvod. Odabrali su razne poznate arhitekte za dizajn svake stanice. Stanice u Napulju nazivaju se umetničke stanice. Stanica Gae Aulenti ima dela Michelangela Pistoletta i Josepha Kosutha. Neke stanice imaju umetnička dela od Sola Lewitta pa do Sandra Chie.
Arhitekti Alessandru Mendiniju sviđala se moja senzibilnost, što mi je laskalo s obzirom na to da sam težio njegovoj viziji dok sam bio na fakultetu i uvek sam ga smatrao mentorom. Budući da su stanice bile pod okriljem umetnosti, to mi je omogućilo da umesto da dizajniram stanicu koja je donekle konzervativna i ukrašena umetnošću, jednostavno napravim celu stanicu kao svoje digitalno umetničko delo. Tako sam umetnički budžet uložio u unutrašnje zidove i prostore, umesto da biram pojedinačna umetnička dela. Uvek ću voleti uticaj i izazov koji je za mene predstavljao napuljski metro. To je oličenje demokratskog dizajna.
Šta vas motiviše nakon decenija u industriji? Kako pronalazite sveže ideje?
Osećam da nadahnuće i inovacija proizlaze iz ograničenja. Kada bismo imali puno resursa, ne bi bilo eksperimentisanja. Ponekad je moj najkreativniji rad proizašao iz malog budžeta ili drugog tipa ograničenja.
Verujete li da dizajn ima društvenu odgovornost? Kako osiguravate da vaši dizajni pozitivno utiču na društvo?
Ne mogu da govorim o odgovornostima drugih. Smatram svojom odgovornošću da edukujem svet o dizajnu i njegovoj ulozi u našim životima. Dobar dizajn može da napreduje i promeni ljudsko ponašanje i stvori nove društvene uslove. Smatram da dizajn oblikuje budućnost i kulturu. Verujem da je dizajn izuzetno važan za naš svakodnevni život i da može pozitivno da promeni ponašanje ljudi.
Kako vidite ulogu tehnologije u dizajnu, posebno s porastom veštačke inteligencije i 3D ispisa?
Što se tiče veštačke inteligencije, verujem da možemo postići više. Oduvek sam prihvatao promene. Bilo da se radi o angažovaju profesionalaca za izradu mojih modela dok sam bio na fakultetu ili činjenici da sam bio prvi dizajner koji je koristio 3D ispis u svom studiju pre više od 20 godina. Eksperimentisao sam s veštačkom inteligencijom, ali imam i neke sumnje.
S hiljadama slika mog rada u virtuelnom svetu primećujem da mi mnogi dizajneri šalju radove, koji su nastali generisanjem uz nekoliko reči, a koje izgledaju kao da sam ih ja dizajnirao. To postaje previše jednostavno, posebno za studente i mlade dizajnere. Ta dela ne dolaze iz njihove duše ili vizije, i nisu naučili kako da osmisle vlastite ideje. Takođe, snažan koncept je ključan za dobar dizajn, a veštačka inteligencija trenutno nudi samo površinski stil – što je vrlo zabrinjavajuće.
Koji će trendovi, prema vašem mišljenju, oblikovati budućnost dizajna?
Verujem da svet prihvata fleksibilne prostore, višenamenski nameštaj i minimalizam te da to neće biti samo trend, već korak napred.
Održivost je ključna tema u današnjem dizajnu. Kako je uključujete u svoj rad i kakva je budućnost održivog dizajna u masovnom konzumerističkom društvu?
Očuvanje resursa znači korišćenje manje sirovina i energije tokom celog životnog veka proizvoda — od njegovog razvoja i proizvodnje do upotrebe, ponovne upotrebe, recikliranja i odlaganja. Zanimaju me biorazgradivi materijali.
Pokušavam da koristim bioplastiku; kanta Garbo je napravljena od kukuruza, a stolica Snap kompanije Feek napravljena je od 100% recikliranog polistirena i sadrži 97% vazduha. Dizajnirao sam i ambalažu za restoran brze hrane koristeći skrob, a završni produkt izgleda kao plastika. Ove inovacije napokon postaju deo svesti potrošača.
Imate bogato radno iskustvo, ali i bogato kulturno nasleđe. Kako ta iskustva utieču na vašu dizajnersku estetiku?
Ne postoji nacionalni stil. Danas živimo u takvom globalnom okruženju da se jasna razlika u stilu, ukusu i lokalnoj kulturi smanjuje. Budući da imamo pristup međunarodnim tržištima putem interneta i novih tehnologija, svet imamo na dlanu, pa tako i kulturne granice počinju lagano da blede. S obzirom na to da konzumerizam i kapitalizam oblikuju ukuse i senzibilitete većine sveta, mislim da je dizajn omnikulturan, prisutan svuda i univerzalan.
Na primer, ako je proizvod italijanske marke, a ja sam dizajner (napola Englez, napola Egipćanin, Kanađanin, Amerikanac), inženjer je Holanđanin, delovi lampe su iz Tajvana, a drugi delovi iz Kine, sastavljanje je u Italiji, a marketing takođe u Italiji itd. Ima li taj dizajn poreklo? Da li je li to italijanski dizajn? Verujem da više nije relevantno gde se stvari proizvode ili čak koja je nečija nacionalnost.
Među brojnim dizajnima, postoji li neki projekat koji smatrate svojim zaštitnim znakom?
Volim svoj dizajn Cadmo lampe koju sam dizajnirao za Artemide. S ovim dizajnom želeo sam da stvorim objekat koji izgleda kao da je definisan gustoćom svetlosti koju sadrži. Čvrsta površina oblikovana je u fluidni oblik koji se elegantno uzdiže i obavija ono što izgleda kao volumen svetlosti. Crna i bela su vrlo jednostavne i mogu se uklopiti u bilo koji enterijer. Ipak, Artemide je bila ljubazna i napravila mi prilagođenu Cadmo lampu za moj dom u baby ružičastoj boji. 😊
Kako se osećate kada vidite da ljudi koriste vaše dizajne u svakodnevnom životu?
Uvek više volim da vidim da se moji proizvodi koriste, nego da su izloženi u muzeju ili izložbenom prostoru.
Koji biste savet dali mladim dizajnerima koji tek započinju karijeru?
Mladim dizajnerima uvek savetujem sledeće: budite pametni, strpljivi, učite kako učiti, naučite biti zaista praktični, ali ispunite svoj rad poezijom, estetikom i novim paradigmama našeg promenjivog proizvodnog pejzaža. Morate pronaći nove jezike, novu semantiku, novu estetiku, eksperimentisati s novim materijalima i pristupima ponašanju. Takođe, uvek imajte na umu očite LJUDSKE aspekte proizvoda, poput emocija, jednostavnosti korišćenja, tehnoloških napredaka, metoda proizvodnje, humora i značenja.
Foto: PR, Instagram (@karim_rashid_official), Karim Rashid, Artemide
Članak preuzet sa: Journal.hr
