Da li nam mozak postaje kokica? Šta je „brain rot“ i kako društvene mreže utiču na kognitivne funkcije

U današnje vreme, društvene mreže su postale sastavni deo naših života. Njihova popularnost raste iz dana u dan, ali sve češće se postavlja pitanje o njihovom uticaju na naše mentalno zdravlje i kognitivne funkcije. Termin brain rot, ili truljenje mozga, postao je popularan među korisnicima interneta, ukazujući na stanje prekomerne izloženosti niskovrednom sadržaju na mrežama. Da li naš mozak zaista postaje kokica zbog stalne upotrebe društvenih mreža?

Dok društvene mreže nude mnoštvo zabave i mogućnosti za povezivanje, njihov uticaj na naše kognitivne funkcije i mentalno zdravlje ne sme biti zanemaren. Razumevanjem fenomena kao što su brain rot i popcorn brain, možemo bolje upravljati svojim vremenom online i očuvati zdravlje našeg mozga u svetu koji sve više zavisi od digitalnih tehnologija.

Šta je brain rot?

Termin brain rot odnosi se na negativne efekte prekomerne upotrebe interneta i društvenih mreža. Podrazumeva konzumaciju sadržaja niskog kvaliteta koji može narušiti naše mentalno stanje i sposobnost da funkcionišemo u stvarnom svetu. Sve više mladih ljudi prijavljuje da se osećaju trulo nakon što provode sate skrolujući kroz društvene mreže kao što su TikTok, Instagram, i Twitter. Ovaj pojam je prvi put postao popularan u svetu digitalne komunikacije još 2007. godine. Koristi se da označi prekomernu izloženost nevažnim informacijama koje zagađuju naš intelekt ili emocije. Kako je vreme prolazilo, brain rot je postao sinonim za preopterećenost internet kulturom i neprekidnim protokom beskorisnih podataka.

Fenomen popcorn brain

Povezan s brain rot-om, prisutan je i termin popcorn brain. Opisuje našu sklonost da konstantno menjamo fokus zbog stalnog priliva informacija. Kao što kokice neprekidno pucaju u mikrotalasnoj, tako i naš mozak skače sa jedne ideje na drugu, bez mogućnosti da se fokusira na pojedinačnu stvar duže vreme.

Ovaj fenomen izazvan je ubrzanim tempom i velikom količinom informacija na internetu, gde smo stalno izloženi novim notifikacijama i sadržaju. Psiholozi objašnjavaju da su platforme, tj. mobilne aplikacije na kojima počivaju društvene mreže, dizajnirane da nas konstantno angažuju i nagrađuju putem dopaminskih nadražaja. Ovo nas motiviše da tražimo još brže i češće stimulacije. Pod nagrađivanjem se, pritom, podrazumeva stimulacija dopaminskog centra u mozgu. Svaki novitet – poput nove notifikacije ili sadržaja nakon refresh-a, predstavljaju nagradu i podstiču na lučenje dopamina.

Kako društvene mreže menjaju naš mozak?

Istraživanja pokazuju da društvene mreže mogu imati dugotrajne posledice na naše kognitivne funkcije. Redovna upotreba ovih platformi može promeniti način na koji naš mozak obrađuje informacije, smanjujući našu sposobnost za duboko i koncentrisano razmišljanje. Brojni psiholozi i istraživači koji se bave ovom temom ističu da je popcorn brain rezultat navikavanja na više zadataka istovremeno i brzo prebacivanje fokusa između njih. To može dovesti do smanjenja sposobnosti za dubinsku analizu, učenje i kritičko razmišljanje.

Posledice na društvene interakcije

Osim uticaja na kognitivne funkcije, popcorn brain i brain rot mogu imati ozbiljne posledice na naše društvene interakcije. Konstantna potreba za stimulacijom i trenutnim zadovoljstvom može smanjiti našu sposobnost da se fokusiramo na duge razgovore ili složene probleme. Takođe, povećava se rizik od anksioznosti i stresa, jer nam nemogućnost isključenja iz digitalnog sveta otežava opuštanje i mentalni odmor.

Kako možemo zaštititi svoj mozak?

Iako je gotovo nemoguće potpuno izbeći društvene mreže u savremenom svetu, postoje načini da zaštitimo svoje mentalno zdravlje i kognitivne funkcije. Digitalni detoks je dobar način da redovno pravite pauze od digitalnih uređaja kako biste omogućili mozgu da se odmori i oporavi. Čak i kada ste online, fokusirajte se na jedan zadatak u jednom trenutku. Ovo može pomoći u vraćanju sposobnosti za održavanje pažnje. Boravak u prirodi i provođenje vremena na otvorenom smanjuju stres i poboljšavaju kognitivne funkcije. Kao i hobiji i fizička aktivnost, koji ne zahtevaju upotrebu ekrana za njihovo izvođenje. Čitanje, umetnost ili vežbanje mogu biti dobar način za mentalni odmor.

Foto: Instagram @letterboxd/ @emonthebrain/ Unsplash: Becca Tapert / Priyanka Singh / Chris Yang / ROBIN WORRALL /Gaspar Uhas