Perimenopauza i menopauza su fenomeni o kojima se malo zna. Rana menopauza i perimenopauza kriju mnoge dileme – a mnoge od njih su psihološke. Saznajemo da veliki broj žena ne poznaje svoje telo. Time one propuste priliku da poboljšaju kvalitet života jer zanemaruju rane simptome.
Da verujemo svom telu uči nas dr Mina Hagen, psihološkinja koja je deo multidisciplinarnog istraživačkog tima. U okviru interdisciplinarnog tima koji vodi dr Ljiljana Marina, naičnice su kreirale studije koje se tiču COVID-a i menopauze. Mina Hagen je autorka istraživačkog projekta Perimenopauza i menopauza na poslu, ispred Fakulteta za medije i komunikacije. Upravo tu, nedavno su završena istraživanja koja daju potpuno novi uvid u žensko zdravlje. U prvom tekstu na temu preuranjene menopauze – bavile smo se fiziološkim aspektima. Sada se bavimo psihološkim efektima menopauze na ženu i društvo oko nje. Kao i do sada, počinjemo priznanjem da ne znamo dovoljno.
+++ Prvo pitanje – koje su najčešće promene koje donose perimenopauza i menopauza? Da li preko psiholoških promena možemo da primetimo da se nešto neobično dešava?
dr Mina Hagen: Da, ono što jeste karakteristično za perimenopauzu, jesu promene u menstrualnom ciklusu, ali te promene mogu da budu često male ili da ih mi zanemarujemo, da im ne pridajemo toliki značaj. Moguće je da to bude manje krvarenje, manje obilno… Ili dobijale smo na 28 dana, sad dobijamo na 26. Može da se desi da mi to ignorišemo.
Zanimljivo je pitanje za psihičke promene, zato što su ranije valunzi bili osnovni znak menopauze i zapravo se najviše obraćalo pažnje na valunge. Smatralo se da će tri od četiri žene imati valunge. Žene bi najčešće dobijale bilo kakvu terapiju tek kada saopšte da imaju valunge.
Prošle godine je aplikacija Zoe prva prikupila masivnu količinu podataka. Studija sadrži iskustva preko 73.000 žena o broju i učestalosti simptoma peri i menopauze. Videli su da su zapravo iritabilnost, brain fog, fizički i mentalni umor i pad raspoloženja, dominantni simptomi. Istraživanje koje smo dr Ljiljana Marina i ja izvele je prvo istraživanje većem uzorku kod nas.
Perimenopauza donosi kao najčešći simtom definitivno iritabilnost koju saopštava 86% žena, fizički, mentalni umor 85% i tako dalje… Pokazalo se da su iritabilnost, fizički, mentalni umor ali i depresivno raspoloženje najfrekventniji simptomi. Valunzi su tek na devetom mestu.
Važno nam je bilo da se vidi stvarna učestalost simptoma u perimenopauzi, periodu pre menopauze. Na listi od 11 simptoma, valunzi su na devetom. Ako primetimo značajne promene u raspoloženju, povećanu iziritiranost, kad imamo utisak da hoćemo da uništimo sve, ili da nam je možda intenzivniji PMS, može da znači da smo u perimenopauzi.
+++ Zašto je perimenopauza tabu? Često srećem žene u četrdesetim koje imaju potrebu da naglašavaju da nisu u menopauzi, govoreći o menstruacijama, ulošcima iako to ranije nisu činile?
dr Mina Hagen: Odličan ugao, meni se takođe ne sviđa da neke ekspertkinje koje sam sretala na kongresima, kada pričaju o menopauzi, a očigledno jesu u menopauzi, jer imaju preko 60 godina imaju potrebu da naglase da su jako kasno ušla u menopauzu. Mislim da je te tabu i sama menopauza ali i simptomi. Svakoj od nas se čini kao da ne poznaje ni jednu ženu koja je imala simptome. Istina je da žene te simptome kriju…
+++ A zašto je tako?
dr Mina Hagen: Iz više razloga. Posmatrano iz patrijarhalne matrice one možda razmišljaju kako li će sad njih muškarci da gledaju, ako imaju te simptome. Pitaju se da li su sad one manje žene, manje seksi… Mi smo često primitivna sredina, ovde je i menstruacija tabu.
