The Speed Project: Journal izbliza o pobedi beogradskog tima na najekstremnijoj trci na svetu
The Speed Project je po mnogima najekstremnija trka na svetu. Ali to nije sve! Ove godine na trci od 500km u čileanskoj pustinji Atakama pobedio je beogradski tim BURT. Biljana Cvijanović, Milko Babić, Nemanja Maksić, Aleksa Jovanović, Stefana Cerovina i Marko Tomić su čak 500 kilometara pretrčali za manje od 35 sati. Time su postali prvi tim na svetu.
Izložba o pobedi beogradskog tima biće otvorena u sredu 20. decembra u galeriji Infinity Lighthouse Ranččč u Gastroshore, nedaleko od beogradskih silosa. Na izložbi će biti izložene fotografije poljskog umetnika Mareka Ogiena. On je sa ekipom pratio beogradski tim. Na izložbi, biće prikazani i video radovi koji su nastali za vreme same trke koji su radili Galeb Nikačević i produkcija Agelast.
Pred novu sezonu trčanja u Beogradu
Ujedno, otvaranje izložbe je završni event za ovu sezonu trkačkog kluba. Posetioci će od 20 časova moći da pogledaju fotografije i razgovaraju sa učesnicama i učesnicima trke. Na izložbi će biti i prateći tim koji će otkriti sve što nas zanima u vezi trke The Speed Project. Beogradska publika biće u prilici da pogleda i neke ekskluzivne snimke koji neće biti u filmu Agelast produkcije čija premijera je 3. januara.
Beogradski trkački klub kao i do sada, postavlja u fokus važnu temu – a to je važnost rekreativnog sporta i posebno solidarnosti koje generiše zajednički rad. Upravo zato Journal je ekskluzivo razgovarao sa celim trkačkim timom čiji rad možete pratiti na mrežama.
Šta je The Speed Project?
Trka koja se smatra najtežom nastala je kao izazov sa sloganom No Rules No Spectators. Bez pravila u slučaju The Speed Project znači da nema zacrtane rute. Na taj način, od snalažljivosti tima zavisi kuda će se kretati sa izuzetkom autoputeva. Stoga je važan deo trke i strategija. Posebna kontroverza ove trke je da nema zvanični sajt. Za prijavu je potreban poziv.
U današnje vreme trka bez publike isto tako znači veoma otežane uslove. Poznato je da publika na maratonu ima ulogu podrške. Ono što je novost koju su donele društvene mreže jesu live prenosi koji su timovima pružali podršku u neverovatno teškim uslovima.
TSP 2023: Atakama u 500 kilometara
Posle izazova u Dolini smrti i Mohave pustinji, ovogodišnji The Speed Project održan je u pustinji Atakama u Čileu. Ova pustinja o kojoj smo učili i u školi kao o pustinji na najvišoj nadmorskoj visini. Kombinuje nekoliko neverovatno teških uslova za trčanje. Visoka nadmorska visina donosi razređen vazduh, pustinja i vetrovi stvaraju veoma suvu klimu i visoke temperature koje trkačima otežavaju disanje koje je ključno za trku. Ipak ovo je priča o uspehu – uz odličnu logistiku i uspešne trkače i podršku naš Belgrade Urban Running Team pobedio je u konkurenciji 16 ekipa iz celog sveta. Atakama izazov su savladali za 34 časa i 55 minuta, premašivši dosadašnji rekord za čak dva sata.
Zanimljivo je da je ovo čak treće učešće BURT tima na The Speed Project trkama, do sada su već dva puta savladali Mohave pustinju trčeći od Los Anđelesa do Las Vegasa.
Šta je bilo najteže?
Stefana Nemogućnost da dođemo do daha, dok trčimo samo 200 metara na velikoj nadmorskoj visini, gde nam pritom veoma jak vetar daje osećaj da se ne pomeramo, je nešto što smo doživeli prvi put i što je veći deo trke bio najveći problem. Ipak, meni je bilo najteže kada sam shvatila da mi povreda sa kojom sam krenula na trku pravi sve veći problem i da vrlo verovatno do kraja trke neću moći da trčim koliko sam želela.
Milko: Najteže mi je bilo trčanje na toj nadmorskoj visini (preko 3000m) uz konstantan topao vetar koji nas je dodatno dehidrirao.
