Savet stručnjaka: Život sa
traumom nije bauk

Petak, 12. maja 2023.

Prema rečima dipl.psihologa Ivane Đorđević razlikujemo traume sa velikim T i traume sa malim t. Traume sa velikim T predstavljaju one traume za koje znamo da smo doživeli: prirodne katastrofe, seksualni napad, teroristički napad i drugo, dok traume sa malim t predstavljaju one za koje je moguće da ih nećemo prepoznati, poput emocionalnog zlostavljanja, razvod, finansijski problemi, osećaj da nismo voljeni i prihvaćeni i slično. Kako da znamo da li imamo neku od trauma koja nam remeti svakodnevno ponašanje i kako da se sa time nosimo – u susret edukativno iskustvenoj radionici Život sa traumom nije bauk, razgovaramo sa dipl.psihologom Ivanom Đorđević.

Kako da znamo da imamo neku od trauma i kako da je prepoznamo?

U tome i jeste začkoljica. Trauma nije događaj koji se desio već naša reakcija na isti. Različiti ljudi mogu imati različite reakcije na isti događaj u dijapazonu od „prerastao sam iako je bilo neprijatno“ do „i dan danas ne mogu da vozim auto“. Evo jedan konkretan primer: Devojčica od četiri godine je ušla u lift ispred svog stana na četvrtom spratu. Lift se zatvorio pre nego što su ušli njeni roditelji i povukao je do prizemlja. Ona se uplašila i nije izašla iz lifta. Roditelji su pozvali lift gore i devojčica je bila i dalje u liftu. Devojčica prve tri nedelje nema nikakave reakcije jer je u fazi šoka. Tri nedelje kasnije počinje da se trese svaki put kad ulaze u lift i jedino je može umiriti ako se mama, tata i bata drže za ruke sve vreme tokom vožnje. Događaj nije traumatičan, ali njena reakcija na isti jeste. Zato je jako teško da prepoznamo šta je posledica traume. Naravno, ne znači da će devojčica zadržati strah u tom obliku dugoročno, ali u ovom trenutku njena reakcija jeste traumatska. U kompleksnom posttraumatskom poremećaju uzimamo kao merilo dužinu trajanja posledica traume. Ako nas taj simptom prati duže vreme, na neki način i smanjuje kvalitet života, onda obično tražimo pomoć. Ako naiđemo na stručnjaka koji može da prepozna da se radi o simptomu koji je posledica traume, već smo početni deo puta prošli.

Na koji način život sa traumom može narušiti funkcionalnost u svakodnevnom životu?

Ono što i jeste donekle izazovno jeste da život osobe sa traumom može biti veoma funkcionalan gledano spolja. Osobe sa relacionim traumama (traume koje potiču iz odnosa sa primarnom prodicom) su obično uspešni i ni po čemu se ne izdvajaju od ostalih. Problem nastaje onda kada krenemo da preispitujemo kako se nose u određenim situacijama koje bi za druge ljude bile uobičajane, ali ne i za njih. Ponekad se to izražava kroz impulsivne besne reakcije. Ponekad kroz povećanu anksioznost, povlačenje, depresivno raspoloženje, pa čak i lošim partnerskim izborima koji se ponavljaju. A može biti uslovljeno i preterivanje sa hranom, pićem, igricama i drugim porocima.

Koje su neke od najučestalijih trauma?

Želim da podvučem da u psihologiji razlikujemo traume sa velikim T i traume sa malim t. Veliko T predstavljaju traume za koje ćete sigurno znati da ste doživeli: prirodne katastrofe, seksualni napad, direktna borba, teroristički napad, fizičko zlostavljanje i slično. Malo t predstavljaju traume za koje je moguće da ih ne prepoznate: emocionalno zlostavljanje, razvod, finansijski problemi, osećaj da nismo voljeni i prihvaćeni kad smo mali, nezdravo radno okruženje, život u nebezbednoj sredini i drugo. Naravno, neće svaka trauma iz kategorije malog ili velikog T, razviti dugotrajnu traumatsku reakciju. Ima jako puno komponenti od kojih zavisi razvoj iste: otpornost osobe, struktura ličnosti, ranija iskustva, dostupni resursi, podrška i dugi faktori.

Šta ako ne prepoznajemo traumu a imamo je, da li postoje pitanja ili alati koje sami možemo da primenimo da utvrdimo imamo li traumu?

Upravo vođena time, kreirala sam radionicu pod nazivom Život sa traumom nije bauk. Ono što želim postići je da ljudi, kojima nije dostupna psihoterapija (iz bilo kog razloga), mogu dobiti jasniju predstavu o svom stanju, razumeti ga, istražiti i početi da menjaju perspektivu. Nije moguće da smestim previše alata u četiri sata radionice, ali ću dati bazična uputstva i smernice. Ako postoji interesovanje, možda osmislim još jednu radionicu koja bi pomogla ljudima da žive sa traumom. Svakoj osobi sa traumom je potrebna stručna podrška. Ali pošto je realnost trenutno malo drugačija. Mnogi se ne odlučuju odmah na stručnu pomoć, već im je potrebna stepenica pre. Ova radionica je upravo to. Stepenih koji će ih odvesti tamo.

O radionici: Život sa traumom nije bauk

Reč je o edukativno iskustvenoj radionici pod nazivom Život sa traumom nije bauk koja se održava 20. maja. Autor i voditelj radionice je dipl.psiholog Ivana Đorđević, trenutno i na magistarskim studijama pri državnom univerzitetu „Ćirilo i Metodije“ (Fakultet za psihologiju) u Skoplju. Takođe je kvalifikovani EMDR terapeut.

Učesnici radionice mogu biti svi oni koji su zainteresovani da istražuju temu traume kod sebe ili kod drugih, kao i oni koji imaju izazove mentalnog zdravlja koji se ne mogu nigde „smestiti“ duži vremenski period (više od 6 meseci). Namenjena je i onima koji imaju dolazeće i odlazeće anksiozne ili depresivne epizode, izlive besa koje ne mogu sebi objasniti, poteškoće sa pamćenjem, fokusom i pažnjom, ali neke vrste zavisničkog ponašanja, psihosomatske i telesne probleme za koje se ne može ustanoviti precizan uzrok, ali i problematične (toksične) partnerske izbori i odnose, kao i toksično radno okruženje.

Nisu potrebna predznanja, a broj polaznika je ograničen na 20. Cena radionice je 4.000 dinara, te prijave možete izvršiti na mejl traumanijebauk@gmail.com gde će zainteresovani dobiti detaljnije informacije.

Piše: Journal

Journal.hr