Olafur Eliasson: “The Weather
Project” 20 godina kasnije

Ranije ovog meseca, islandsko-danski umetnik Olafur Eliasson otvorio je novu samostalnu izložbu, postavljenu u katarskom Nacionalnom muzej u Dohi. Postavka prati njegov dugogodišnji eksperimentalni rad, kojim autor istražuje igru svetla i oblika, boja i geometrijskih formi. Nešto ranije je u Potsdamu, u Nemačkoj, otvorena izložba The Sun: Source of Light in Art, u okviru koje je Muzej Barberini, između ostalih, uvrstio svetlosnu instalaciju Eliassona, naslovljenu Yellow door semicircle (2008). Umetnikovo poigravanje simbolikom sunca, te implikacije koje ono sa sobom nosi, afirmisali su njegov status među savremenim stvaraocima. Jedna od njegovih vizuelno najupečatljivijih izvedbi, The Weather Project, postavljena 2003. u londoskom Tate muzeju, iako će obeležiti 20. godišnjicu, i dalje reflektuje (pun intended) aktuelna društvena pitanja.

Igra svetlosti na površini koju posmatra čovekovo oko oduvek je bila pokretač novih umetničkih izraza. U baroknom slikarstvu, odnos svetlosti i tame, te jaki kontrasti između naglašenih i senovitih aspekata predstavljali su težište u koje je utkana emocionalna težina prikazane scene. Nekoliko vekova kasnije, impresionisti su i dobili takav nadimak jer su, rastajući se sa dotadašnjom tradicijom, slikali svoje impresije – opažana prelamanja svetlosti, pre nego „realistične“ predstave.

The Weather Project

Olafur Eliasson takođe koristi fenomen (sunčeve) svetlosti kao okosnicu mnogih svojih radova. Međutim, u duhu savremene umetničke prakse, ovakvim veštačkim evociranjem prirodnih fenomena, on ih zapravo rekontekstualizuje. Za The Weather Project Eliasson se služio ogledalima i velikim lampama kako bi kreirao oniričnu instalaciju u Turbine sali Tate muzeja. Kroz ovu, ali i druge slične imitacije sunčeve svetlosti kakve je gorepomenuta Yellow door semicircle, autor preispituje nekoliko društvenih, ali i psiholoških fenomena.

Radovi Eliassona u tom su smislu platforma na kojoj niču različita pitanja, a za njihove odgovore autor posmatarča uvek usmerava – na njih same. Sa jedne strane, njegove konceptualne instalacije prostor su za ispitivanje psihološkog doživljaja, odnosa opažanog i opažača. Spram toga, impliciraju i šira društvena pitanja, ponajviše ona koja se tiču klimatskih promena i čovekovog odnosa prema prirodnim pojavama.

Foto: Olafur Eliasson / Tate Museum