I ove srede uređujemo naše domove tako da zadovolje našu hypebeast estetiku. Ovog puta smo potražili primerke visoke umetnosti jer… pa, skromnost nam nikada nije bila jača strana, a ponajmanje sredom. Muzej moderne umetnosti u Njujorku – čuvena MoMA – u svom „izlogu“ nudi upravo ono što nam je bilo potrebno.
Poster sa izložbe To look without fear, Wolfgang Tillmans
Nemački umetnik Wolfgang Tillmans, iako možda imenom nije zvučna asocijacija, radom svakako da je zapečaćen u ikoničkoj memoriji svih hypebeast entuzijasta, s obzirom da je on autor one slike Franka Oceana. Famozno izgovorivši da „fotografiše kako bi video svet“ Tillmans je ponudio deskripciju sopstvenog opusa koju bismo mi teško bolje skovali.
Dollar Sign triptih, Andy Warhol
Retko koji umetnik je kroz svoja dela postavio takvo kritičko ogledalo američkom društvu kao što je to činio Andy Warhol. Kao što su konzerve paradajz supe bile prst kojim je upirao u kapitalistički konzumerizam, tako je slika Dollar Sign idejno predstavljala pokušaj da se osvesti rastuća opsesija novcem i bogatstvom tokom 80-ih. Ironično, Warholova dela postala su simbol te iste opsednutosti.
Reprodukcija slike 727, Takashi Murakami
O Murakamiju smo do sada već toliko pisali da je hypebeast sreda umalo postala Takashi Murakami sreda. Zato sada nećemo trošiti previše reči, a pripadnicima ove kulture njegovi radovi su svakako dobro poznati. MoMA prodaje poster-reprodukciju jedne njegove slike – rekli bismo portret Mr. DOB-a, nazvane jednostavno 727.
Reprodukcija slike Mecca, Jean-Michel Basquiat
U svom prepoznatljivom stilu Basquiat je naslikao i panoramu Njujorka, prigodno je nazvavši Mecca. Kao iskonska Meka savremene umetnosti, grad je predstavljen jednostavnim, skoro naivnim linijama koje, opet, dočaravaju sliku Velike jabuke kakvu smo navikli da srećemo. Vidimo i natpis “EMPIRE” koji signalizira na prepoznatljivu građevinu. Da li je Virgil Abloh u ovome pronašao referencu za svoje čuvene navodnike, teško da možemo reći. S obzirom da ih koriste na slične načine, a Basquiat čak na svoj način aludira na poznato delo René Magritta, kojim se dovodi u pitanje odnos fenomenološke stvarnosti spram umetničke reprezentacije, ne bi začudilo da je Virgil, vizionar kao što je bio, u nekom trenutku koristio ovaj način u slične svrhe.
Fotografije preuzete sa: store.moma.org