Pripreme za Međunarodni praznik žena – Osmi mart, odličan su povod da se podsetimo zašto je važno prisustvo žene u svim sferama društva. Nedavno su sve svetske agencije prenele vest da će „Francuska biti prva država na svetu koja je pravo raspolaganja žene svojim telom unela u Ustav“. Žitelji svih zemalja koje su nastale iz Jugoslavije oštro su se pobunili. Jugoslavija je još 1974. godine imala član u Ustavu koji se tiče upravo kontrole rađanja. Ne samo to, već su i sve države nastale iz Jugoslavije ovo pravo održale u svojim najvišim pravnim aktima.
Journal ove godine Osmi mart slavi svakoga dana a odlučili smo da umesto slogana – reč žena naučimo na više jezika. I više – kako su jezik i mišljenje povezani, da promislimo zajedno šta reči koje se odnose na ženu donose u svom značenju.
Kako su se to formirala imena za “odraslu osobu ženskog roda”? Šta zavisi od društva? Šta nismo znale o ovim nazivima?
Žena
U većini slovenskih jezika koren reči iz koje je izvedena reč žena (rus. žená, polj. żona) potiče od indoeuropskog korena gen – (rađam). Zanimljivo je da sanskritski gena i gna znači boginja. U grčkom imamo gynḗ, skraćeno jani a u latinskom – genus, gigno (rod, rađati). Ove reči – u značenju majke boginje dolaze i u gotski – qino, qens i staronordijski – kona, a potom i u švedski – kvinna i engleski – queen. Žena, majka i kraljica ali i boginja – imaju isti koren reči.
Reč žena je i sveslovenska i praslovenska reč.
Pa da krenemo – жена́ жени́ться na ruskom, na ukrajinskom se kaže жона́, жíнка, bugarska verzija je жена́, жана́. Staroslovenska жена, γυνή, болг., sprska. жѐна, slovački žéna, češki женщина, жена, poljski żona, lužički žona.
U hrvatskom jeziku su zanimljiva pojavljivanja imena za ženu u biblijskim prevodima. Jedan od najzanimljivijih i najstarijih je reč mužehotica (mužь (‘muškarac, muž’ i hotêti (‘hteti, želeti’). U knjizi postanja mužehotica je žena koju žudnja tera muškarcu. A sada pogledajmo izbliza isti deo knjige postanja (3:16).
Žudnja će te mužu tjerati, a on će gospodariti nad tobom.
I volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.
Your desire will be for your husband, and he will rule over you.
Za ženu koja pripada muškarcu u biblijskom smislu, pokušano je da se stvori mnogo reči koje su i izvedene od muškarac. Muževnica, mužavka, mužakinja, mužica ili čovjek – čovječica. Nijedna od ovih reči nikad nije korišćena u smislu reči žena niti je zamenila reč žena niti se približila značenju vir/virago (čovečija žena, ženska ratnica).
Latinski – i mulier i femina
Najzanimljivije su razlike između jezika koji su potekli od latinskog. Španski i portugalski imaju verzije mujer odnosno mulher – koje potiču od latinskog mulier, dok imena za ženu u francuskom (femme), katalonskom (dona) i italijanskom (donna) uopšte nemaju istu korensku reč, a i među sobom se razlikuju. U značenju najveća razlika potiče od one između latinskih reči mulier i femina. Latinski mulier nastalo je od mollis (mekan, nežan). Latinsko femina (žena, ženska, žensko) povezuje se sa imenicom femur (butna kost, but) i glagolom felare (sisati, dojiti).
Kakav god da je bio nastanak ovih reči, razlika u značenju mulier i femina u latinskom jeziku se odnosi na razliku privatnog, ličnog, porodičnog i političkog i društvenog. Žena je u okviru porodice bila mulier dok je u društvu bila demina. Zanimljivo je da se kod Cicerona može naći da je femina uvek bila reč koju okružuju pozitivni pridevi a da su pejorativna značenja često pratila reč mulier.
Zašto je to tako?
Iako bi se danas moglo reći da je ženska uloga u porodici – ona koju društvo najviše vrednuje, nije oduvek bilo tako. Udata žena, žena je u porodici bila osoba bez drušvene uloge. Kada piše o uređenju privatnog života u antici, Hana Arent ga zove i “carstvo neslobode”. Ona aludira na izloženost žene nasilju i samovolji pater familiasa – oca porodice koji je i finansijski i politički jedina društveno odgovorna osoba unutar osnovne ćelije društva. Da podsetim na osnovno značenje reči emancipacija – bio je to ritualni čin oslobađanja odraslog sina, odnosno njegovog odvajanja od očeve pravne moći (patria potestas). Emancipacija se u nekim slučajevima odnosila i na oslobađanje robova. U svakom slučaju – emancipacija se odnosi na sticanje pravne slobode i okončanje zavisnog položaja.
Femina je predstavljala ženu najvišeg ranga, pripadnicu aristokratije kojoj se atribuiraju moralne vrednosti. U latinskom jeziku femina je bila ženska verzija reči vir (‘čovek’) i virago (doslovno, ‘čovečija žena, ženska ratnica’).
