Zanimljivosti rodno osetljivog jezika

Rodno osetljivi jezik uvek izaziva različite rasprave. Gotovo da ne postoji ugao iz koga do sada već nije posmatran. Dok se žene zalažu za veću upotrebu, protivnici feminizma odbijaju. Zato smo odlučili da u prvom Journal tekstu donesemo nekoliko zanimljivosti. Učenje kroz zabavu je ipak najlakše.

Skupština Srbije je 2021. godine usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije. Rodno osetljiv jezik je jedino o čemu se govorilo. Iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti u svojoj osnovi ima ekonomsku ravnopravnost a tek se u potonjim članovima bavi i upotrebom rodno osetljivog jezika, svima je bilo lakše da fokus sa jednakih plata premeste na govor. U neku ruku to je i logično. U ekonomiju se ne razume skoro niko – a jezik govorimo svi. Da li to što jezik razumemo znači da se u njega razumemo? Baš i ne.

Najlepše kod učenja jezika jeste upravo to da uvek možemo naučiti nešto novo. Čak i o pitanjima koja (mislimo da) znamo. Pa da krenemo.

Ko su vaši pacijenti doktore?

Želja za univerzalnošću jezika izbacivanjem rodnih određenja za žene ponekad je potpuno apsurdna. Pre nekoliko dana imali smo tekst o ginekolozima – naravno veliki broj lekarki radi u ovoj ranije veoma dominantno muškoj struci. Da li znate kako su nastali ginekolozi? Ginekološka struka izdvojena je u sklopu veoma strogih populacionih mera u Evropi.

Nakon kuge i ogromnog gubitka radnog stanovništva – mnoge evropske države preuzele su ideju kontrole populacije. To  znači da su države odjednom počele da ograničavaju pravo žena na izbor. Kako su to radili? Zabranili su da se žene porađaju bez prisustva muškog lekara, a ženama je zabranjeno da se školuju za lekare. O svemu ovome pisala je feministička teoretičarka Silvija Federiči.

Žene su bile babice, a muškarci lekari. Muškarci ginekolozi su bili neke vrste državnih službenika, da ne kažemo špijuna koju su vodili računa da se svako rođeno dete prijavi. Usled straha da žene u solidarnosti uklanjaju neželjenu decu, što se ranije i dešavalo – ginekolozi su bili čuvari poretka.

Dominacija muških lekara i njihova ekskluzivnost se nastavila i u kasnijim godinama – i mi danas kao žene patimo. Sve medicinske procedure i svi instrumenti kreirani su tako da bude udobno lekaru. Lekaru muškarcu, a ne pacijentkinji – ženi.

Ali da se vratimo na jezik. Da li ste nekada čuli kada ginekolozi ili ginekološkinje kažu pacijent mora da bude u centru pažnje? Ili naši pacijenti ili pacijenti? Naš lični favorit je kada je pacijent trudan. Čemu to? Zar sve ove fraze ne zvuče besmisleno? Svi znamo da su pacijenti o kojima ginekolozi govore u stvari pacijentinje. Zar ne? Vidite kako je izostavljanje ženskog roda apsurdno.

Ko je ona moja muškarčina?

Možda nećete verovati ali Biblija je mesto koje puca od rodno osetljivog jezika. Vuk Karadžić je radio prevod Novog zaveta. To je jedna od prve tri knjige objavljene na srpskom jeziku. Godina 1847. je godina u kojoj izlaze i Pesme Branka Radičevića i Gorski vijenac Petra Petrovića Njegoša, kao i prevod Novog zaveta Vuka Karadžića.

U toj knjizi ima pregršt reči u ženskom rodu – koji je uz muški i srednji rod standard srpskog jezika. Možda mi danas ne koristimo prečesto reči čovečica, preljubočinica, vratarica, dojilica ili vladičica – ali one postoje. Svakako intuitivno koristimo reči učenica, udovica, usedelica, pretupnica, gatalica, grešnica, jedinica, proročica, carica, starica…

Kada neko kaže da rodno osetljiv jezik nije u duhu srpskog jezika, možete se pozvati na Vuka i na Novi zavet, trebalo bi da je dovoljno u duhu srpskog jezika.

