Genijalna Ivana Domljanović je izumela krvni test za rano otkrivanje raka dojke. Razgovarali smo s njom

Okrobar je, već znamo svi, mesec borbe protiv raka dojke. Upravo taj tip karcinoma najčešći je kod žena, a šanse za izlečenje višestruko se povećavaju što se ranije otkrije. Veliku ulogu u tome imaju samopregledi, za koje imamo detaljan vodič, ali i kontinuirani napori naučnika, dijagnostikovanje i lečenje koje se stalno unapređuje. Upravo proučavanju karcinoma i DNK posvetila se hrvatska genijalna naučnica Ivana Domljanović koja je doktorirala medicinu sa specijalizacijom u nanotehnologiji, onkologiji i dijagnostici. Ona je u sklopu svog istraživačkog rada na Univerzitetu u švajcarskom Freiburgu izumela krvni test za rano otkrivanje raka dojke. Šta je to, kako funkcioniše i o kakvoj se zapravo revoluciji radi, Ivana nam je ispričala na kafi. Neverovatno skromna i simpatična, rodom iz Splita, Ivana je proputovala svet. Igrala je košarku, studirala je na Floridi, a na kraju se skrasila u Švajcarskoj gde je i došla do ovog revolucionarnog otkrića.

• Za početak, recite nam kakav je to zapravo revolucionarni test koji ste otkrili?

Inovativni, brzi krvni test za rano otkrivanje i praćenje raka koji se temelji na tehnologiji – DNA origami nanosenzor, koju sam dizajnirala, karakterizovala i testirala.

• Koliko dugo je trajalo istraživanje i koji je bio onaj aha! trenutak kada ste znali da imate nešto bitno?

Na projektu krvnog testa za rano otkivanje i praćenje raka dojke radila sam više od šest godina. Ali, još nam je potrebno najmanje tri godine rada da bismo ispunili sve kliničke propise. Taj trenutak aha bio je kada je nanosenzor detektovao biomarkere našeg interesa koji su bili izvađeni iz stanica raka dojke.

• Možete li nama, kao laicima, da objasnite kako test funkcioniše i detektuje stanice raka dojke?

Moj inovativni krvni test, koristi patentirani DNA origami nanosenzor (biosesnor) za precizno otkrivanje specifičnih miRNA koje su povezane s rakom dojke. Ovi mali, regulišući RNA molekuli deluju kao ključni biomarkeri koji mogu otvoriti vrata ka ranoj dijagnostici.

Test funkcioniše na jednostavan način: plazma iz uzorka krvi pacijenta se meša s DNA origami nanosenzorom, što omogućava identifikaciju unapred definisanog skupa miRNA. Kada se ove miRNA vežu za nanosenzor, nastaju fluorescentni signali koji se detektuju pomoću optičkog uređaja za očitavanje. Napredni algoritam potom analizira te signale i generiše jedinstveni fluorescentni potpis koji ukazuje na prisutnost ili odsutnost raka dojke.

• Je li moguće istu tehnologiju primeniti i na druge vrste karcinoma?

Takođe, ovaj test/tehnologija se može prilagoditi za otkrivanje drugih vrsta karcinoma, kao i zaraznih bolesti poput virusnih ili kardiovaskularnih.

• Koje su glavne prednosti ovog testa u odnosu na konvencionalne metode otkrivanja raka dojke poput mamografije? Je li ovaj test samostalna metoda detektovanja karcinoma ili je nešto što bi pacijenti morali da rade u kombinaciji s mamografijom i biopsijom?

Jedna od ključnih prednosti testa je brzina. Rezultati su dostupni u samo nekoliko minuta. Osim toga, ovaj test je jeftin, siguran (jer nema izlaganja zračenju), osetljiv i specifičan (detektuje biomarkere u veoma niskim koncentracijama i jako je tačan). Planiramo dodatno da razvijemo ovaj test/tehnologiju kao Point of Care uređaj. To će ga učiniti idealnim rešenjem za zemlje s manje razvijenim zdravstvenim sistemima.

