Moć fotografije je nemerljiva, i svedoci smo toga svakim danom. Iako relativno mladi patent, fotoaparat je jako brzo postao alat – čak oružje – u službi različitih ideologija, praksi, namena. U trenutku kada su društvene mreže postale neizostavan deo svakodnevice, vizuelni medijum – i, nadasve fotografija, kao njegova najprisutnija manifestacija – postao je primarni izvor informacija. Ono što fotografiji, u kojoj god funkciji da se našla, daje neizmernu (informativnu, shvaćeno najšire moguće) vrednost jeste činjenica da pruža neprikosnoveni uvid u pogled pojedinca čiji prst stoji na okidaču.
Mogli bismo reći (iako bi to bio povod za opsežnu raspravu) da umetnička vrednost pojedinih fotografija leži u snazi sa kojom izmeštaju ustaljene vizure. Thomas Hoepker jedan je od fotografa čiji su radovi ponudili nove tačke gledišta.
Turning points
Mnoge su fotografije izazivale burne reakcije po objavljivanju – to je, uostalom, inherentno njihovoj prirodi. Thomas Hoepker, par godina nakon što se uslikani događaj desio, objavio je snimak nastao u trenutku kada su gorele Bliznakinje u Njujorku. Inicijalno nezadovoljan rezultatom, negativ je smestio u fioku u kojoj je i stajao naredne dve godine. Prikazavši je kasnije na izložbi, Thomas Hoepker naišao je na moralnu osudu javnosti – iako nije sasvim jasno zašto. Ipak, ubrzo je postalo jasno da nije „kriv“ ni fotograf, ni nasmejani ljudi na slici, te da fotografija poziva na mnoga bitnija, relevantnija – i dublja pitanja.
Dear Memories
Čak i kada su predstavljeni stranci, usputni prolaznici i daleki prostori, svaki snimak ujedno je i lična povest fotografa. U tom su smislu, sve fotografije, ne samo nas samih nego i one koje smo mi napravili, su deo biografije – i neprocenljiv deo sećanja. Thomas Hoepker u 80. godini života (sada mu je 86) oboleo je od Alchajmerove bolesti. Na 16. Beldocsu ove nedelje prikazan je dokumentarni film Dear Memories, naslovljen po jednoj od brojnih izložbi fotografa. Iako su ga mnogi mentalni aparati izdali, Hoepker se i dalje verno drži svoje kamere. Ideje koje nije u mogućnosti da prenese rečima, fotografijama uspeva da predoči – nudeći, i dalje, nove tačke gledišta. Kada Thomas pokuša da se priseti dragog prijatelja i kolege, on u tome ne uspeva. Ipak, izgovara da „iako se ne seća njega, seća se njegovih slika“, potvrđujući – još jednom – da, kada sve nestane, fotografije ostaju.
Foto: Thomas Hoepker via Instagram
