Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine objavila izveštaj u kojem je ustanovljeno da umetnost može pomoći ljudima koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja. Od tada, sve više se urgira da se posete muzeju i druge kulturne aktivnosti iskoriste u svrhe unapređenja blagostanja. Posebno nakon što nas je pandemija izolovala od izvora kulture, kao što su muzeji, galerije i bioskopi, imperativ je postao još veći.
Muzeji su od svog nastajanja služili kao centri za upoznavanje sa umetnošću, a vremenom su zadobili i edukativnu ulogu. Omogućavaju da se susretnemo sa različitim vremenskim periodima i kulturama, a da ne izađemo iz jedne zgrade. Time smo u mogućnosti da putujemo geografski, ali i kroz vreme, napuštajući sopstvenu perspektivu, upoznavajući drugačije poglede na stvarnost. Samim tim, učimo o drugim prostorima, običajnima, shvatanjima. Međutim, retko su ova mesta korišćena u terapeutske svrhe. A onda je pandemija to promenila.
Umetnost kao izraz mentalnih stanja
Čak i pre nego što je ljudska vrsta razvila sposobnost govora i verbalnog izražavanja, umetnost, tj. vizualno izražavanje služilo je kao sredstvo za komunikaciju emocija i mentalnih stanja. Moć umetnosti je u tome što omogućava da strukturišemo sopstvena doživljaje i osećanja. Na taj način nam omogućava da ova iskustva bolje sagledamo i time, bolje razumemo. Kada razmišljamo kako ćemo vizuelno predstaviti neka svoja unutrašnja stanja, taj proces sam po sebi može biti delotvoran.
Art terapija, odnosno terapija umetnošću, koristi se već duži niz godina u psihoterapijiskoj praksi, međutim uglavnom su te metode podrazumevale stvaranje umetnosti. U većini slučajeva radi se o aktivnostima koji podrazumevaju neku vrstu produkcije, najčešće u vidu slikarskih dela.
Umetnost kao lek
Terapija muzejima, kako smo je nazvali, odnosno poseta muzeju u isceliteljske svrhe, drugačije je prirode. I dalje se radi o jednoj vrsti terapije umetnošću, ali je ovde reč o pasivnoj aktivnosti, koja ne zahteva visok stepen angažmana. Sve što se očekuje jeste da posmatramo dela pred koje prolazimo. Pretpostavlja se da sama poseta muzejima i galerijama može imati blagotvorne efekte. Muzejski prostori tako su koncipirani da omogućavaju neku vrstu meditivinog stanja. Pri tome, nije potrebno da zapravo sedite u turskom sedu, zatvorenih očiju, što mnogima može biti odbojno u praktikovanju meditacije.
Ipak, posmatranje umetničkih dela u jednom takvom prostoru kao što je muzej, gde nema ometajućih stimulusa, može ostvariti isti taj efekat. Sadržaji u muzejskim galerijama drugačije su prirode od informacija kojima smo svakodnevno izloženi. Traganje za smislom, opažanje detalja, promatranje o značenjima koje umetnička dela nose zahtevaju prisutnost i usmerenu pažnju. A ovakva stanja fokusiranosti zauzvrat snižavaju nivoe stresa i redukuje anksioznost – slično kao boravak u prirodi. Osim toga, umetnička dela mogu biti izvor novih okvira za posmatranje stvarnosti.
Načini na koje muzeji pospešuju mentalno zdravlje su raznovrsni, poput toga da podsticanjem socijalne interakcije, redukuje osećaj usamljenosti, a neguje doživljaj zajedništva.
Osim što mogu imati terapijska dejstva, muzeji mogu imati i preventivnu ulogu, pa su tako postali mesta na koje možemo odlaziti kako bismo razvili rezilijentnost pre nego što nastupe stresne situacije.
Foto: Unsplash