Biljana Mislim da je najteži deo trke bila deonica koju smo noću trčali od četiri ujutro do sedam. U tom delu smo se popeli na nadmorsku visinu od preko 3000 metara. Tu smo ostavili i srce i dušu. Taj momenat je bio najteži.
Očekivanje neočekivanog
Nemanja: S ozbirom na činjenicu da sam u Čile krenuo kao fizioterapeut, a ne sa idejom da ću trčati trku, najteža mi je bila noć pred start, kada smo odlučili da ću ja da trčim. Spavao sam samo dva sata, od 23h do 1h i narednih 6 sati mi je bila agonija i borba sa samim sobom, da se iz uloge fizioterapeuta i nekoga ko je planirao da radi oporavak sa trkacima u toku trke, prebacim u ulogu trkača, svestan da nisam fizicki spreman za takav napor, ubedim sebe da ja mogu da istrčim svojih 80km i doprinesem da kao ekipa budemo brzi, sto sam na kraju i uspeo.
Marko Najteže je bilo trčati u ekstremnim uslovima u kojima ranije nisam imao priliku da budem. Tu su najjači utisak ostavile dve uzbrdice duge desetinama kilometara na kojima kao da nije dovoljno to što je vazduh sve ređi kako idemo gore, već kako si umorniji bivaju i sve strmije, a osvajaju vrhove preko 3.000 i 3.400 metara nadmorske visine.
Aleksa Najteže je bilo pokrenuti sve i stići do Čilea, a u vezi sa trčanjem, nadmorska visina je nešto na šta nismo bili spremni.
Šta je bilo najlepše?
Stefana Poslednja dva sata trke, kada smo se konačno spojili svo šestoro, meni su bila ujedno i najlepša i najteža. Najteža jer zbog povrede nisam mogla sve vreme da trčim, ali najlepša jer smo bili zajedno, pobeda je bila izvesna i tada smo postali svesni da stižemo do cilja kao pobednici, da smo prevazišli apsolutno sva očekivanja i da je sve moguće kada se ljudi udruže.
Milko: Najlepši mi je bio osećaj zajedništva i smena pejzaža koju smo videli spuštajući se ka cilju
Snaga zajedništva
Biljana Kada smo se skupili svi zajedno sto metara pred cilj, prošetali svi zajedno – i trkači i podrška. Taj zagrljaj, taj osećaj nas dvadeset na ciljnom mestu je bio neverovatan. Highlight cele trke su par sekundi kada smo se svi sastali, sreli i doživeli pobedu zajedno.
Nemanja Najlepši utisak posle trke je to što sam prvi put u životu osetio da ako jako veruješ, telo može da uradi sve ono sto mu glava naredi.
Marko Najlepše mi je to što smo svi funkcionisali kao tim, svako je uvek bio spreman da da svojih 200% i svi su imali inicijativu u trenutku kada prepoznaju situaciju da mogu da doprinesu na bilo koji način.
Aleksa Najlepše su ljudi, druženje i pustinja.
Jedna reč koja bi za tebe opisala ovo iskustvo
Biljana: Reč koja bi definitivno opisala ovo iskustvo je Avantura.
Aleksa: Transformativno.
Stefana: Zajedništvo!
Milko: Poverenje!
Marko: jedna reč – Nadrealno!
Nemanja: Jedna reč koja bi sumirala iskustvo trke TSP je Hrabrost.
Šta dalje
Na izložbi možete upoznati BURT tim u sredu 2o. decembra i razmisliti o tome da jedna od novogodišnjih odluka bude baš trčanje. Kao i svake godine oni pripremaju novogodišnji izazov, koji će trajati od Nove godine do 21. januara. Ono što je novina ove godine je prilika da trkačice i trkači predlože svoj trkački zadatak koji će ući u konkurenciju da se nađe u izazovu. Predloge možete da šaljete na https://forms.gle/j6jk38RHu7AXcJQN7.
Ako smo nešto naučili iz uspeha beogradskog tima BURT na The Speed Project takmičenju to je da ni jedan cilj nije previše dalek uz dobru organizaciju i ogroman zajednički rad.
Pisali smo o tome koliko je važno da pružitimo podršku svima koji žele da se bave sportom u našem okruženju. Nastavićemo da delimo znanje i savete, ohrabrujemo sve da trče u timovima i podržavati se međusobno da budemo bolje, zdravije i uspešnije. Divna želja za novu godinu!
Photo: BURT klub, Marek Ogien, privatna arhiva, Instagram
