Rana menopauza je pitanje koje zbunjuje mnoge žene u reproduktivnom periodu. Istražujući za Journal, saznali smo da se ovo preuranjeno ali normalno stanje često meša sa POI – prevremenom insuficijencijom jajnika. Bolest koja se danas uspešno leči, ispostaviće se – nije toliko retka kao što se govorilo do sada. Rana menopauza krije mnoge dileme – da li koristiti hormone ili ne, ali i mnoge zablude i pogrešna uverenja.
O svemu što nas je zanimalo o ovom sve češćem fenomenu – pričamo sa dr Ljiljanom Marinom, endokrinološkinjom koja radi u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije. Upravo tu, nedavno su završena istraživanja koja daju potpuno novi uvid u žensko zdravlje. U prvom tekstu na temu preuranjene menopauze – bavićemo se fiziološkim aspektima. Prvi korak do znanja – počinje priznanjem da ne znamo dovoljno.
+++ Prvo pitanje – pre nego što odgovorimo šta je rana menopauza, da li uopšte lekarkama postavljamo prava pitanja?
dr Ljiljana Marina: O zdravlju žena se nedovoljno zna. To je posledica višedecenijskog ulaganja naučnih fondova u bolesti koje nisu seksualno dimorfne ili koje se javljaju češće kod muškaraca. Postoji i uspavanost i nezainteresovanost struke čiji temelji leže u sociološkim duboko ukorenjenim stavovima vezanim za žene per se. Ovo je problem koji je prisutan u celom svetu. Na nivou svake zemlje je obojen dodatnim kulturološkim i etničkim obeležjima.
Da bi se postavilo neko pitanje neophodno je da postoji određeno znanje na tu temu. Žene ne znaju šta tačno podrazumeva njihovo zdravlje niti znaju kako da postave pitanje. Bol kod žena je normalizovan, normalno je da porođaj boli, normalno je da menstruacija boli, da plasiranje spirale boli. Kod nas je čudno da se žena koja ima bolove interesuje za svoje zdravlje.
+++ Da krenemo od osnovne razlike – šta je rana menopauza a šta je POI?
dr Ljiljana Marina: Menopauza označava period u životu žene koji nastaje godinu dana nakon njene poslednje menstruacije. Ako ovaj period nastane posle 40. a pre 45. godine to je rana menopauza koja nosi sve posledice kao i menopauza koja nastaje posle 45. godine. U slučaju rane menopauze posledice nastaju ranije, intenzivnije su i ukoliko se tim ženama ne nadoknade polni hormoni one će imati povećanu smrtnost i kraći životni vek i do tri godine u odnosu na žene koje ulaze u menopauzu posle 45. godine.
Prevremena insuficijencija jajnika, POI, nije menopauza.
Pogrešeno je koristiti reč menopauza u kontekstu prevremene insuficijencije jajnika koji predstavlja stanje preuraranjene smanjene funkcije jajnika kod žene koja ima manje od 40 godina. Ova greška verovatno dolazi iz lenjosti i nedostatka interesovanja da se zaista pozabavimo razlikama između ova dva pojma. Provlači se ne samo u svakodnevnom govoru već i u stručnim i naučnim publikacijama.
Menopauza sama po sebi nosi društvenu stigmu. Mi pokušavamo da skrenemo pažnju na ovaj veoma važan i delikatan period života žene. I ženi od 55 godina nije lako da se suoči sa tim. Zamislite ženu koja ima 25 godina, koja iznenada prestaje da menstruira. Njoj doktor saopštava da je ušla u menopauzu, da joj nema pomoći, da nikad neće moći da rodi… I da je važno da je živa. To su svakodnevne situacije sa kojima se susrećemo i to ne sme tako da izgleda.
Menopauza se ne mora tretirati nadoknadnom hormona ali POI mora. Bez terapije, mlada žena će imati sve posledice nedostatka polnih hormona. Tu su rizici za rani kardiovaskularni događaj, prelom kičme, demenciju, autoimunske bolesti i malignitete.
