Passport Photos: Konceptualni rad londonskog umetnika koji nas navodi na preispitivanje
Neki bi rekli da ovako formulisan naslov sadrži pleonazam. I donekle bismo se složili. Mada nam teorija (savremene) umetnosti nije primarno zanimanje, kao laički entuzijasti možemo reći da je (konceptualnim) radovima inherentno svojstvo upravo poziv na preispitavanje ličnih uverenja, (zakazalih) stavova i prihvaćenih vrednosti, te određene životne filozofije. Akademici već decenijama promišljaju o definicijama umetnosti, koju je sve teže postaviti – do te mere da se nekad čini kao da ista nikada neće postojati. Šta je umetnost i, posebno, šta je umetnost danas pitanja su koja mnogima ne daju mira noćima. Ne pretendujući na opšteprihvaćeno stanovište, već isključivo na postavljanje lične perspektive, usudili bismo se da ponudimo jednu sasvim lošu definiciju (prema definicijama definicije). Umetnost je, za nas, komadić realnosti ekstrahovan od svog uobičajnog konteksta i, kao takav, postavljen u funkciju ogledala. Passport Photos konceptualni je rad multidisciplinarnog umetnika Maxa Siedentopfa koji ispunjava mnoge od gorepomenutih kriterijuma.
Od svih trenutno egzistirajućih fotografskih formata, slikanje portreta za pasoš podleže najvećem broju restrikcija i normi. Max Siedentopf služi se jednostavnom premisom svega što biste mogli da radite dok se slikate za pasoš kako bi na njoj bazirao seriju diptiha, sačinjenih od jednog, blisko kadriranog anfasa i drugog, šireg kadra.
Passport Photos ipak, pretpostavili bismo, nije kritičan isključivo prema ustaljenim principima po kojima nastaje pasoška fotografija. Čini nam se da ovako predstavljena metafora polemiše načela (socijalne) percepcije, te načine na koje neretko donosimo zaključke o drugima na osnovu sasvim ograničenog broja informacija – iako ne vidimo celu sliku.
