Ljubav prema čitanju počela je prvenstveno zahvaljujući mojoj mami. Sećam se da je ona svakodnevno čitala veliki broj knjiga, i to mi je poslužilo kao najveća inspiracija da i sam krenem da čitam istim intenzitetom, zato mislim kako je veoma važno da u životu svih nas, posebno tokom perioda odrastanja treba postojati barem jedna osoba koja će nas usmeriti ka pravim vrednostima.
U početku čitao sam po jednu knjigu mesečno, a prava promena nastala je tek kada sam upisao fakultet. Sećam se da sam u jednom momentu u razgovoru sa samim sobom shvatio da u periodu osnovne i srednje škole nisam stekao dovoljno znanja iz opšte kulture. Napomenuo bih da je tu možda veliki udeo igrao i školski sistem koji se meni nikako ne dopada. Od samog starta opterećuju da je najvažnije učiti zarad određene ocene, umesto da se akcenat prvenstveno stavi na znanje koje ostaje. Zato sam odlučio da počnem da čitam veliki broj knjiga različitih žanrova u toku meseca. Sa ove tačke gledišta, mislim da je to bila najbolja moguća odluka.
#2 Kada bi morao žanrovski da se opredeliš samo za jedan pravac i da samo njega čitaš godinu dana, koji bi to pravac bio?
Bez razmišljanja opredelio bih se za istorijsku fikciju. Ovaj žanr nudi nam širu i potpuniju sliku važnih istorijskih ličnosti i događaja. Prošlost je uvek zanimljiva za istraživanje i uvek nudi nešto novo i nedovoljno istraženo. I zato veoma je važno naglasiti da iz prošlosti uvek treba izvlačiti pouke, a ne u njoj tražiti povode za nove sukobe.
Ovde bih naveo jednu izuzetno potresnu knjigu „Jorgovan uvek cveta posle zime“ čija nas radnja vodi u zloglasni logor Ravensbrik. Nacisti su ovde zatvarali žene i vršili okrutne medicinske eksperimente. Autorka je knjigu napisala na osnovu svedočenja koja je godinama prikupljala od Poljakinja koje su logor preživele. Upravo se ovakve priče moraju prenositi novim naraštajima kako se ne bi ponovile.
Želeo bih da ovaj odgovor zaključim rečenicom Kiplinga koji je jednom rekao da „kada bi se istorija učila u obliku priča, nikada ne bi bila zaboravljena.“
#3 S obzirom na to da pročitaš dosta naslova tokom jednog meseca, kako uspevaš da iz svake knjige izvučeš poruku i razlog zašto je baš ona dobra?
Svakoj knjizi koju pročitam u toku meseca, bilo da je kraća ili obimnija, posvetim istu pažnju. Obično se pogodi da većina knjiga ispuni moja očekivanja. A, ukoliko knjiga izazove različite reakcije, probudi skrivene emocije i promeni neke tačke gledišta, tu knjigu smatram vanvremenskom i sigurno ću je ponovo pročitati.
#4 Da li si neku/neke knjige pročitao sa par godina razmaka i shvatio da su te potpuno drugačije odradile?
Roman „Zločin i kazna“ prvi put pročitao sam u tinejdžerskom periodu. U tom momentu moja pažnja je koliko se sećam, bila usmerena samo na dvostruko ubistvo koje je počinio Raskoljnikov. Nakon drugog čitanja shvatio sam koliko je ovaj roman jedinstven, najviše po tome kako Dostojevski prikazuje svoj pogled na svet i ljude. U ovom delu prikazano je ono najmračnije što svaki čovek skriva u sebi. Raskoljnikov je duboko podeljena ličnost, a ipak on svesno ili nesvesno prihvata da u njemu pobedi zlo. Nakon zločina on polazi putem iskupljenja, na tom putu prati ga Sonja, njegova sušta suprotnost. I baš kroz višeslojnost ovih likova i kroz njihove sudbine, Dostojevski šalje snažnu poruku: da je potpuni preobražaj moguć samo uz pomoć istinske ljubavi.
#5 Čiji ti način pisanja i senzibilitet najviše odgovaraju od stranih i domaćih autora?