Iz moje prakse, psihološke, imala sam klijentkinje koje su u menopauzi a nosile su uloške u tašni. Kad je otvore, da se vidi kao da i dalje menstruiraju, na taj način su krile menopauzu. Nosile su uloške iako je očigledno da više ne menstruiraju pošto recimo imaju 70 godina.
+++ Koji je pravi način da se komunicira perimenopauza i menopauza? U privatnom prostoru sa drugaricama, sestrama i partnerima, partnerkama, ali i u društvenom okruženju – na poslu i u medijima?
dr Mina Hagen: Mi treba da iskomuniciramo da ulazimo u neki period u kome ćemo provesti trećinu života i u tom putu tranzicije koje traje par godina ćemo mi imati određene tegobe, imaćemo možda drugačije potrebe.
Svakako mislim da je dobro prvo podeliti sa drugaricama, sa partnerima, partnerkama i sa ljudima u bliskom krugu. Možda da bi, ako razumeju šta nam se dešava, mogli bolje da se dogovorimo kako da nam oni budu podrška.
Što se tiče posla kako je ovde dalje menopauza tabu i kako mi to iz našeg istraživanja vidimo – na poslu je najnepovoljnija klima za razgovor sa nadređenim. Posebno ako radite u privatnom sektoru i vaš nadređeni je muškarac.
Uopšte nisam sigurna da je dobar savet da kaže odmah da imate menopauzu.
Da bi žene mogle sa manje stigme da komuniciraju, mi ćemo ipak inicirati edukaciju u našem društvu. Brinem se da bi žene zapravo mogle sada da imaju posledice. Masovno otvaranje bi možda dovelo do etiketiranja, nisam sigurna. Mislim da je komunikacija važna tema. Mi treba da pričamo i da trubimo u medijima dok menopauza ne prestane da bude tabu tema.
Željena situacija je da neko odgovori aha u menopauzi si pa dobro Ili imaš problem ovih dana s nesanicama, aha uzećeš slobodan dan zbog menopauze kao kada žena sada ponekad kaže da nije došla na posao jer je je dobila menstruaciju i to nije neki veliki problem. Uspeli smo u tome da se kada žena ima menstruaciju ne gleda na nju kao da je lenja, kao da izmišlja.
Trenutno se ženama koje su u perimenopauzi i menopauzi na poslu neretko saopštava da simptome koriste kao izgovor da ne bi radile. Možda mi treba prvo da sa tom temom budemo toliko dosadne u javnom prostoru da to prestane da bude takav tabu kakav je sad
+++ Koje su to najveće zablude sa kojima ste se suočile kada se govori o perimenopauzi i ranoj menopauzi? Kako da se borimo protiv njih? Gde da se informišemo?
dr Mina Hagen: Kad sam počela sa Ljiljom da radim pre šest godina, nije mi je ni padalo pamet da je rana fiziološka menopauza od 40 godine, ja sam stvarno imala utisak da se to dešava tamo negde u 50-im, ili kasnije. Mislim da ćemo se boriti jedino edukacijom i razgovorom. Tek nakon razgovora sa mojom mamom saznala sam da je ona ušla u menopauzu sa 45. To je granična starost statistički da ste u normalno vreme ušli u menopauzu.
Moje preporuke o tome gde da se informišemo su vezane za ekspertkinje. Tu su i instagram nalozi koje vode doktorke poput dr Mary Haver, recimo. Ili kod nas – instagram dr Ljiljane Marine.
Koga zanima više informacija, neka nam se pridruži u četvrtak Infinity Lighthouse koji se nalazi u Gastro Shoru, u Žorža Klemensoa, naša tribina počinje u 18 sati. Prvo ćemo predstaviti rezultate naših istraživanja, onda ćemo razgovarati tome, dakle, kako da se nosimo sa simptomima. Kako da razgovaramo sa ginekološkinjom, sa psihijatricom? Pričaćemo o širom društvenom kontekstu, kako se na gleda na ženu koja je u menopauzi.