Žena koja je u menopauzi ne može da ostane u drugom stanju, a žena sa POI to može. Šanse su manje nego u opštoj populaciji ali ona to ipak može.
+++ Rana menopauza je pitanje za mnoge struke. Ko su sve naučnice koje se na ovim prostorima bave menopauzom uopšte?
dr Ljiljana Marina: Menopauzom se inače na ovim prostorima odavno bave izuzetne stručnjakinje od kojih sam ja i učila. To su prof. dr Milka Drezgić i svetski priznata naučnica i pionirka ove oblasti prof. dr Svetlana Vujović. Vrlo rano sam pelcovana da zavolim ovu oblast. Profesorka Drezgić me je naučila internu medicinu i endokrinologiju i prenela mi ljubav prema pacijentima. Naučila me kako da saslušam pacijentkinje i pričam sa njima. Svaka izgovorena reč je važna a pacijent je uvek na prvom mestu.
Prof. Vujović je razvila oblast menopauze i reproduktivne endokrinologije. Donela je novine i saznanja zahvaljujući kojima mi danas uspešno dijagnostikujemo i tretiramo mnoga stanja vezana za reproduktivno zdravlje žena. Između ostalih, to su POI, infertilitet, endometrioza, peri i menopauza.
Velike pomake u mom radu donela je psihološkinja dr Mina Hagen. Mislim da smo nas dve prva endokrinološkinja i psihološkinja koje su se zajedno upustile u naučnu analizu društvenog poimanja menopauze u Srbiji. Od ginekologa tu je sjajna asist. dr Slađana Mihajlović, upravnica GAK u KBC-u Dragiše Mišović koja značajno doprinosi boljem razumevanju položaja žena. Ona svojim primerom i radom najbolje doprinosi poboljšanju odnosa lekara prema ženama.
Ima i sjajnih naših doktorki i naučnica sa kojima aktivno radimo i na koje smo posebno ponosni a koje se bave i reproduktivnom psihijatrijom, uključujući menopauzu. Van granica ove zemlje radi prof. dr Nevena Radonjić sa SUNY Upstate Medical University u SAD. U našem timu u Beogradu neizmerno nam znači i saradnja sa doc. dr Majom Pantović-Stefanović, psihijatricom koja leči pacijentkinje koje imaju poremećaje mentalnog zdravlja koji prevazilaze samu nadoknadu hormona ili imaju hormon zavisne karcinome i valunge i potrebna im je terapija koju Maja savetuje.
+++ Da li je svaka pauza u menstruiranju (recimo zbog hormonske terapije, anoreksije ili drugih poremećaja metabolizma) poziv za uzbunu / indikacija da se zabrinemo unapred?
dr Ljiljana Marina: Toliko se generalno ne brine o menstrualnom ciklusu pa i poremećajima vezanim za menstrualni ciklus da sam ja apsolutno za to da sve što se novo dešava treba prijaviti svom lekaru. Na nama je da se potrudimo i da obezbedimo ženama materijale sa informacijama koje su pouzdane i koje će im omogućiti da saznaju što više mogu o svom zdravlju.
+++ Kakva su vaša, klinička, iskustva tretiranja stanja kao što je rana menopauza, POI ali i kada govorimo o perimenopauzi i menopauzi?
dr Ljiljana Marina: POI je bolest. Peri i menopauza su fiziološki periodi života žene koji sa sobom mogu doneti brojne tegobe, ali nisu bolest.
Moja iskustva su veoma zanimljiva. Počela sam da učim i radim ovu oblast u vremenima tik nakon WHI (Womens Health Initiative) studije koja nam je donela izrazite neosnovane strahove vezano za terapiju u meopauzi. Internet pretraživači su tek počeli da postoje. Literatura je danas siromašna a kamoli tada, kada je i tračak svetlosti i nade ugašen ovom strašnom studijom. Dan danas se borimo protiv posledica koje je ona ostavila, ali mi se čini da nigde nismo odmakli. Osim znanja koje sam stekla od mojih mentorki, puno sam učila od mojih pacijentkinja.
