Kako je Njujork postao prestonica savremene umetnosti i ko su mladi stvaraoci na novoj sceni
Usled Prvog i Drugog svetskog rata, te političkih dešavanja koja su usledila po njihovom okončanju, i to posebno u Evropi, umetnička scena je pretrepala značajne promene. Osim toga, društveno-politički potresi koji su zahvatili tadašnji Sojvetski savez odrazili su se na mnoge kulturološke domene evropskog društva. Istaknuti umetnici toga doba, nezadovoljni situacijom na Starom kontinentu ili pak, sprečeni da na njemu stvaraju, okušali su sreću na drugoj strani Atlantika. Tako je u 20. veku i počelo preseljavanje umetničke prestonice iz Pariza u drugu metropolu – Njujork.
Kako je na američkom tlu, i posebno u Njujorku, klima bila nešto drugačija, ovaj grad postao je plodno tle za razvoj velikog broja novih stilova i umetničkih formi. Od Pieta Mondriana, preko Warhola i Yoko Ono, pa sve do Marine Abramović, Njujork je širokih ruku ugostio nove vizuelne i performativne izražaje, kreirajući time scenu savremene umetnosti toliko raznoliku da bi jedini zajednički imenilac mogao biti – koncept.
Iako smo zašli u 21. vek, Njujork i dalje je jedan od najznačajnijih centara iz kojih dolaze novi umetnički glasovi. Ovo su neki od njih.
Bony Ramirez
Sam Njujork, ali i celokupno američko društvo, izgrađeno je na ramenima imigranata. Tako je multietničnost njihov integralan deo, neodvojiv od samog pojma Amerike ili ovog velikog, heterogenog grada. Prisustvo različitih kulturoloških uticaja odražava se kako na zajednicu, tako i na pojedinca. Preispitivanje sopstvenih korena i etničkog porekla jedno je od čestih ciljeva koje Bony Ramirez postavlja svojim radovima. Slikanjem simbola rodne, dominikanske kulture, njihovim predočavanjem u savremene vizuelne forme, Ramirez ispisuje antropološku istoriju svog naroda iz sopstvenog ugla.
Lucia Hierro
Baš kao pomenuti Warhol, mlada savremena umetnica Lucia Hierro kroz svoje radove bavi se gorućim pitanjem američkog društva – konzumerizmom. Predočavajući svakodnevne kapitalističke prakse u umetničke instalacije i kolaže, ona ih rekontekstualizuje, nudeći novi ugao gledanja na njih. Umetnost deo svoje moći duguje upravo sposobnosti koju ima da podstakne refleksiju i, posledično, promenu. Svakodnevnim postojanjem unutar konzumerističkog poretka, bizarnost praksi kojih smo i sami često deo prolazi nezapaženo. Njihovim prenošenjem u domen umetnosti, Lucia gradi prostor za duhovno osvešćivanje.
