Zdrava ishrana kao pojam dugo je bila tabu tema. Danas je postala mainstream. Sve češće se u poslednje vreme govori o zdravoj ishrani kao životnom stilu i sve je više onih koji biraju zdravije opcije. Porast onih koji brinu o svom zdravlju nas raduje, ali – uvek postoji ono ali – danas, više nego ikad nailazimo i na oprečna mišljenja. Pa tako, sa jedne strane možemo čuti kako su ovsene pahuljice idealna opcija za doručak, dok postoje i oni koji trvde da to nije tako. Takođe, postoje različiti stavovi i kada je reč o ceđenim sokovima, te i dalje nismo sigurni da li je u redu da voće konzumiramo u obliku soka ili bi ipak trebalo da jedemo celovite plodove.
Sa ciljem da odgovorimo na neke od najučestalijih mitova kada je reč o ishrani, razgovaramo sa dr sci.med. Marinom Luketinom Šunjkom, autorkom jedinstvenog koncepta Quantum Wellness.
Da li su ovsene pahuljice idealna opcija za početak dana, da li bi trebalo da konzumiramo ceđene sokove, koliko šoljica kafe dnevno je prihvatljivo, da li soda bikarbona može biti preventiva i da li je zeolit zaista toliko dobar – saznajemo u nastavku od Marine Luketine Šunjke.
|| Ovsene pahuljice
ZABLUDA: Ovsene pahuljice su sjajan izbor za brzinski doručak, samo ih prelijete vrućom vodom i imate gotov obrok.
ISTINA: Često možemo čuti kako je neko pojeo ovsene pahuljice za doručak, ali mu taj obrok nije prijao. Razlog tome leži upravo u pripremi. Ovsena pahuljica je proizvod koji je nastao iz semena i za pripremu traži bubrenje, odnosno višesatno potapanje u vodi pre upotrebe. Ako se potapanje preskoči pahuljice će bubreti u stomaku i crevima, gde će istovremeno dovoditi do dehidratacije i nažalost u krajnjim slučajevima, kod osoba koje piju malo tečnosti, pored bola u želucu i do zatvora.
Ukoliko želite pahuljice da jedete za doručak, neophodno je da iste pripremite u vreme večere. Ukoliko želite da ih upotrebite za večeru onda ih pripremajte u vreme doručka. I to na sledeći način – pahuljice dodajte u proključalu vodu u odnosu 1:3, odnosno 1:5 u zavisnosti od veličine zrna. Dakle, jednu šolju pahuljica i 3 ili 5 šoljica vode ostavite tokom noći ili dana. Ukoliko želite da dodate badem, neophodno je takođe da ga potopite tokom noći, ali u hladnoj vodi. Time ćete dobiti nabubrelo zrno kome možete lako odstraniti ljusku ukoliko želite, dok će se sa druge strane njegov vitaminsko-mineralni sastav uvišestručiti. Osim toga, finalno ćete dobiti znatno ukusniju, a iznad svega neuporedivo korisniju, namirnicu. Pahuljicama po završenom bubrenju, neposredno pred upotrebu, možete dodati jogurt, mleko ili biljno mleko, semenke lana ili seckano voće. Tako pripremljen obrok neće izazvati bol.
|| Ceđeni sokovi
ZABLUDA: Postoji uvreženo mišljenje da je juicing i ispijanje sokova dobar cleansing od toksina. Ipak, neki tvrde da ne postoje nikakvi dokazi da su ceđeni sokovi zdraviji od konzumiranja cele voćke.
ISTINA: Cela biljka je bogatija po sastavu u odnosu na ceđeni sok. Ipak, ukoliko ste žedni i želeli biste da popijete nešto, idealno bi bilo da to bude ceđen sok i to ceđen na hladno. Oni su savršeni za alkalizaciju telesnih tečnosti. Kada govorimo o alkalizaciji za nas su značajne namirnice koje su žive jer daju oksidoredukcioni potencijal u minusu. Voda na izvoru ima oksidoredukcioni potencijal u minusu i to do petnaestak dana od uzimanja sa izvora. To naelektrisanje joj prenosi zemlja dok putuje kroz nju. Ceđeni sok na hladno takođe nosi oksidoredukcioni potencijal u minusu. Klasičan sokovnik koji nije predviđen za hladno ceđenje podiže temperaturu soka što utiče na njegov oksidoredukcioni potencijal prevodeći ga u plus. Zbog toga gubi neke od vitamina.
