Wim Wenders, jedan od najpriznatijih režisera – i fotografa – današnjice otkrio je svoju strast za ove oblike vizuelne umetnosti još u mladosti. Sa samo šest godina, njegov otac mu je poklonio prvi fotoaparat. Taj trenutak je zapalio iskru koja će oblikovati njegov život. Do svoje 12. godine, Wenders je dobio i prvu filmsku kameru. Njome je počeo da eksperimentiše, snimajući svoj svet 8mm filmom sa prozora svoje spavaće sobe. Njegove Polaroid fotografije svedoče o putu koji je od tada prošao.
Jedna kamera – and the rest is history
Kada je napunio 25 godina, Wenders je režirao svoj prvi dugometražni film, Strah golmana pred jedanaestercem, gde je uhvatio ulice Beča dok je kamera pratila glavnog junaka kroz njegovu avanturu. Oko tog perioda, Wenders je prvi put došao u posed legendarnog Polaroid SX-70. Ona će postati centralni alat u njegovom vizuelnom izrazu. Dve godine kasnije, objavio je film Alis u gradovima, priču o zbunjenom novinaru koji putuje Amerikom, beležeći svoje iskustvo Polaroidom i promišljajući nad tim slikama satima.
Za Wendersa, Polaroid fotografija nije samo tehnika, već priča. On je jednom prilikom rekao:
„Ako bih ikada zaista želeo da slikam nešto, to ne bih učinio Polaroidom. Nikada nisam mislio da daje pravu sliku… Značenje ovih Polaroida nije u samim fotografijama – već u pričama koje do njih vode.”
Tokom jedne decenije, Wenders procenjuje da je napravio više od 12.000 Polaroid fotografija. Međutim, samo 3.500 njih je preostalo, jer ih je često poklanjao svojim subjektima. Te fotografije, koje su često bile trenuci zarobljeni između snimanja scena ili tokom njegovih putovanja, bile su ne samo sećanje već i pokretačka sila njegovog kreativnog procesa.
Instant Stories – pre Instagram Stories
Wim Wenders svoju ljubav za Polaroid fotografije oslikava kroz filozofiju stvaranja: da umetnost nije samo u završnom delu, već i u procesu i pričama koje je oblikuju. Polaroid je za njega bio alat koji nije samo beležio stvarnost, već je omogućavao duboko promišljanje i introspekciju.