Biće korišćen za rano otkrivanje što će spasiti više života, ali i za praćenje lečenja i pacijentovog odgovora na terapiju. To će nam dati uvid u učinkovitost lečenja, pomoći će nam u otkrivanju minimalne rezidualne bolesti (MRD) i predviđanju mogućeg relapsa. Uz sve to, u budućnosti ovakav test bi nam mogao dati informacije o molekularnim karakteristikama tumora bez potrebe za invazivnom biopsijom tkiva, što bi olakšalo izbor ciljanih terapija ili imunoterapija.

Za sad planiramo da koristimo ovaj test kao postupak koji je namenjen za mesečnu primjenu tokom rutinskih konsultacija pacijenta s lekarom opšte prakse. U slučaju pozitivnog rezultata testa, pojedinac mora biti podvrgnut ultrazvuku, mamografiji ili magnetnoj rezonanci, jer će to omogućiti hirurgu da tačno locira tumor za kasniju hiruršku intervenciju.

• Možemo li da se nadamo da će ova metoda otkrivanja raka dojke postati široko dostupna?

To je moj, odnosno, naš krajnji cilj.

• Što vas je podstaklo da se bavite baš ovim segmentom ljudskog zdravlja i da istražujete baš u ovom smeru? Stoji li iz toga neka lična priča?

Medicina i DNK su zapravo područja koja istinski rasplamsavaju moju strast. Podstaknuta željom da moje istraživanje pozitivno utiče na život ljudi, počela sam istraživati načine kojima možemo unaprediti medicinu koristeći DNK i pozitivno uticati na ishode pacijenata, pogotovo u ranom otkrivanju bolesti.

Cilj mi je da dublje razumemo i unapredimo personalizovanu medicinu, nastojeći da poboljšamo i personalizujemo postojeće tretmane. Takođe sam željna da nastavim istraživati mogućnosti koje mogu doprineti revolucionarnom napretku u zdravstvu što bi spasilo više života i dalo bolju i kvalitetniju negu za pacijenta.

Čvrsto sam uverena da smo odgovorni za rešavanje pitanja javnog zdravlja, jednakosti u zdravstvenoj nezi i finansijskih prepreka u zdravstvenoj nezi, jer nema svaki pojedinac u svetu pristup osnovnim zdravstvenim alatima.

Na kraju, moju motivaciju da poboljšam dijagnostiku raka potiče lična strast, društvena odgovornost, naučna znatiželja i iskrena želja da značajno utičem na ljudsko zdravlje.

Doneti osmeh u svaki život i pokušati spasiti živote je prekrasna motivacija.

• Kako je medicinska zajednica reagovala na vaše otkriće? Kako su reagovali vaši najbliži?

Odgovor medicinske zajednice na moje istraživanje i inovacije bio je neverovatno pozitivan i bilo mi je zaista drago da svedočim tome.

Moj bliski krug je moj nepokolebljivi sistem podrške koji mi pomaže na svakom koraku mog putovanja. Svakome od njih neizmerno sam zahvalna, a posebno tati Viktoru, mami Dragici, bratu, sestri i svim prijateljima.

• Koji su sledeći koraci u istraživanju i šta se sve mora dogoditi da bi ova metoda zaista postala jedna od dostupnih u javnom zdravstvu?

Sledeći koraci uključuju više nivoe kliničkih studija, koje bi trebale biti dovršene u roku od dve do tri godine. Nakon toga bi moja tehnologija trebalo da bude spremna za uvođenje na tržište.

• Kada razmišljate o budućnosti, kakav uticaj želite da ovaj test ima na detekciju i lečenje raka dojke?