A sada evo primera za imenice koje se odnose i na muški i na ženski rod: mušterija, propalica, kukavica, tvrdica, pijanica, zvanica, izbeglica, krvopija, raspikuća

Sada želimo da skrenemo pažnju na jako zanimljiv fenomen srpskog jezika a to su imenice gramatičkog ženskog roda. Reči koje označavaju “prirodni” muški rod odnosno muški rod u prirodi a gramatički izgledaju i menjaju se kao imenice ženskog roda. To zvuči komplikovano. Zato evo primera.

Posebno je važno da kažemo da se oko njih se niko nije bunio. Hajde zato da se podsetimo:

vladika, sudija, drvoseča, junačina, muškarčina, vojvoda, vođa, ubica

Najbolje ostavljamo za kraj – to su reči koje svi znamo:

tata i deda

Koje zanimanje?

Najveća histerija počinje kada se zanimanja govore u ženskom rodu. Profesorka FPN, dr Ivana Jakšić u svakoj prilici naglašava kako je danas eskperimentalno dokazano da je za više žena u oblastima nauke i tehnologije važno da učestalo koristimo rodno osetljiv jezik. I dalje postoji otpor. Draga Ljočić, prva lekarka u Srbiji ili Ksenija Atanasijević, prva filozofkinja doslovno su zbog svog roda teško prolazile mnogo teže nego što bi to bilo da su muškarci.

ili titula

Na odbrani doktorata Ksenije Atanasijević desio se mali skandal u vezi sa rodom. Kao što je mnogima poznato, Ksenija je doktorirala kod jednog od najstrožijih profesora Beogradskog univerziteta Branislava Petronijevića. Naravno za njih se govorilo da su u vezi jer niko nije verovao da je moguće da se jedna žena tako uspešno bavi filozofijom.

Kako bi odagnao te sumnje i razvejao tračeve – profesor Petronijević je doktorantkinju Atanasijević na odbrani doktorata iz filozofije počeo da ispituje višu matematiku. Ona se odlično snašla. Budući da su u komisiji bili osim profesora Petronijevića i Veselin Čajkanović i Milutin Milanković, oni su se “muški” našalili. Jedan drugom su rekli “Kolega, da li sve u redu sa hormonima naše kandidatkinje?”. Ksenija Atanasijević tada je dobila pohvalu za vrhunski napisan i odbranjen doktorat da “misli ko muško”.

…čemu se opiremo?

Zbog toga, danas je naša dužnost da se podsećamo u jeziku da su one i mnoge druge znamenite žene bile – žene. Jer da postoji zaista jezička univerzalnost i da postoji pravda van rodno pravednog jezika, njihovi bi životi bili mnogo lakši i manje izazovni.

Otpor postoji prema korišćenju imenica u ženskom rodu za zanimanja koja su po pravilu višeg ranga. To nije ništa drugo do otpora ženama u tim profesijama. Da li je iko ikad čuo da neko čistačicu ili spremačicu, sluškinju, sobaricu zove čistač, spremač, sluga, sobar? Ali svakako pevačicu zovemo pevač ili izvođač kada želimo da joj damo na značaju. Pevaljka kad želimo da uvredimo. Isto je i za frizerku koja odjednom postane frizer – jer je frizerka postala zamalo pogrdna reč. Možda treba da se zapitamo zašto su reči pevačica, frizerka u našim glavama manje vredne od svojih muških verzija? Šta je sa rečima šminkerka, domaćica, stjuardesa?