Na tribini ćemo imati dr Maju Pantović psihijatricu i dr Slađanu Mihajlović ginekološkinju koje će pričati tome kako da se nosimo sa određenim tegobama. Pričaćemo o tome šta se dešava u slučaju da ne možete da uzimate estrogensku terapiju, a imate valunge.
+++ Koji su alternativni lekovi mogući?
Veoma često, to su lekovi koje prepisuju psihijatri. Jedna od tema koje ćemo se dotaći je da li žena može i da li treba da uzima antidepresiv zbog valunga?
Velika čast je da ćemo čuti i dr Eleni Ermeni, endokrinološkinju koja je članica borda Evropskog udruženja za menopauzu i andropauzu koja će nam pričati tome kakve su politike u drugim zemljama. Ona će da nam pomogne da definišemo kako mi sve možemo da zagovaramo bolje uslove života. Šta su sve zahtevi koje treba da imamo i ka državi i ka privatnom sektoru i uopšte ka zajednici?
+++ Kako da trećinu života, koji obeležavaju perimenopauza i menopauza, budemo zdravije?
Uspele smo da saznamo i to ćemo prikazati u četvrtak na predavanjima, koja vrsta simptoma peri i menopauze nas najviše ometa na poslu. Želele smo da vidimo od čega će sve zavisiti naša radna sposobnost.U našem istraživanju smo gledale kakav je sistem podrške na poslu, kako žene razmišljaju o karijeri, koliko razmišljaju o otkazu, odbijaju unapređenje. Saznale smo koliko njih je zaista napustilo posao… Možda je to samorazumljivo, ali se o otkazu ređe razmišlja kada radite u državnom sektoru.
Veoma sam srećna jer će sa nama biti Jelena Višnjić, ispred organizacije Befem, Zoja Kukić, IT ekspertkinja a glumica Ivana Nikolić će da podeli svoje lično iskustvo kao žena koja je na hormonskoj terapiji. Ispričaće o tome koliko se njen kvalitet života promenio od kad je na terapiji.
+++ Šta je ono što ćete dalje istraživati?
dr Mina Hagen: Planovi za budućnost jesu početak i nastavak zagovaranja politika menopauze, to je nešto čemu smo rešile da se posvetimo u narednom periodu. Mi znamo da terapije, pogotovo kad pričamo o hormonskoj terapiji, nisu dostupne. Mi nemamo veliki broj registrovanih preparata kod nas, kad poredimo sa ostatkom sveta. Ako hoćemo da promenimo stanje, to neće moći da uradi jedna osoba. Moramo da edukujemo i mobilišemo jednu veću grupu žena koja će biti glasna o tome šta je sve važno, kakvu sve podršku svom zdravlju treba da imaju.
Planiramo da vršimo i širu edukaciju osoba iz profesija kojima se mi bavimo, pre svega mislimo na lekare, psihologe. Želimo da ih dodatno edukujemo o reproduktivnom zdravlju. Znanje je moć i svaka žena treba da zna napamet, kao što znamo tablicu množenja do pet ili azbuku – simptome peri i menopauze.
U Beogradu, u Infinity lighthouse od 18h ćemo dr Liljjana Marina i ja sagošćama održati razgovor Perimenopauza, menopauza i karijera Predstavićemo rezultate istraživanja koje je realizovano na uzorku od 1600 žena. Tom prilikom će posetiteljke moći da nam anonimno postave pitanja na koja ćemo uživo odgovarati.
Treba da znamo šta nam se dešava, da znamo koji tretmani postoje. Da svaka od nas ima dostupne informacije koje su zasnovane na činjenicama i nauci. Da pomoću njih može da donese odluku o tome kako želim da živi u svakom periodu života.
Hvala Mina, vidimo se!