Kad razmišljam o budućnosti i kakav uticaj bih volela da moj test ima, to bi bilo podeljeno u sedam različitih aspekata, u kojima bi se video napredak:

1. Ranije i tačnije otkrivanje bolesti

2. Personalizovano i ciljano lečenje

Rak dojke sastoji se od više podtipova, od kojih svaki zahteva različite tretmane. Molekularna dijagnostika može tačno identifikovati podtip, usmjeravajući lekare da koriste najučinkovitije lečenje od samog početka. To dovodi i do smanjenja prekomernog lečenja, odnosno, bolja dijagnostika smanjuje verovatnost prekomernog lečenja.

3. Poboljšana prognoza i praćenje.

4. Razvoj novih terapija

Poboljšano razumevanje molekularne podloge raka dojke dovodi do otkrića novih meta za lekove.

5. Smanjeni troškovi zdravstvene nege i poboljšana raspodela resursa

Isplativost: Rano otkrivanje putem molekularne dijagnostike smanjuje potrebu za invazivnijim i skupljim dijagnostičkim postupcima, kao što su biopsije i napredno snimanje. Smanjenje nepotrebnih tretmana: Tačnim identifikovanjem koji pacijenti trebaju agresivno lečenje, a koji ne, molekularna dijagnostika može sprečiti prekomerno lečenje, smanjiti ekonomski teret za zdravstvene sisteme i poboljšati kvalitet života pacijenata.

6. Unapređenje preventivnih strategija.

Provera genetskog rizika: Molekularni testovi mogu identifikovati osobe s visokim genetskim rizikom za rak dojke. To omogućuje rizičnim pojedincima da preduzmu preventivne mere, kao što je pojačani pregled.

7. Minimalno invazivno testiranje – tekuće biopsije:

Jedan od napredaka u molekularnoj dijagnostici koji najviše obećava je razvoj tekućih biopsija, koje mogu detektovati DNK povezane s rakom ili druge biomarkere jednostavnim testom krvi. Ti su testovi daleko manje invazivni od tradicionalnih biopsija, što olakšava praćenje raka tokom vremena bez podvrgavanja pacijenata invazivnim postupcima.

Sveukupni učinak: veći broj preživelih, poboljšani kvalitet života, globalna zdravstvena jednakost.

• Spomenuli ste i ulogu načina života u borbi protiv agresivnih bolesti poput raka dojke. Kakvom načinu života bi trebalo da se priklonimo kako bismo optimizovali prevenciju pojave takvih bolesti?

Ključno je dati prioritet zdravom načinu života. Treba da postanemo aktivni, da više hodamo i manje sedimo. Da se hranimo mediteranskom hranom, hranom bogatom hranljivim sastojcima, s ograničenim crvenim mesom, šećerima, alkoholom i duvanom za podršku zdravog tela, prevenciju raka, a posebno kada se suočavamo s dijagnozom i borbom protiv raka.

Pravilna prehrana i ciljana suplementacija mogu biti ključni u poboljšanju ishoda za pacijente koji se bore protiv raka. Rak često ostavlja telo iscrpljenim, a istraživanja i praksa su pokazali da su pravilna ishrana i suplementacija ključni za obnovu snage, podršku imunološkom sistemu, sprečavanje ponovnog pojavljivanja, uspostavljanju ravnoteže i osiguravaju zdraviji oporavak nakon tretmana.

Zato sam počela intenzivno govoriti i istraživati važnost personalizovane ishrane i suplementacije prilagođene jedinstvenoj vrsti raka i celokupnom zdravstvenom profilu pacijenta. I u skoroj budućnosti ću početi da radim s pacijentima gde ću pokušati da im pomognem da postignu što lepši i bolji opravak od bolesti kao što je rak.

• Spomenuli ste i kako se počeli da radite na promovisanju boljeg načina života koji bi dugoročno trebalo da smanji broj obolelih od raka dojke. Kakav je to bolji način života, šta on uključuje?