Rano sam shvatila da ono što nam je u knjigama o menopauzi nije dovoljno i da tek treba da učimo. Naše žene su sjajne. Nezavisno od stepena škole su bistre pametnice koje su zainteresovane za svoje zdravlje. Puno puta sam naučila, prateći moje pacijentkinje, nešto novo što mi je pomoglo da pomognem bolje sledeći put ili da donesem zaključke koje bismo potom naučno ispitivali i publikovali.
Pacijentkinje sa POI-om su posebno delikatne i imaju posebno mesto u mom srcu. Svaka ostvarena trudnoća je neverovatan osećaj a pogotovu kod njih. POI je retka bolest, ali naši brojevi pokazuju da to možda i nije tako.
Kod nas se POI mnogo brže i češće otkriva pre svega zahvaljujući naporima profesorke Vujović da se o ovoj temi priča. Njena saznanja su nam donela mogućnosti da razmatramo i planiramo trudnoću a ne da odmah savetujemo donaciju oocita kako je to inače u visoko razvijenim zemljama, i koju ćemo i mi savetovati ako je prethodno donet zaključak da je vreme za to jer druge opcije ne postoje.
+++Šta sve utiče na raniji ulazak u menopauzu i koje su opcije pred nama danas?
dr Ljiljana Marina: Pre svega genetsko nasleđe uz uticaj rizikofaktora kao što su nikotin, alkohol ali i stresogeni uslovi života i na kraju nebriga za svoje zdravlje. Opcije su da prvo promenimo način kako gledamo na menopauzu. To je veoma važan period života žene jer ona u tim godinama u naponu snage i puno toga želi i može. Zrela je, puno toga zna, i željna je života. Za ženu koja će ući u menopauzu u 42. godini, perimenopauza može da počne već od 32. godine. O tome mora da se priča i da se jasno kaže:
Neće ti se nešto strašno desiti! Nećeš propasti preko noći, ali moraš da ulažeš u sebe i svoje zdravlje. Potrebno je da se zdravo hraniš, unosiš manje alkohola, radovno vežbaš, meditiraš… Potrebno je da imaš vreme koje je posvećeno samo tebi i da brineš o sebi.
Puno opcija sada postoji, samo moramo da obavestimo generacije koje dolaze da opcije postoje, da bi rano i na vreme brinule o sebi!
+++ Koje su to najveće zablude sa kojima ste se suočili kada se govori o ranoj menopauzi? Kako da se borimo protiv njih?
dr Ljiljana Marina: Najveća zabluda je pitanje starenja. Starenje treba destigmatizovati, prihvatiti ga kao privilegiju i boriti se kao društvo za dostojanstveno starenje i starenje sa što boljim kvalitetom života.
Verovalo se da terapija u menopauzi donosi povećan rizik od karcinoma dojke. Danas znamo da se karcinom dojke javlja najčešće kod žena posle 65. godine, oko 15 godina od poslednje menstruacije.
Neverovatno je da ova zabluda i dalje postoji. Da, postoje terapije koje povećavaju rizik od karcinoma dojke, ali njih zapravo ni ne dajemo. Postoje terapije za koje se smatra da rizik ne postoji, već su jako dugo u upotrebi, iznova i iznova se prate statistike i neželjene posledice.
Definitivno se zna da je terapija menopauze jedna od najbezbednijih terapija za žene. Nosi najmanje deset godina kardiovaskularne protekcije što je od izuzetnog značaja jer kardiovaskularne bolesti predstavljaju najčešći uzrok smrti kod žena.
Karcinomi su na drugom mestu, od kojih karcinom dojke nosi oko 15% zastupljenosti.