Takođe, često se postavlja pitanje glikemijskog indeksa. Tačno je da se uvećava količina fruktoze u 100ml soka u odnosu na 100gr voća. Najpre zato što je potrebno između 200mg i 300mg voća u zavisnosti od vrste, nekad i više, da bi se dobilo 100ml soka. Međutim, u voću se nalazi šećer fruktoza koji nema isti metabolički smer kao konzumni šećer, tako da zdravim osobama ne može škoditi. Ono što sok ceđen na hladno izdavaja od drugih ceđenih sokova sa istim sadržajem fruktoze je to što je sok ceđen na hladno živ, te je u tom slučaju apsorpcija potpuno bezbedna. Jedino bi dijabetičari trebalo da povedu računa. Mada i za njih ceđeni sokovi imaju neuporedivo veći zdravstveni efekat od bilo koje druge varijante soka.
|| Kafa
ZABLUDA: Iako kafa spada u jedan od najpopularnijih napitaka na svetu, pojedini izvori tvrde da nije zdrava. Drugi navode da jedna šoljice kafe dnevno ima benefite.
ISTINA: Kafa je izuzetno štetna po naš organizam. Ona je toliko otrovna da zemljište na kom raste je takođe zatrovano. Sadrži dosta masti, što su potvrdile i domaćice koje još od davnina tvrde da soc zapušava sudoperu. Isto tako, kafa utiče i na naše krvne sudove. Sadrži kofein zbog čega se ljubitelji kafe teško odriču konzumiranja. Ukoliko pak ne možete da je se odreknete, onda bi trebalo da se odlučite za jednu šolju dnevno. Takođe, idealno bi bilo da nakon konzumiranja kafe popijete razmućenu kašičicu zeolita u vodi, jer zeolit pomaže da se izbace otrovi.
|| Soda bikarbona
ZABLUDA: Sigurno ste makar jednom do sada čuli da se soda bikarbona koristi kao preventiva. Pomaže u balansiranju kiseline i doprinosi postizanju baznog stanja našeg organizma. A da li je zaista tako?
ISTINA: Soda bikarbona je alkalna supstanca. Postoji mišljenje da njenom upotrebom možemo alkalizovati i organizam. Kako pH u želucu iznosi 7.34 do 7.44, nakon što je oralno unesemo a u kontaktu sa hlorovodoničnom želudačnom kiselinom nastane so. Zbog toga, česta i preterana upotreba sode, nije dobra. Alkalizovati se možemo i trebalo bi, ali na drugi način. Pre svega konzumiranjem namirnica koje po sastavu imaju alkalni efekat. Soda ima svoje benefite, jer dokazano stimuliše nerv koji aktivira slezinu, te tako pomaže jačanju imuniteta. Ali važno je uzimati je s vremena na vreme, nikako često i kontinuirano. Takođe, važno je uzimati apotekarsku sodu jer je pročišćena od aluminijuma.
|| Zeolit
ZABLUDA: Zeolit je izuzetno zdrava supstanca jer ima sposobnost da vezuje za sebe toksine, teške metale, hemikalije, te smanjuje njihovu koncentraciju u organizmu. Ipak, postavlja se pitanje da li na isti način izvlači iz namirnica i dobre sastojke.
ISTINA: Zeolit je kristalni – klinoptilolit, koji je, dokazano hemijskim i toksikološkim analizama, neškodljiv. Slikovito opisano, zeolit izgleda kao pčelinje saće. Ima mogućnost da u ćeliju organizma unosi hranljive sastojke ako nam nedostaju, a iz nje odnosi raspadne produkte metabolizma. Kao takav, zeolit može da se pije sa vodom, ali i da se nanosi na kožu ukoliko postoje rane ili druge neželjene promene. Ipak, neophodno je napraviti razmak između upotrebe zeolita i redovnih terapija, poput hormonske terapije, jer može poništiti njeno dejstvo. Analagno tome, ako želimo da popijemo ceđeni sok, smoothie, ili obrok, neophodno je da napravimo najmanje pola sata razmak između upotrebe zeolita i konzumiranja. U suprotnom – kvalitetne sastojke će izbaciti iz našeg organizma brže nego smo ih uneli.