Zdrav način života za prevenciju raka dojke usredsređen je na kombinaciju prehrambenih navika, fizičke aktivnosti, održavanje zdrave telesne težine i minimiziranje faktora rizika. Evo ključnih preporuka zasnovanih na istraživanju:

1. Održavajte zdravu telesnu težinu.

Gojaznost i prekomerna telesna težina, pogotovo nakon menopauze, povećavaju rizik od raka dojke. Masno tkivo proizvodi estrogen, a viši nivoi estrogena povezuju se s razvojem raka dojke.

2. Redovno vežbajte.

Fizička aktivnost ima preventivni učinak protiv raka dojke.

3. Ograničite konzumaciju alkohola.

4. Usvojite zdravu, uravnoteženu ishranu.

Iako nijedna posebna hrana ne može garantovati prevenciju raka dojke, preporučuje se mediteranska ishrana koja uključuje dosta nemasnih proteina i proteina biljnog porekla te je bogata voćem, povrćem i celim žitaricama. Konkretno, hrana bogata antioksidansima poput bobičastog voća, lisnatog povrća i povrća iz grupe Cruciferae (npr. brokoli) takođe je dobra. Omega-3 masne kiseline nalaze se u masnoj ribi (npr. losos i skuša), koja ima antiinflamatorna svojstva. Ograničite zasićene masti (koje se nalaze u crvenom mesu i punomasnim mlečnim proizvodima) i prerađenu hranu s visokim udelom šećera i trans-masti.

5. Ograničite hormonsku substitucionu terapiju (HNL).

Dugotrajna primjena hormonske substitucione terapije, posebno kombinovane terapije estrogen-progesteron, može povećati rizik od raka dojke.

6. Izbegavajte pušenje

7. Idite na redovne preglede.

Rano otkrivanje putem redovnih mamografija i samopregleda dojki može pomoći da se rak dojke otkrije rano kada je najizlečiviji.

8. Upravljajte stresom

9. Smanjite izloženost toksinima iz okoline.

Izbegavajte izloženost štetnim hemikalijama, uključujući pesticide, industrijske zagađivače i spojeve koji ometaju rad hormona, a koji mogu biti povezani s rakom dojke.

10. Ograničite izloženost zračenju

• Kako se može poboljšati kvalitet života ljudi tokom i nakon lečenja?

Ono što je jako bitno, je da moramo pričati više o životnom stilu za obolele od raka i životu uopšte nakon izlečenja. Lečenje raka, poput hemioterapije, zračenja i operacije, može značajno uticati na telo, uzrokujući umor, oslabljeni imunitet i nedostatke u ishrani. I zato uz ovo sve sto sam nabrojala iznad jako je bitno uzimati suplementaciju.

Na primer: Lečenje raka može uticati na sposobnost tela da apsorbuje bitne hranjive materije. Dodaci ishrani, kao što su vitamini, minerali i antioksidansi, mogu pomoći u popunjavanju nedostataka u ishrani, osiguravajući da pacijenti primaju potrebne hranjive materije za podršku vitalnim funkcijama, kao što je zdravlje imunološkog sistema. Dodaci poput vitamina C, vitamina D i cinka mogu podržati i ojačati imunološki sistem, pomažući telu da se bolje brani tokom i nakon tretmana.

Hemioterapija i terapija zračenjem može dovesti do hroničnog umora, koji je čest među obolelima od raka. Dodaci poput vitamina B, gvožđa i magnezijuma mogu pomoći u povećanju nivoa energije i smanjenju umora, poboljšavajući kvalitet života tokom i nakon tretmana. Tretmani poput operacije ili zračenja mogu oštetiti zdrava tkiva. Omega-3 masne kiseline, proteinski dodaci i aminokiseline poput glutamina mogu pomoći u obnavljanju tkiva, smanjiti upalu i podržati procese zaceljivanja.

Zaključak je da iako suplementi nisu lek za rak, oni igraju ključnu ulogu u poboljšanju kvaliteta života pacijenata podržavajući njihov imunološki sistem, nivo energije i celokupno zdravlje. Pravilno vladanje osigurava učinkovitu upotrebu suplemenata, pomažući pacijentima da ostanu zdraviji i jači tpkom i nakon lečenja raka.

