Početkom januara objavljuje se uži izbor za NIN-ovu nagradu, najznačajnije književno priznanje u Srbiji. Predstavljamo 13 romana koji se takmiče dalje, a jedan od njih će biti nagrađen. Žiri koji predvodi Teofil Pančić čine i Marija Nenezić, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović.
Uži izbor za NIN-ovu nagradu
Nakon što je žiriju najprestižnije nagrade za književnost u Srbiji pristiglo 177 romana primljenih na konkurs, u prvoj nedelji januara odabrano je 31 koji ulaze u širi izbor. Naredni krug je izabrao 13 najboljih i mi vam predstavljamo romane koji su ušli u uži izbor za NIN-ovu nagradu. Da podsetimo nagrada magazina NIN se dodeljuje od 1954. za najbolji roman na prostoru Jugoslavije, ali je to danas nagrada za roman napisan na srpskom jeziku. Svake godine NIN-ova nagrada je predmet oštrog kriticizma, ali i jasan pokazatelj mainstream tokova u izdavaštvu i književnoj kritici. Laureatkinja prošle godine je dramska spisateljica Milena Marković, koja je NIN-ovu nagradu dobila za roman u stihu pod nazivom Deca.
Nakon promene žirija posle 5 godina, imamo zanimljiv uži izbor NIN-ove nagrade koji se sastoji od čak tri ranija dobitnika ove nagrade. Slobodan Tišma je nagrađen 2011, Bora Ćosić 1969, a Goran Petrović 2000. godine. Uglješa Šajtinac i Mirjana Novaković ranije su bili u najužem izboru, 2011, odnosno 2000. godine. O kvalitetu nove književne produkcije svedoči činjenica da je u užem izboru i sedam prvih romana čiji su autori: Vladimir Jaćimović, Danica Vukićević, Bojan Vasić, Vladimir Mirkov Živanović, Mirjana Drljević, Marijana Čanak i Dalibor Pejić.
Naredni krug i intervjui sa autorkama i autorima biće objavljeni 19.januara u štampanom izdanju magazina NIN, a nagrada će biti uručena 23. januara na svečanoj ceremoniji.
Slobodan Tišma: Astal tiš riba friš. Život pesnika: political nigredo
Astal tiš riba friš. Život pesnika: political nigredo je roman pesnika Slobodana Tišme koji predstavlja izdavačka kuća Nojzac. Prvi deo trilogije Astal tiš, riba friš. Život pesnika ima podnaslov: Political nigredo. Knjiga je napisana u formi ja-naracije. Kao u nekoj vrsti ispovesti, Slobodan Tišma piše portret umetnika u mladosti, garniran razmišljanjima o svetu, umetnosti i životu u obliku kratkih eseja. Autor još pojačava već prepoznatljivu poziciju ja-naratora kao „slabog subjekta“ karakterišući ga kao političkog nigreda, dakle člana političke zajednice na najnižem stupnju društvene relevancije.
Slobodan Tišma (rođen 1946. u Staroj Pazovi) je pisac i muzičar. Objavio je knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995) i Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997), te knjigu priča Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu „Stevan Sremac“. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Blues Diary. Godine 2009. objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu „Biljana Jovanović“. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba, za koji dobija NIN-ovu nagradu 2012.
Vladimir Jaćimović: Povratak na Zejrek
Povratak na Zejrek je roman Vladimira Jaćimovića u izdanju Arhipelaga. Zejrek je uzbudljiv roman koji se odigrava u savremenoj Turskoj uoči poslednjeg vojnog puča 2016. godini. Glavni junak romana Ilker Bozkurt je visoki oficir turske vojske upleten u mrežu špijunskih igara i porodičnih istorija. Vremenom će se pokazati da se njegova porodica preselila iz Sandžaka u Tursku neposredno posle Prvog svetskog rata, ali i da je on odabran od zaverenika da izvrši napad na Erdogana. Jaćimović neobično precizno i sa velikom pripovedačkom snagom prikazuje savremeni Istanbul, u kome se odigrava najveći deo radnje romana, kao i Moskvu, u kojoj je jedno vreme glavni junak romana na službi.
Vladimir Jaćimović je rođen u Nikšiću 1974. godine. Po osnovnom zanimanju je matematičar. Autor je brojnih naučnih članaka iz matematičke fizike i teorije bifurkacija, kao i udžbenika iz linearne algebre. Radi kao profesor matematike na Univerzitetu Crne Gore. Roman Povratak na Zejrek je njegovo prvo objavljeno književno delo. Živi i radi u Podgorici.
