Kako je kiosk K67 postao simbol jugoslovenskog dizajna, deo kolektivne svesti i urbanog identiteta?
Kako je kiosk K67 postao simbol jugoslovenskog dizajna, deo kolektivne svesti i urbanog identiteta?

Kako je kiosk K67 postao simbol jugoslovenskog dizajna, deo kolektivne svesti i urbanog identiteta?

Kiosk K67 je jedan od najprepoznatljivijih simbola jugoslovenskog dizajna i arhitekture iz druge polovine 20. veka. Osmišljen kao odgovor na urbanizaciju i rast gradskih sredina, K67 nije bio samo običan kiosk, već vizionarsko rešenje koje je oblikovalo svakodnevni život građana širom bivše Jugoslavije. Njegova priča započinje krajem šezdesetih godina, kada je mladi slovenački arhitekta Saša J. Mächtig osmislio dizajn koji će ubrzo postati globalni fenomen.

U vreme kada su gradovi rasli i razvijali se, javila se potreba za jednostavnim, praktičnim i estetski privlačnim mobilnim jedinicama koje bi služile različitim potrebama – od prodaje novina i hrane, do kioska za tehničke usluge i male stanice za informacije. Kiosk K67 bio je odgovor na ovu potrebu i vrlo brzo je postao neizostavan deo urbanih sredina. Njegov modularni dizajn omogućavao je prilagođavanje različitim funkcijama i okruženjima, što je značajno doprinelo njegovoj popularnosti u zemlji i u inostranstvu.

Funkcionalnost, jednostavnost i estetska inovacija

Mächtig je u K67 utkao princip funkcionalnosti, jednostavnosti i estetske inovacije. Napravljen od fiberglasa, ovaj kiosk je bio lagan, izdržljiv i jednostavan za montažu. Fiberglas je u to vreme bio relativno nov materijal koji je omogućio izradu ovih kioska u jarkim bojama i oblicima koji su se lako uklapali u gradske pejzaže. Ovaj materijal je takođe bio otporan na vremenske uslove. To je činilo K67 idealnim za spoljašnju upotrebu u različitim klimatskim uslovima.

Jedan od ključnih elemenata uspeha K67 bio je njegov modularni sistem. Kiosci su mogli biti sastavljeni od jednog ili više modula, zavisno od potreba korisnika. Ova fleksibilnost omogućila je da se K67 koristi u različitim ulogama. Od malih kioska za prodaju novina do većih poslovnih prostora.

Fenomen K67 ubrzo je prevazišao granice Jugoslavije. Ovaj kiosk je izvezen u više od 30 zemalja širom sveta, uključujući Veliku Britaniju, Japan, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez. Njegov inovativni dizajn privukao je pažnju i na Zapadu. Tamo je K67 postao deo postmodernističke arhitektonske estetike. Takođe je korišćen u različitim kulturnim i umetničkim projektima, što je dodatno doprinelo njegovom kultnom statusu.

Kiosk K67 je simbol jugoslovenskog dizajna, deo kolektivne svesti i urbanog identiteta

Tokom vremena, K67 je postao mnogo više od običnog kioska. Njegova forma i funkcija odražavali su duh vremena u kojem je nastao – vreme optimizma i vere u moć dizajna da promeni svet. U Jugoslaviji, kiosci su često služili kao tačke okupljanja, mesta gde su ljudi kupovali novine, cveće, ili jednostavno razgovarali. K67 je postao deo svakodnevnog života. Deo kolektivne svesti i urbanog identiteta.

Iako je K67 danas često zamenjen modernijim konstrukcijama, njegov značaj u istoriji dizajna i arhitekture ostaje neosporan. Mnogi primerci kioska su sačuvani i restaurirani, a neki od njih su čak našli svoje mesto u muzejima savremene umetnosti i dizajna. K67 je takođe inspirisao nove generacije arhitekata i dizajnera, koji se i danas oslanjaju na principe modularnosti, jednostavnosti i funkcionalnosti koje je Mächtig postavio pre više od pola veka.

Kiosk K67 je postao ikona ne samo jugoslovenskog, već i globalnog modernističkog dizajna. Njegov inovativni pristup ujedinio je estetsku privlačnost i funkcionalnost. Danas, više od 50 godina nakon njegovog nastanka, K67 ostaje simbol jedne ere i vizije koja je i dalje relevantna u savremenom svetu dizajna i arhitekture.

Učitati još
Zatvori