…i zašto se ne opiremo

Najbolje tek dolazi – a to su žene koje su usvojile muški način poslovanja i upravljanja u mnogim važnim profesijama. One po pravilu insistiraju da ih društvo oslovljava u muškom rodu. To su menadžerke na visokim pozicijama, direktorke, advokatice… U muškom rodu prednjače partnerke u velikim korporacijama, lekarke u ogromnim sistemima… Prate ih i premijerke, ministarke, i pomoćnice ministara, poslanice, političarke generalno. Uspeh u muškom svetu nije lak i mnoge žene teže da dokažu kako ništa nisu dobile zato što su žene. Mi znamo da nisu. Na tviteru ove bi žene zvali pick me Slavice. Mi znamo da je dokazivanje muškarcima za neke žene deo opstanka. Zato ih ne okrivljujemo. Neka govore kako žele, nama je važno da uspešnih žena ima sve više.

Ali da se vratimo na početak – treba da mislimo na one koje će tek doći. Koristeći ženski rod mislimo na sve devojčice kojima treba da ponavljamo da kosmonautkinja jeste zanimanje za ženu. Devojčica treba da poveruje da može da bude i ministarka a ne samo balerina. Uz predstavu Devojčice izašao je ceo serijal o ženama u „muškim“ profesijama. Upotrebom rodno osetljivog jezika mi insistiramo na pravednijem svetu. Od Ivane Jakšić naučili smo da je rodno pravedan jezik sinonim sa rodno osetljivim – i baš nam se sviđa ta ideja. Budimo rodno pravedni!

Šta nama u stvari para uši?

Autorke Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika, odgovorile su na puno zabluda. Teoretičarka Jelena Lalatović i sociolingvistkinja Hristina Cvetinčanin Knežević izdvajaju jednu specifičnu zabludu koju zovu – Rodno osetljiv jezik para uši. One su izdvojile a mi prenosimo sledeći paradoks: kada žena ima više zanimanja ili odrednica, – ljudi imaju doživljaj da jedne paraju uši a druge ne. Čak i kada se za njih koriste isti nastavci i isto zvuče.

Pogodićete – ovo nije zato što su neke reči rogobatnije od drugih na neki poseban zvučni način – već zato što su generalnoj publici neke reči manje poznate. Tu naravno opet postoji društvena komponenta jezika. Logika po kojoj su rogobatne one reči koje znače društveni ugled, status ili moć.

Naučnice smatraju da je to zato što su polja moći mnogo duže bila zatvorena za žene. Dale su jedan odličan primer – pesnikinja i borkinja Razija Handžić. Pesnikinja je reč oko koje niko nema problem, a borkinja je reč koju ako upotrebite na slavi – može da počne treći svetski rat.

Za one koji ne znaju – Razija Handžić je osnivačica i direktorka Muzeja književnosti i pozorišne umjetnosti u Sarajevu. Ova kulturna radnica je direktno odgovorna za očuvanje originalnog rukopisa romana Na Drini ćuprija, Iva Andrića. Razija Handžić bila je jugoslovenska književnica i partizanka, učesnica Narodnooslobodilačke borbe.

Razlika između vojnikinje i pesnikinje nije gramatička razlika, koja bi jedino trebalo da nas zanima kada govorimo o jeziku, već je reč o razlici u stepenu društvene moći koju jedna profesija, do sada gotovo isključivo rezervisana za muškarce, zauzima u odnosu na drugu. – kaže se u Priručniku za upotrebu rodno osetljivog jezika

Kako se gradi rodno pravedna reč?

Nedavno smo u redakciji imali razgovor o poreklu reči dramaturškinja. Ključni deo rasprave je bio da li je to gramatički pravilno izvedena rodno osetljiva verzija reči dramaturg, jer određeni lingvisti smatraju da nije. Njihovo rezonovanje ide ovako – ženski rod se izvodi iz imenice muškog roda a to je reč dramaturg. Da li bi onda ispravno bilo reći dramaturginja umesto široko usvojenog (i preporučenog) dramaturškinja.