Posebno bih izdvojio britansko-tursku autorku Elif Šafak kao omiljenu. Inače, vremenom primetio sam da mom senzibilitetu više odgovaraju knjige koje pišu žene, jer su pune empatije i neskrivenih emocija, a isto tako posebno su mi zanimljive knjige u kojima su glavne junakinje snažne žene. Žene koje su na različite načine menjale tok istorije. Rado volim da pročitam romane i zbirke priča ruskog
pisca Sergeja Dovlatova. Sve knjige su autobiografskog karaktera, i obično se odnose na njegov život u Rusiji, a kasnije u Americi. Od domaćih autora, uvek rado pročitam knjige koje napišu Magdalena Blažević i Milica Vučković.
#6 Koliko sati dnevno čitaš?
Dnevno provedem sigurno od 12 – 14 sati čitajući. Dan mi je obično planski organizovan kako bih se što više posvetio čitanju. Uz to poslednje dve godine aktivno vodim i knjiški profil na društvenoj mreži Instagram na kojem pišem utiske o pročitanim knjigama. Na taj način pokušavam da približim drugim ljudima knjige koje volim.
#7 Tvoja preporuka za a) Knjige za ovo leto b) Knjige koje su ti promenile pogled na život i smatraš da svako treba da ih pročita jednom u životu
Lice i naličje
a.1) U letnjem periodu obično volim da čitam laganiju literaturu i prva knjiga koja se nalazi na vrhu moje liste jesu memoari „Lice i naličje“ holivudske glumice Demi Mur. Dok nije dostigla planetarnu popularnost put Demi Mur bio je trnovit. Njeno detinjstvo obeležili su stalni sukobi sa majkom.
Krajem sedamdesetih Demi postaje asistentkinja tada popularne glumice Nastasje Kinski i u tom momentu se kod same Demi javlja želja da počne da se bavi glumom. Već posle nekoliko godina dobija prvu ulogu, nakon koje njena karijera kreće uzlaznom putanjom. Bez obzira na veliku slavu, Demi Mur je uvek bila meta nemilosrdnih kritika. To se posebno dalo primetiti 1991. godine kada je izašao cover za sada već legendarni magazin Vanity Fair. Demi je na toj naslovnici bila potpuno naga.
To nju nije pokolebalo, već je samo učvrstilo njen stav da postane cenjena u Holivudu poput muških kolega. Davne 1996. godine dobila je ulogu u filmu „Striptiz“, i honorar od preko 12 miliona dolara. Ukoliko volite realne, snažne i inspirativne životne priče, ovo je knjiga koju nikako ne smete zaobići.
Poput daha
a.2) Poznati režiser Ferzan Ozpetek napisao je roman „Poput daha“ koji je osvojio sve moje simpatije. Radnja se odvija tokom 2019. godine u Rimu. Mladi bračni par nestrpljivo čeka prijatelje na nedeljnom ručku, ali planove remeti nepoznata žena koja se predstavlja kao Elsa Korti. Elsa ubrzo umire i iza nje ostaju samo stara pisma koja je pisala sestri. Upravo ta pisma otkrivaju tajnu staričinu prošlost, daju odgovore na pitanja o napuštanju Rima, i kako je tačno prekinuta veza između Else i njene sestre Adele za koju je bila vezana.
O ženama i soli
b.1) Vešto koračajući između prošlosti i sadašnjosti autorka Gabrijela Garsija u svom i više nego zadivljujućem prvencu „O ženama i soli“ iscrtava veze između majki i njihovih kćerki, koje su u ovom slučaju više bolne nego srećne.
U središtu radnje nalaze se dve porodice, jednu čine Dolores, Karmen i Džanet, a drugu Dolores i Ana. Karmen je kao dvanaestogodišnja devojčica videla potresnu scenu koja je zauvek zapečatila
odnos između nje i njene majke, te Karmen odlučuje da zauvek napusti Kubu. Uprkos nastojanjima same Karmen da izgradi bolji odnos sa svojom kćerkom Džanet to se ne dešava već se i u novoj generaciji porodična istorija ponavlja.