Danica Vukićević: Unutrašnje more
Unutrašnje more je roman Danice Vukićević koji publici predstavlja Nojzac edicija. I u novoj knjizi proze Danica Vukićević nastavlja da piše u formi „dinamičnog, vrcavog i lucidnog portretisanja … realnosti domišljatim i pamtljivim pesničkim slikama“, te prenosi „frenetični ritam, zvukove grada, zbrku u komunikaciji, eksperiment u jeziku i o jeziku“ (Vladislava Gordić Petković). I opet važi ono što autorka kaže u jednom intervjuu:
„Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim… glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete“
Danica Vukićević je završila Opštu književnost i teoriju književnosti i Ženske studije. Živi i radi u Beogradu. Objavila je brojne knjige poezije, knjige kratke proze, zbirku pripovedaka Majka obrnutih stvari (Rende). Dobitnica nagrada: ProFemina, Biljana Jovanović i Milica Stojadinović Srpkinja. Bavi se i književnom kritikom i esejistikom. Pesme su joj prevođene na španski, engleski, nemački, poljski, francuski, grčki, makedonski, holandski… Objavljivala u značajnim časopisima; zastupljena u pesničkim i proznim antologijama
Bora Ćosić: Bergotova udovica
Najnoviji roman Bore Ćosića Bergotova udovica izdao je beogradski LOM, izdavačka kuća prošlogodišnje laureatkinje. Bergotova udovica „Slično kao i kod Prousta, i u Porodici kao i u njezinom poznom nastavku Udovici nema „prave“ radnje koja bi se mogla prepričati kao inicijalni događaj, konflikt ili izazov, zaplet, kulminacija i rasplet, nego je radnja disperzivna, sveprisutna, skriva se u svakom susretu i svakom razgovoru, jer se međuljudski odnosi i psihološki profili, društvena kretanja i povijesni kontekst odigravaju uvijek simultano, a glas pripovjedača – starmalog djeteta rastvorenih očiju i ušiju, brbljavca koji istodobno jako dobro razumije i uopće ne razumije sve ono što nam prepričava, prerušenog Marcela, koji je postao mali Bora – nadomješta junakovo putovanje iz onih romana koji se oslanjaju na plot. . .“ (iz pogovora Alide Bremer)
Bora Ćosić je rođen 1932. u Zagrebu, živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin, gde i danas živi. Objavio je preko 40 knjiga, a njegovi pozorišni komadi izvođeni su s velikim uspehom na našim scenama. Od drugih dela Bore Ćosića LOM je objavio Dnevnik 2013-2020, svojevrstan kaleidoskop „ogromnog sveta u glavi“, kako je pisao Kafka u svojim Dnevnicima, i aktuelan i bezvremen, jednu od onih knjiga koje se uvek čitaju više puta i u ko-jima se uvek otkrije nešto novo, kakva su i druga dela Bore Ćosića, kao što su Priče o zanatima, Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, Povest o Miškinu, i Bez.
Milan Tripković: Klub istinskih stvaralaca
Klub istinskih stvaralaca izašao je u izdanju Fabrike knjiga. “Ovo nije film, ovo je stvarnost”, razgovaraće među sobom čitaoci “Kluba istinskih stvaralaca”, u romanu Milana Tripkovića. Tripkovićeva knjiga ipak nije stvarnost, šta god da čitaoci u njoj kažu; zaista je više film. A ponajpre je nešto između kuće strave i kuće smeha, kroz šta se, kao na ekskurziji, vozi razred čitalaca. Strave, zato što su ključni elementi priče pozajmljeni iz tekuće sumorne stvarnosti i nedavne domaće ružne prošlosti. Smeha, zato što Tripković od ružne građe sklapa bajkovitu – i romantičnu i krimi, na momente urnebesnu priču.
Milan Tripković je rođen 1977. u Beogradu. Završio je studije na Katedri za srpsku i komparativnu književnost 2002. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od osnivača knjižare Bulevar Books. Njegov prvi roman “U dalekom svetu običnih ljudi” izašao je 2018.
Goran Petrović: Papir sa vodenim znakom
Papir sa vodenim znakom je najnoviji roman Gorana Petrovića u izdanju Lagune. Papir je prva priča, „prvi tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da svoju novu knjigu, raskošno ispripovedanu povest Papir, uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte.