Zabluda je i rizik od tromboza vezano za terapiju u menopauzi, što je ranije bio slučaj sa sintetskim hormonima u peroralnoj form ili visokim dozama. Sa današnjom transdermalnom primenom registrovanih bioidentičnih hormona u niskim dozama koji su dostupni u našim apotekama rizik gotovo da ne postoji.
+++ Nedavno ste sa koleginicom dr Minom Hagen završili velika istraživanja o menopauzi. Istraživale ste o uticaju na posao, vezi COVID19 infekcije i menopauze i posebno važno pitanje seksualnog zdravlja u menopauzi?
dr Ljiljana Marina: Da, Mina je došla na sjajnu ideju da pita žene kako podnose menopauzu na poslu. Želela je da istraži dvosmernu vezu i u smislu odnosa sredine i kolega prema ženi koja prolazi kroz menopauzu. Prvi rezultati su veoma važni i otvaraju mnoga pitanja ali i pokreću inicijativu da se na tu temu nešto uradi.
U smislu COVID19, moja PhD studentkinja i specijalizantkinja dr Kristina Saravinovska je još u vreme svojih studentskih dana počela da istražuje povezanost SarsCoV2 i uticaja na mentalno i reproduktivno zdravlje žena. Za tu studiju je i nagradjena na evropskom stručnom sastanku.
Naša studija je bila prva u svetu koja je dovela u pitanje uticaja vakcina na promene u menstrualnom ciklusu. Pokazale smo, što je kasnije dokazano i u sada već brojnim drugim studijama, da su promene i rizik od ranijeg ulaska u menopauzu bili vezani za sam virus SarsCoV2. Vakcine su imale protektivno dejstvo i štitile od štetnih uticaja virusa na reproduktivno zdravlje.
Po pitanju seksualnog zdravlja sada su nam u fokusu žene u premenopauzi što vodi moja dugogodišnja saradnica, PhD studentkinja i specijalizantkinja dr Natalija Antić koja zajedno sa dr Minom Hagen proučava urogenitalno zdravlje kod žena u aktivnoj reproduktivnoj fazi života. Na predstojećem Kongresu endokrinologa Srbije ćemo pričati o tome i pokazati prve rezultate.
+++ Koji su najvažniji zaključci ili možda pre prava pitanja koja se otvaraju? Šta je ono što ćete dalje istraživati?
dr Ljiljana Marina: Reproduktivno zdravlje žena i generalno zdravlje žena su nam uvek u fokusu. Zanima nas kako da bolje razgovaramo, da se saslušamo, damo jedne drugima priliku da se čujemo. Okružena sam sjajnim mladim ljudima koji već imaju fascinante karijere u Evropskoj endokrinologiji. Oni učestvuju u našem svakodnevnom radu i vode naša istraživanja. Veoma se radujem pomacima koje će nam zajednički rad doneti u budućnosti.
Konačno je, nakon decenijskih aktivnosti u okviru evropske endokrinologije, krajem prošle godine, na svetski dan devojčica, 11. oktobra, osnovano udruženje Srpskih mladih endokrinologa SENSE koje sada u martu organizuje svoju prvu konferenciju pod naslovom Da li postavljamo prava pitanja? koja će biti posvećena reproduktivnom zdravlju žena, endometriozi, tabuima, stigmama… Želimo da zajedno saznamo kako ih prepoznati, rešiti i zapravo razgovarati i saslušati naše pacijentkinje.
U Beogradu, 20. marta u Infinity lighthouse od 18h ćemo dr Mina Hagen i ja sa gošćama održati razgovor Peri/menopauza i karijera. Predstavićemo rezultate istraživanja koje je realizovano na uzorku od 1600 žena. Tom prilikom će posetiteljke moći da nam anonimno postave pitanja na koja ćemo uživo odgovarati.
Hvala Ljiljana, vidimo se!