• Da li je svest ljudi o raku dojke dovoljno visoka? Da li smo napravili pomak što se tiče odaziva i odlaska na preventivne preglede?

U Hrvatskoj, stopa učestvovanja žena u testiranju dojki je relativno niska, sa samo oko 60-65% kvalifikovanih žena koje učestvuju, u poređenju s daleko višim stopama u zemljama poput Švedske, Holandije i Finske, gde učestvovanje može dostići 80-90 %.

Stoga, Hrvatska je među višim stopama mortaliteta u Evropi, najviše zbog kasne dijagnoze i manje uključenosti u program za testiranje. Petogodišnje preživljavanje od raka dojke u Hrvatskoj je približno 70%, niže nego u mnogim zapadnoevropskim zemljama, gde može premašiti 85%.

Ako možemo zaključiti, Hrvatska je napredovala u svesti i otkrivanju raka dojke, ali još uvek postoji značajan prostor za napredak u poređenju sa zapadnoevropskim zemljama. Povećana svest, bolji pristup pregledima, rano otkrivanje, bolje i modernije terapije presudni su za smanjenje relativno visoke stope smrtnosti od raka dojke u zemlji.

• Šta mislite kako bi se svest mogla poboljšati?

Mislim da moramo kao društvo učiniti sve sto je u našoj moći da osvestimo sve žene oko nas koliko je jako bitno ići na pregled, a to možemo na načine:

1. Rešavanjima mitova i stigme:

Treba razbiti zablude o faktorima rizika, te razbiti strahove da su mamografije bolne ili opasne.

2. Kampanje za javno zdravlje za podizanje svesti i obrazovanje:

• Ciljano slanje poruka. Prilagođavanje kampanja podizanja svesti određenim populacijama, kao što su mlađe žene, ruralne zajednice ili grupe s nižim prihodima. To može pomoći u povećanju razumevanja važnosti ranog otkrivanja.
• Putem društvenih medija i digitalnih platformi. Korištenje kampanja na društvenim mrežama i digitalnih alata za dopiranje do mlađih generacija i izolovanije populacije s informacijama o rizicima od raka dojke.
• Edukacija o zdravlju dojki u školama.
• Workplace Wellness program (Saradnja s poslodavcima kako bi se ponudila edukacija o raku dojke i inicijative za izbor na radnom mestu).
• Kampanje visokog profila. Mesec podizanja svesti o raku dojke (oktobar) za pokretanje visoko vidljivih kampanja na medijskim platformama može podići svest i podstaći više žena da učestvuju u programima izbora.

3. Pristup zdravstvenim ustanovama:

Hrvatska ima centralizovani zdravstveni sistem, ali razlike u pristupu između ruralnih i urbanih područja utiču na dijagnozu i lečenje. Možda bismo mogli da postavimo mobilne jedinice za testiranje.

• Koje su tri osnovne promene životnog stila koje možemo napraviti da bismo smanjili rizik od pojave karcinoma?

Kao što sam ranije spomenula, može se preduzeti nekoliko mera za prevenciju, uključujući održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje i izbegavanje duvana i alkohola.

• Što se tiče istraživanja u budućnosti, koje nove tehnologije su vam posebno uzbudljive i obećavajuće?

Ovo su nove tehnologije koje su obećavajuće: jednostanično sekvenciranje, tekuća biopsija – DNA nanotehnologija u dijagnostici, sekvenciranje sledeće generacije (NGS), organoidi i 3D modeli tkiva.

Ove inovacije nas približavaju personalizovanoj medicini, gde su tretmani prilagođeni specifičnim molekularnim karakteristikama raka pojedinca, poboljšavajući ishode i smanjujući nepotrebne tretmane.

Foto: Martina Movrić

Zahvaljujemo Boogie Labu u Areni što su nam ustupili prostor za snimanje.

Tekst preuzet sa: Journal.hr.