Goran Petrović (Kraljevo, 1961) od 1989 godine objavljuje knjige proze i romane, u preko sto trideset izdanja, od čega šezdeset izdanja u prevodima na mnoge svetske jezike. Dvadesetak njegovih priča je zastupljeno u antologijama srpske priče u zemlji i inostranstvu. Autor romana Opsada crkve Svetog Spasa (1997) i Sitničarnica „Kod srećne ruke“ (2000) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Neka od Petrovićevih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio. Dobitnik više književnih priznanja. Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekića, važnije nagrade su: „Prosvetina“, „Meša Selimović“, NIN-ova nagrada za roman godine, „Vitalova“,Velika nagrada „Ivo Andrić“ za celokupno književno stvaralaštvo, „Zlatna knjiga Matice srpske“… Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 2018. godine.
Bojan Vasić: Vlastelinstva
Vlastelinstva su prvi roman Bojana Vasića u izdanju Trećeg trga. Vlastelinstva su knjiga koja udara iznad ili ispod misaonog, na emociju, bas kao poezija. Kroz oči dečaka posmatramo njegovo odrastanje u selu koje živi svoje jednolične dane. Reči „nestašica“, „inflacija“, „rat“ kotrljaju se sa dečakovog jezika, narušavajući ustaljeni poredak reči i stvari. Rastače se pred našim očima jedno detinjstvo i jedan svet. Jedino za šta se, kao čitaoci, sigurno držimo, jeste poezija u Vasićevom jeziku, kako u uvodnom tekstu kaže Uroš Kotlajić.
Bojan Vasić (Banatsko Novo Selo, 1985) objavio je knjige pesama Srča (2009), Tomato (2011), Ictus (2012), 13 (2013), Detroit (2014), Volfram (2017), Toplo bilje (2019), Brid (izabrane pesme, 2021) i Udaljavanje (2022). Bio je deo pesničko-umetničke grupe okupljene oko edicije caché. Dobitnik je nagrada “Mladi Dis” i “Matićev šal” za zbirku Srča i Miroslav Antić i Vasko Popa za knjigu Toplo bilje. Zastupljen u nizu generacijskih izbora. Pesme su mu prevođene na slovenački (Črepinje/Srča, Ljubljana, 2015), poljski, engleski, nemački i makedonski jezik (Топли билки, Bitolј, 2021). Piše književnu kritiku. Član je Srpskog književnog društva. Živi u Pančevu.
Vladimir Mirkov Živanović: Slepi putnik
Najavljen kao „prvi srpski ekološki roman“, Slepi putnik je izašao 2022. u izdanju Partizanske knjige. Jedna od mogućnosti za borbu protiv ljudske gluposti i kapitalističke pošasti je umetnost. Slaveći upravo čin kreacije, umetničke i neumetničke jednako, roman Slepi putnik pretvara se u apoteozu nove, nadajmo se bolje stvarnosti, nečeg što bi u zvučnoj analogiji s Rastafarijancima, mogla da bude nova religija zasnovana na ljubavi prema planeti i životu.
Vladimir Mirkov Živanović se rodio u gradu rudniku na istoku Srbije 1979. godine. Studirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Master studije Europe di Design je završio u Barseloni, gde živi od 2005. godine. Radi kao umetnički direktor. Slepi putnik je njegova prva knjiga.
Mirjana Drljević: Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo
Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo je pobednički rukopis konkursa izdavačke kuće Booka i OTP banke za najbolji neobjavljeni roman. Iako u osnovi detektivski roman koji prati istragu o tri nestale devojke, ovaj novobeogradski noar je višeslojna, emotivna i suptilno duhovita knjiga o odrastanju u sumornim blokovima, prijateljstvima za ceo život i kompleksnom odnosu roditelja i dece. Brz, inteligentan i znalački vođen od početka do kraja, roman razotkriva posledice neizgovorenog i potisnutog u postjugoslovenskom društvu u kojem dominira kultura zaborava i prećutkivanja.
Mirjana Drljević, rođena 1971. u Beogradu, autorka je drame San o Svetom Petru Cetinjskom igrane u Crnogorskom narodnom pozorištu i javno čitane u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao i drame Suncokreti izvođene u Narodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcu. Dobitnica je nagrade na festivalu Ulaznica u Zrenjaninu za kratku priču Moj otac. Čita, piše, živi i radi u Beogradu. Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo njen je debitantski roman.