Glorija i maloletna Ana koje čine drugu porodicu beže iz El Salvadora u Ameriku, međutim ubrzo Gloriju hapsi granična policija, te biva odvojena od svoje kćerke. U ovom romanu prikazana je surova sudbina ljudi koji u potrazi za boljim životom dolaze u Ameriku, međutim taj cilj ne uspevaju da ostvare.
Ostrvo nestalog drveća
b.2) Ljubitelji istorijskih romana biće opčinjeni baš poput mene novim romanom Elif Šafak „Ostrvo nestalog drveća“, radnja je smeštena u tri vremenske linije, gde nas prva vodi u period građanskog rata, usled koje je glavni grad Kipra, Nikozija zelenom linijom podeljen na severni-turski, i južni-grčki deo, baš u tom periodu rasplamsala se ljubav između muslimanke Defne i hrišćanina Jorgosa.
Njihova ljubav je zabranjena, njihove porodice su na suprotnim stranama, ali uprkos svemu oni odlučuju da budu zajedno. Rat je pun nepredvidivosti i da li zaista postoji nada da njihova ljubav opstane?! Roman se po mnogo čemu razlikuje od klasičnih istorijskih romana, a posebnu čar predstavlja glavna junakinja „Smokva“ koja pripoveda gotovo celu priču.
Američka pastorala
b.3) „Američka pastorala“ je knjiga o propasti „američkog sna“, a autor se na stranicama ove knjige gotovo ruga toj iluziji. Radnja je smeštena krajem šezdesetih, Amerika je u tom periodu bila žarište kako ratnih, tako i političkih sukoba.
Glavni junak Rotovog romana, Svid Levov ako se posmatra iz daleka ima harmoničan život, veliko bogatstvo, uspešan posao, još uspešniju ženu, i predivnu kćerku. U jednom momentu život Svida Levova kreće stranputicom, jer njegova voljena Meri od uzorne i mirne devojčice postaje članica terorističke grupe i tom prilikom ubija troje ljudi. Sve ono što je godinama gradio pada poput kule od karata, ali ako se bolje pogleda možda je od samog početka sve to savršenstvo bilo varka…
Ostajem ovde
b.4) Roman „Ostajem ovde“ italijanskog autora Marka Balcana ispisan je u formi intimnog dnevnika sada već ostarele žene neobičnog imena Trina, koja se ovim putem obraća svojoj kćerki koja je nestala pre mnogo godina. U mladosti je Trina maštala da postane učiteljica u planinskom mestu Kurom, međutim njen san biće prekinut dolaskom Musolinija na vlast.
Fašisti su rešeni da okupiraju teritoriju i proteraju ljude, ali otpor stanovnika biće jači od mnogo moćnije sile. Ovo je pre svega upečatljiva knjiga o običnim ljudima koji svim silama odlučuju da odbrane svoju domovinu glasno uzvikujući „Ostajem ovde!“
Pačinko
Za kraj ovog divnog intervjua odlučio sam da preporučim meni posebnu važnu knjigu neobičnog naziva „Pačinko“. Nju je autorka, Min Đin Li, pisala skoro trideset godina. Kroz stranice ovog u isto vreme predivnog i setnog romana pratimo četiri generacije korejske porodice u Japanu. Roman počinje u Koreji 1910. godine koja u tom trenutku nije bila podeljena, a završava se u Japanu 1989. godine.
Sam početak romana je poput bajke. Tu upoznajemo Sunđu, siromašnu devojku koja na obali mora upoznaje bogatog neznanca iz Japana. Sunđa ostaje trudna, ali ispostaviće se da je otac njenog deteta oženjen. Kako bi sačuvala porodičnu čast Sunđa se udaje za sveštenika koji je zaljubljen u nju. Baš u tom periodu Koreja biva okupirana od strane Japanaca, i podeljena na Severnu i Južnu.
Upravo ovako počinje životna priča jedne žene puna uspona i padova, životna priča puna dobitaka i gubitaka poput igara na sreću. „Pačinko“ predstavlja upravo to vrstu
automata, poput flipera.
Foto: Laguna ; Instagram
