Da je make up odavno postao mnogo više od pukog ulepšavanja ili prekrivanja nesavršenosti na licu, uverili smo se nebrojano puta. Šminka je sada postala još jedan medijum izražavanja – kako individualnog stila i ličnih estetskih preferencija, tako i kreativnih nastojanja. Nije, uostalom, bez razloga odbaran termin artist za ono što bi u srpskom jeziku bilo jednostavno šminker/ka. Kako je nešto što bismo pre samo nekoliko godina opisali scenskim izgledom postao svakodnevni make up look, tako su mnogi ohrabreni da istraže eksperimentalni potencijal koji šminka nudi. Sada, digitalna umetnost dozvoljava da se ta mogućnost dodatno iskoristi.
Kako to izgleda, vidimo na primeru make up umentice Aryune Tardis. Koristeći se talentom za šminkanje, ova devojka najpre je crtala nadrealističke motive na svom licu, kreirajući svojevrsne fiktivne karaktere koje bismo očekivali u naučno-fantastičnim filmovima, ali ne i stvarnom životu. Stvarajući „kolaže“ uz pomoć šminke, ali i brojnih aksesoara, oživljavala je specifičnu atmosferu finalnim izgledom, a svi „likovi“ koje je tako stvarala kao da su pripadali istom nadrealnom univerzumu.
Međutim, ubrzo je počela da se služi alatima digitalne umetnosti, i ono što je najpre bila šminkerska egzibicija, time je postalo nešto više.
Da li je šminka umetnost?
Digitalna umetnost i njen status unutar savremenih teorija i dalje su predmet sporova, pa bi klasifikacija šminkerskih dostignuća unutar rigoroznih definicija predstavljala kontroverznu temu. Ipak, nesumnjivo je da, digitalni instrumenti ove vrste kreativnog stvaralaštva, korišćeni u paru sa izvanrednim šminkerskim sposobnostima, predstavljaju mnogo više od pukog nanošenja boje na lice i poigravanja softverima. Aryuna Tardis primer je kako izgleda umeće vizuelnog pripovedanja korišćenjem onoga što se ne bi nužno smatralo konvencionalnim alatkama; slikarsku četkicu zamenila je šminkerska (i kompjuterski miš).
Foto: Instagram