Uglješa Šajtinac: Koljka i Sašenjka
Roman Koljka i Sašenjka Uglješe Šajtinca objavio je Arhipelag. Neobična i nesvakidašnja knjiga u kojoj se pripoveda o savremenoj banatskoj svakodnevici u kojoj se u svesti dvoje junaka neprestano ukazuju dve privilegovane figure. Jedna je iz intimnog okruženja, to je nedavno preminuli rođak Koljka, iza koga su ostale stvari i uspomene. Drugo je Sašenjka, u kome čitaoci odmah prepoznaju velikog ruskog pisca Aleksandra Puškina. Iako odsutni iz stvarnosti, i Koljka i Sašenjka su deo razgovora, ličnih i čitalačkih iskustava, oni prema kojima se meri svakodnevi život.
Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971) je dramski pisac, pripovedač, romansijer. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku Dramaturgija, 1999. godine. Od 2005. predaje dramaturgiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Napisao je voše romana, knjiga za decu i zbirki priča. Dobitnik je mnogih nagrada od kojih se izdvaja Evropska nagrada za književnost. Autor je kultne drame Hаdersfild po čijem tekstu je nastao istoimeni igrani film (2007). Živi u Zrenjaninu.
Marijana Čanak: Klara, Klarisa
Klara Klarisa je roman Marijane Čanak iza koga stoji novosadska idavačka kuća Bulevar Books. Autorka nastavlja da piše o jakim ženama koje su u patrijarhalnoj sredini primorane da se odreknu dela sebe kako bi opstale u braku, porodici ili društvu u celini. Njena glavna junakinja Klara je inteligentna i maštovita, neobično talentovana, lepa i ženstvena, malo „van vinkla“ i baš zbog toga očaravajuća, kako za ostale likove, tako i za čitaoce. Uprkos svom moćnom subjektu ona ulazi u jedan emotivni, partnerski odnos koji vremenom postaje toliko toksičan da se sirota pretvara u puki objekat koji trpi sistematsku psihičku torturu iz koje ne uspeva da se iskobelja.
Marijana Čanak diplomirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek za srpsku književnost. Završila je dvogodišnji obrazovni kurs Ženskih studija i istraživanja, kao i Školu romologije. Danas zaposlena u UG „Iz kruga Vojvodina“, Novi Sad. Piše pripovetke.
Dalibor Pejić: Mesečari
Roman Mesečari izašao je u izdanju Geopoetike. Grupa ljudi, okupljenih pod okriljem aktivističke organizacije, saborci su u borbi protiv određenih poluga vlasti, pre svega izvršitelja. Bez konkretnih primera iz dnevne politike, ovaj roman uspeva da bude angažovan na višem nivou. Anarhizam i „levičarenje“ važni su elementi ovog angažmana, ali ih samim imenom za organizaciju „Levaci“ autor preispituje. Istovremeno, ironijski pristup ne ublažava i ne relativizuje rečenicu iz knjige – „Radikalna suprotstavljenost bilo čemu daje ti jasan oblik.“
Dalibor Pejić je do sada objavio zbirku poezije „Međa između“ i zbirku priča „Renesansa“-nagrada „Đura Đukanov“. Mesečari su njegov prvi roman.
Mirjana Novaković: Mir i mir
Mir i mir je detektivski roman Mirjane Nikolić koji je izdala beogradska Laguna. Kroz mir osamdesetih godina XX veka i mir dvadesetih godina ovog veka pratimo grupu nekada dobrih drugova, njihove odnose, ljubavi i međusobna ogrešenja. I dok se u pozadini osamdesetih godina pripremaju ratovi, u kotlu sadašnjeg vremena tranzicija neumoljivo guta sve vidove nekadašnje uzajamne naklonosti, empatije i odanosti većine junaka ovog romana, otkrivajući uzroke njihovih nesporazuma i razilaženja pod senkom jedne zagonetne mladalačke izdaje…
Mirjana Novaković (1966, Beograd) objavila je zbirke priča Dunavski apokrifi (1996) i Tajne priče (2016), i romane: Strah i njegov sluga (2000, nagrada „Isidora Sekulić“, najuži izbor za NIN-ovu nagradu 2000, dosad objavljen u osam izdanja), Johann’s 501 (2005) i Tito je umro (2011). Bila je koscenaristkinja TV-serije Grupa (2019). Priče i romani Mirjane Novaković objavljeni su na mnogim svetskim jezicima.