Mulier odgovara ženskom varijetetu reči homo, odnosi se na osobe nižeg društvenog statusa a to su pored žena – oslobođeni robovi, stranci i varvari. Kao pogrdan, pejorativan izraz mujer se koristi za pripadnike viših klasa, muškarce pripadnike aristokratije u kontekstu uvrede. Zvuči poznato? Danas se većina imenica koje označavaju ženu u različitim razdobljima i funkcijama koristi kao pogrdna reč za muškarca. Bilo da kažemo žena! ili curica, devojčica, tetka, baba… U starom latinskom i reči, mulier i reči homo, korišćene su kao reči zlostavljanja.
Francuski naziv za ženu femme nastao je od latinskog femina. Francuski izraz za udatu ženu je épouse i koren ove reči nastao je od latinskog sponsus, sponsa, od glagola spondere – svečano obećati.
Dom, domna i domina
Italijanska reč za ženu – donna potiče od latinske reči dŏmna, skraćene forme reči domĭna, što znači gospođa, gospodarica. U italijanskom, reč koja označava suprugu – moglie, takođe potiče od latinskog mulier.
Are you wif me?
Reč „woman“ u engleskom jeziku se menjala. Najčešće značenje je “ženski čovek” odnosno “biti čovek (man) žena (wīf)“ Pri čemu je mann rodno neutralni oblik imenice human, što bi se osim značenja čovek moglo razumeti i kao osoba ili neko. Od normanskih izmena, reč man je zadobila današnje značenje u muškom rodu, koje odgovara reči čovek, onako kako se i kod nas koristi – najčešće misleći na muškarca. Od prvog oblika wīfmann, reč woman je menjala oblik preko wīmmann i wumman, do današnjeg woman. Zanimljivo je da je i reč wīf, koja je inicijalno značila ženski, vremenom promenila značenje i svela se na oznaku za udatu ženu odnosno wife.
Frouwe, frouwa, frō, frauja…
U nemačkom za ženu postoji reč frau. Ona korene vuče od nekoliko različitih starogermanskih reči – frouwe, frouwa (plemenita žena, gospodarica), frō pa čak i gotskog frauja (gospodar), fraujan (gospodin). Frau je takođe i formalni način obraćanja u nemačkoj, nešto kao gospođa u našem ali je prefiks prezimenu (gđa Petrović).
Ženama, majkama, kraljicama – za osmi mart i inače
Zavisno od toga kada se i kako o ženama priča, postoji i postojalo je oduvek puno naziva kojima se žena može označiti. U jednom od tumačenja različitih prevoda – pronašla sam da je ženska osoba (ili “ženočovek”) u očima nekoga i muškarac žena odnosno muškobanjasta žena, dok je negde ratnica. Ne mogu da zaboravim da dok ovo pišem, neko negde i dalje govori kako su imenice za zanimanja u ženskom rodu rogobatne, neko se bori protiv rodno senzitivnog jezika a neko se muči da izađe iz kruga stereotipa, poništavanja i ponižavanja.
Kaže se:
Zovi me i lonac, samo me nemoj udarati.
ali kaže se i:
Nomen est omen – ime je sudbina.
Ima i previše narodnih umotvorina od starih latina do današnjeg dana. Šta je sa svakodnevicom? Kako ćemo govoriti zavisi od toga kako živimo, ali važi i obrnuto – reči nas određuju, opisuju i govore ljudima o vrednostima u koje verujemo.
Žena, na svakom jeziku na svetu
Reči nisu zasebno odgovorne za značenje, ono je gotovo uvek odraz onog ko govori. I ne samo to – značenje reči žena i danas u svakodnevnom govoru može varirati od titule do uvrede. Reči nisu odgovorne za ono što od njih napravimo, mi smo ti koji određujemo, menjamo i ukidamo značenje. Možda je to i najbolja želja za 8. mart – hajde da ove godine reč žena znači više, lepše i bolje, da se dalje čuje i bolje pamti.
Kad govorimo o jeziku, uvek postoji taj spin da nije važna forma, važna je suština. A šta je suština? Hajde, slažem se da ne treba sve da ostane na rečima, iako su reči moja ljubav i svesna sam moći reči.
Šta možemo da uradimo konkretno?
Od ovog do sledećeg 8. marta, možemo više da poštujemo i volimo žene, možemo da čitamo i slušamo ono što rade žene, da uložimo u njihove rukotvorine i umotvorine, poslušamo pesme i potkaste, pogledamo predstave i filmove, odemo na izložbe ili uložimo u stvari koje stvaraju žene. Rađanje, stvaranje i žena imaju isti koren reči. Možemo da se osvrnemo oko sebe i olakšamo život ženama svih generacija – odmenimo na poslu, pričuvamo, skuvamo ili počistimo, našminkamo, saslušamo, pružimo reč ohrabrenja i podrške. Proslavimo zajedno 8. mart!
Foto: Unsplash Karolina Grabowska, Cottonbro Studio
