Kako se telesna dismorfija ispoljava?
Ponašanja koja se javljaju, a koja signaliziraju (ali ne nužno) na telesnu dismorfiju, jesu često zagledanje sopstvenih mana (npr. u ogledalu), pokušaji da se one sakriju ili izmene. Može se desiti da osoba potpuno izbegava socijalne situacije kada ih proceni kao trigerujuće, odnosno da u njima može biti izložena opažanju drugih. Često ovakva ponašanja prate i nepotrebni, ekcesivni kozmetički i dermatološki tretmani. Nije redak slučaj da ovi problemi naruše celokupno funkcionisanje osobe, do te mere da ona ne može adekvatno obavljati svakodnevne aktivnosti. Osoba će nastojati da svoj stil života prilagodi dismorfiji, što se ogleda u izmenama načina ishrane, oblačenja, karijere i sl.
Većina ljudi koja pati od telesne dismorfije usmerena je na neki aspekt svog lica, no ovaj problem može biti povezan sa bilo kojim delom tela, ili se vezavati za više njih. Najčešće zamerke ljudi upućuju na račun svoje kože, kose, nosa, očiju, usana i brade, ali i celokupne telesne građe. Uglavnom se ogleda kroz ukazivanje da je neki deo tela previše mali ili veliki, da izostaje simetrije ili da proporcije nisu usklađene. Dakle, problem nije u samom telu, već u načinu na koji osoba sopstveno telo posmatra.
Mediji i telesna dismorfija
Ukoliko se zapitamo uslovi dovode do toga da osoba razvije telesnu dismorfiju, možemo ih nabrojati nekoliko. Na individualnom nivou, oni mogu biti raznoliki, pa tako ovom prilikom nema puno smisla govoriti o njima. Za svaku osobu okidač može biti različit.
Ipak, kada govorimo o kolektivnim faktorima, kojima smo svi u manjoj ili većoj meri izloženi, možemo uočiti nekoliko aspekata koji mogu doprineti problemu.
Mediji kreiraju plodno tle za razvoj telesne dismorfije kroz informacije i sadržaje koje plasiraju. Kako? Posebno kada je žensko telo u pitanju, često ćemo naići na pokušaje da se određena telesna konstitucija označi kao “poželjna”. Time se sva ostala, koja su izostavljenja, podrazumevaju neprihvatljivim. Na taj način se implicitno upućuje kriticizam na račun tela osobe koja je tom sadržaju izložena. Kada to inicira konstantno upoređivanje sopstvenog tela sa takvim “standardima”, rezultat može biti nezadovoljstvo i ojađenost jer ne dolazi do preklapanja. Problem sa takvim, proizvoljno definisanim kriterijumima, jeste taj što je opseg “normalnih” odlika veoma uzak. Usled toga, mnoga varijacije ljudskog tela bivaju izostavljene. Drugim rečima, nešto što predstavlja uobičajnu nepravilnost biva izopšteno iz normi, pa posledično doživljeno kao mana, nepoželjno, čak defektno.
“Telo nije trend”
Važno je razmatrati vremenski i društveni kontekst u kome se nalazimo. Smeštanjem istog tela u različite geografske i istorijske epohe dobili bismo različite odgovore o njegovoj poželjnosti. Možda je baš to dovoljan argument o tome da nijedno telo nije problem, već društveni standardi koji se oko njega kreiraju. Ukoliko sagledamo širu sliku kada su ovakvi fenomeni u pitanju, uviđamo da ih oblikuju različite tendencije u društvu. Estetičnost je samo jedna, i često manje determinišuća, od njih. Drugim rečima, da li je određen oblik tela zaista estetski više ili manje privlačan ispostavlja se irelevantnim faktorom. Prosto rečeno, ukusi su različiti. Isto tako, sa kultorološke strane, značenje različitih telesnih konstitucija se manjalo. Pa tako, sigurno je mnogima poznato da su korpulentna, obla tela u mnogim kulturama tokom ljudske istorije predstavljale znak plodnosti, zdravlja i snage kod žena. U nekim drugim periodima, isto to telo je nosilo neke negativne konotacije.
U poslednje vreme ćemo sve češće naići na pobornike stava da “telo nije trend”. Pa tako, uopšte ne treba govoriti o in i out oblicima kada su ljudska tela u pitanju, kao što to činimo sa kaputima i haljinama.
Posebno treba naglasiti da, iako se češće govori o telesnoj dismorfiji kod žena, sa ovim problemom suočavaju se i muškarci. Šta više, među mnogim stručnjacima postoji stav da je procenat zastupljenosti među dva pola zapravo izjednačen. Ako se i pokaže da se statistički podaci razlikuju u dve grupe, razlog tome treba tražiti u činjenici da se isti problem može manifestovati na više različitih načina. Drugim rečima, pre će biti da se simptomi kod muškaraca i žena razlikuju, nego da je potonja od ove dve grupe sklonija telesnoj dismorfiji. Slično je i sa depresijom, ali i mnogim drugim problemima mentalnog zdravlja.
Snapchat dismorfija
U prošlosti je bio čest slučaj da, kroz različite komunikacijske kanale – časopise, televizijske i filmske programe – određena vrsta telesne građe bude propagirana kao poželjna. Danas su diktatorski primat preuzele društvene mreže. Filteri poput onih na Instagram-u i Snapchat-u omogućavaju da ih bilo ko primeni na svom licu i/ili telu. Upravo odatle dolazi i termin Snapchat dismorfija. Nastao je nakon što je primećeno da u Americi sve više mladih žena dolazi plastičnim hirurzima sa slikama na kojima je iskorišćen neki od filtera. Kada njihova upotreba postane navika, dolazi do sve većeg neslaganja onoga što osoba vidi u ogledalu sa onime što dobije kada svoje lice “provuče” kroz ove modifikacije. Time raste nezadovoljstvo sopstvenim crtama, dimenzijama, konturama. Dakle, računica je prilično jednostavna. Što češće koristimo filtere, više se navikavamo na izmenjenu verziju sebe, i manje nam se dopada ona koja je realistična. Čak i kada bi osoba izvršila neku promenu, to ne znači da bi time zavolela svoje atribute. Upravo jer je problem u doživljaju, a one u samom izgledu tela, zadovoljstvo se može postići jedino psihološkom promenom, i (kroz to) – prihvatanjem nesavršenosti.
Snapchat dismorfija i dalje nije zvanično okarakterisana kao mentalni poremećaj. Ipak, činjenica da se pominje kao potencijalni rizik za ozbiljnija stanja, dovoljna je da se zapitamo o njegovim implikacijama.
Cilj ovog teksta
Ono što je važno jeste da, ukoliko posumnjate da se suočavate sa problemima telesne dismorfije, ne dajete sebi dijagnozu. Ovaj članak, iako pisan u konsultaciji sa psihologom, informativne je, a ne dijagnostičke prirode. Cilj nam je bio da skrenemo pažnju na probleme koje srećemo u našem okruženju, a koji su često zanemareni u javnosti. Želimo da podstaknemo razgovor na teme koje su važne, kako bismo kroz zajedničke napore kreirali zdraviji prostor za sve članove našeg društva.
Ukoliko naslućujete kod sebe problem ove prirode i želite se posavetovati sa stručnjacima, pokucajte na vrata nekih od psiholoških savetovališta, poput Ubuntu i Mozaika. Takođe, besplatne konsultacije možete zakazati i kod nekog od psihologa na portalu DokTok.
Foto: Unsplash