Uzmimo za primer imenicu kojoj niko ne spori postojanje i gramatičku ispravnost. Recimo sluškinja. Prema priručniku:

Na okrnjenu osnovu reči sluga, slug-, dodat je nastavak -kinja, a g prešlo u š, pa danas imamo i imenicu sluškinja. (…) Sva zanimanja, zvanja i opredeljenja koja se u muškom rodu završavaju na a, dobiće svoj ženski rod tako što ćemo to a odbaciti, te dodati nastavak -(k)inja. Na primer, ako je reč (prirodnog) muškog roda patriota, ženski rod biće patriot(a)+kinja=patriotkinja.

Ali kako reč dramaturg nije reč koja se završava na a, ipak ostaje sumnja. To je zato što smo zaboravili da naš jezik ima i glasovne promene koje čine jezik lepšim i tečnijim. G će u blizini k (u nastavku -(k)inja), preći u š.

Tako će sva zanimanja koja u muškom rodu imaju završetak -g ili -log (filolog, antropolog, sociolog, andragog, psiholog, ginekolog, anesteziolog, hirurg, epidemiolog, stomatolog) u ženskom rodu imati završetak -škinja (filološkinja, antropološkinja, sociološkinja, andragoškinja, psihološkinja, ginekološkinja, anesteziološkinja, hirurškinja, epidemiološkinja, stomatološkinja).

Istina je – prema Vodiču za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi u Srbiji, čije su autorke profesorka sociolingvistike Svenka Savić i lingvistkinja Marjana Stevanović postoje dva oblika za svaku od reči koje u muškom rodu imaju završetak -g ili -log. Tako su u pravu i one koleginice koje kažu da se pravilno kaže dramaturginja, ginekologinja ili muzikologinja.

Kome je svejedno, a kome nije…

Svi oni koji se bore protiv rodno pravednog jezika tezom da politici nema mesta u jeziku greše. Možda će reći da je politka nebitna kada su u pitanju žene… Ali pomenite neke od engleskih ili hrvatskih reči i svađa je zagarantovana. Upravo je jezik jedno od osnovnih sredstava za bavljenje politikom.

Kao magazin koji postoji i u Hrvatskoj i u Srbiji, daćemo najplastičniji primer politike u jeziku. To je izbegavanje pojedinih reči koje su proglašene srpskim odnosno hrvatskim u standardnom jeziku. Rat se vodio 90tih i oko jezika. Zato što je ovo tekst o zanimljivostima, pomenućemo samo neke koje Anđel Starčević, Mate Kapović i Daliborka Sarić navode u knjizi “Jeziku je svejedno”.

Mislim da će i u Zagrebu i Beogradu biti zanimljivo koje su reči označene srpskim.

Krvotok, kazna, latica, bauk, bestraga, beznačajan, oguglati ili patrola.

U Srbiji se mnogi navodno bore protiv tuđica – a u stvari su ksenofobni i tehnofobni i u jeziku ne žele engleske odnosno internacionalne reči kao što su selfi, displej i autfit. Šta bi tek rekli na to da je reč cipela mađarska a patika turska. U Hrvatskoj je arbitrarnim kriterijumima srpskom proglašena turska reč patika, a hrvatskom zapadnoevropska reč tenisica. Pazite da ne pogrešite, he he.

…nama nije

I kada govorimo o rodno osetljivom jeziku, neugasli geopolitički ratovi će i dalje govoriti kako se profesorica kaže na hrvatskom a profesorka na srpskom, Tako je i dramaturginja odveć bosanska, a dramaturškinja oslikava samu suštinu srpskog jezika.

Kao što i naziv pomenute knjige kaže “jeziku je svejedno” ne postoji nikakva jezička policija a i ako postoji – nasmejte joj se u lice. Govorite kako želite i dobro se zabavljajte. Ali ne zaboravite da je ideja rodno pravednog jezika – pravda. Dok govorimo, važno je da mislimo na pravdu koja je i dalje nedostižna za mnoge devojčice i žene.

Photo: naslovnice knjiga od izdavača, Unsplash, Pexels, Youtube