Vikend preporuka: Knjiga „Burna vremena“ koju je napisao nobelovac Mario Vargas

Romani istaknutog književnika i nobelovca Maria Vargasa Ljose često se mogu uporediti sa najkomplikovanijom slagalicom, čije sklapanje iziskuje mnogo truda i vremena. Na početku, čini se da je delove koji su razbacani na sve strane teško uklopiti u celinu, ali kada jednom započnemo ovu igru ona nam prosto ne dozvoljava da je ostavimo nedovršenom.

Upravo ista situacija odnosi se na književna dela slavnog peruanskog pisca, koji gotovo uvek ume da jedinstvenim književnim jezikom i izborom teme napiše roman izrazito kompleksne strukture, koja na početku ume da zbuni čitaoce. Međutim, to je ujedno i glavno obeležje koje zapravo izdvaja Ljosu od drugih autora.

Ove nedelje vam preporučujemo istorijsku knjigu Burna vremena, koja na svojim stranicama pred čitaoce donosi svedočanstvo o prvom fake news slučaju u Gvatemali sredinom 1950-ih, koji je potpuno promenio politiku u ovoj zemlji i bio izvor brojnih građanskih nemira koji su trajali preko trideset godina.

Kako je sve počelo?

Roman Burna vremena podeljen je na dva dela ,,Pre“ i „Posle“. Centralna radnja smeštena je u period nakon Drugog svetskog rata, i neposredno se odnosi na sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza. Ovaj sukob je konstantno izazivao male požare koji su se vremenom sve više širili, i u ostalim zemljama ostavljali ozbiljnu kolateralnu štetu. Zemlje Latinske Amerike su u ovom periodu obično bile još uvek nedovoljno razvijene, te samim tim postaju pogodno tlo da velesile iz njih crpe prirodna bogatstva ne pružajući ništa zauzvrat.

Tako na scenu stupa američka kompanija United Fruit, čiji vlasnik Sem Zemarej godinama suvereno vlada plantažama banana u Gvatemali, koje zatim dalje izvozi u Ameriku i druge delove sveta. Ova kompanija, koju radnici zovu još i Hobotnica (upravo ovaj naziv najbolje opisuje politiku poslovanja kompanije), ima potpuni monopol nad izvozom banana, iskorišćava radnu snagu maksimalno, ne plaća porez državi. Naime,  svi su srećni i zadovoljni jer je bar deo stanovništva zaposlen. To što su izloženi prekovremenom radu i mučenju, pa koga realno to zanima?

Fenomen ’lažna vest’ koji je uspeo da ubedi ljude da poveruju u laž

Za kompaniju United Fruit bilo je sve idealno do 1952. godine, kada na izborima veliku većinu dobija Hakobo Arbenas čija je politička ideja od samog početka bila da uvede demokratiju, ukine feudalizam i izvrši agrarnu reformu. Vlasniku kompanije United Fruit predednik Hakobo Arbenas šalje obaveštenje o plaćanju poreza što se njemu nikako ne dopada, te tako vlasnik voćarske kompanije dolazi na genijalnu ideju da angažuje marketinškog stručnjaka za odnose sa javnošću – Edvarda Bernejsa. On je, zapravo, propagandu pretvorio u glavno političko, društveno i ekonomsko oružje dvadesetog veka.

Bernejs, u svojoj nameri da pomogne prijatelju, odlazi u Gvatemalu i tamo smišlja plan o vojnom udaru na vladu. Po povratku iz Gvatemale počinje da širi glasine da se predsednik Gvatemale okrenuo Sovjetskom Savezu, što Amerikancima nikako nije išlo u prilog. Široke narodne mase i tadašnja vlada u tolikoj meri nasedaju na ove lažne izveštaje, koji su se pojavljivali u američkoj štampi, da vlada i CIA uskoro razvijaju dalekosežnu vojnu operaciju koja je za krajnji cilj imala smenu predsednika Arbenasa.

Ajzenhauerova vojna operacija je uspešno zbacila s vlasti Hakoba Arbenasa i njegovu stranku, a naposletku vlast zauzima pukovnik Karlos Kastilja Armas koji je na čelo države postavljen kako bi igrao po pravilima Amerike.

Lik Marte Borero Lamas znane još i kao Mis Gvatemale

Dodatno intrigantna crta romana Burna vremena dobija se uvođenjem snažne ženske ličnosti u vidu Marte Borero Lamas. Autor Mario Vargas Ljosa gotovo nijednu stvar u vezi same radnje nije prepustio tek pukom slučaju, te centralni ženski lik biva iskristalisan gotovo do savršenstva. Martu pratimo od rođenja i tako upoznajemo i njenu porodicu koju čine majka i otac, poznati advokat koji je svu pažnju posvetio svojoj jedinoj ćerki.

Sve je bilo idealno do Martinog petnaestog rođendana, gde otac saznaje da je njegova miljenica ostala trudna – i to s njegovim najboljim drugom. Otac se odriče Marte i prisilno je udaje za oca njenog deteta. Mis Gvatemale nakon pet godina pakla donosi odluku da ostavi muž i sina, te odlazi da traži pomoć od novog predsednika Gvatemale Karlosa Kastilja Armasa.

On biva opčinjen njenog lepotom, i Marta postaje ne samo njegova ljubavnica već i važna karika političkog sveta. Međutim, ni vlast Kastilja Armasa nije potrajala dugo jer on biva ubijen, zajedno sa  svojom zakonitom ženom u atentatu.

I nakon toga Mis Gvatemale preti opasnost da bude zatvorena, jer je bila u vezi s predsednikom. Ona u ovako složenoj političko-špijunskoj igri prihvata poziv da ode u Salvador, i kako bi sebe potpuno osigurala sada postaje ljubavnica glavnog saradnika predsednika Truhilja Džonija Abesa. Prolaze godine, o Marti se zna tek po koja činjenica sve do epiloga romana „Posle“ koji nam donosi susret samog autora Maria Vargasa Ljose i žene koja mu je poslužila kao uzor za lik Marte Borero Lamas.

Upravo ovaj susret baca novu svetlost na stvarna politička dešavanja u Latinskoj Americi.

Suština romana Burna Vremena

Mario Vargas Ljosa je svojim dobro poznatim nemilosrdnim prikazivanjem stvarnosti i britkim književnim jezikom otkrio tajnu istoriju jedne mračke epohe koja je bila obeležena nasiljem. Roman detaljno opisuje moć muškaraca iz senke, koji svojim bogatstvom kupuju lojalnost drugih i tako stvaraju mrežu zavera u koju vremenom bivaju svi upleteni.

Univerzalnu crtu ovom književnom delu dodatno daje tema širenja lažnih vesti putem medija, koje tako snažno mogu uticati na šire narodne mase, da ti ljudi prosto u jednom trenutku popuštaju pod pritiskom nametnutog i bez ikakvog pogovora počinju da veruju u to da je laž zapravo nova istina.

Foto: Profimedia; Instagram