Funkcija prati formu
Umorni od ovakvog ekscesivnog dekorisanja za koje sada niko nije imao ni vremena ni sredstava, grupa Nemaca počinje da razvija misao o jednostavnijim oblicima. Njihov moto od samog početka prilično je jasno glasio: “Funkcija prati formu.”
Bilo da se radi o nameštaju, zgradama bilo koje vrste, nekom drugom predmetu ili objektu, pri njihovom dizajniranju vodilja treba da bude ono čemu oni služe, a ne koliko će lepo izgledati. Estetika ne gubi na značaju, ali ona dolazi u drugi, čak treći plan. Na prvom mestu je funkcionalnost, a zatim jednostavnost proizvodnje.
Ukratko, ukoliko bilo koji element nema jasno definisanu i očiglednu svrhu, nepotreban je. U tom smislu, forma stolice treba da prati ono čemu stolica služi – a to je jednostavno predmet na kome se sedi. Stambena zgrada je mesto za život ljudi i u tom smislu, njen izgled će se prilagoditi tome.
Jedna važna stavka u periodu kada nastaje Bauhaus i, ujedno, stolica o kojoj danas govorimo jeste bila da se taj predmet može masovno proizvoditi. Možete zamisliti zašto to nije bilo moguće sa jednom stolicom iz perioda secesije, kao što je na primer ova.
Kako se rodila Cesca?
Marcel Breuer dolazi na ideju da kreira stolicu koja će poštovati svaki od principa Bauhausa. Tako je nastala Cesca. Ona je pre svega jednostavna za proizvodnju – po dizajnu i po materijalima koji su potrebni za njenu izradu, ona ne traži puno. Jedna savijena čelična osnova i drvena podloga za naslon i sedište.
Originalno ime bilo je B32 (B64 ukoliko je imala naslone za ruke), ali je odmila svi zovu Cesca, po Francesci Breuer, Marcelovoj kćerki.
Iako Bauhaus nije bio minimalistički pokret, ili barem sebe tako nikada nije nazivao, svakako da je bio struja koja je ohrabrila oskudicu boja i detalja u umetnosti i dizajnu.
Kada smo već pomenuli paletu, dozvolite nam malu digresiju u kojoj bismo želeli da vas upoznamo sa Bauhaus koloritom.
Boje u doba Bauhausa
Ukoliko vam se ova kombinacija boja čini poznatom, vaša intuicija vas ne vara. Kompozicija zaista neodoljivo podseća na radove Pieta Mondriana. A kako je u umetnosti retko šta slučajno, tako ni ovde nije reč o pukoj koincidenciji. Poznati slikar stvarao je u zenitu Bauhausa, pa su njegova dela dobar prikaz uticaja koji je ovaj pravac imao van arhitekture i dizajna. No, o Mondrianu i njegovim kvadratima ćemo vam rado pisati drugom prilikom. Vratimo se sada našoj Cesci.
Manje je više
Ako je secesija dodavala da bi ulepšala, Bauhaus je oduzimao zarad istog rezultata. Mada su tvrdili da im je estetika i dalje veoma važna, Bauhaus je vremenom postao neprijatelj svega što se sporazumno nazivalo lepim u dizajnu, a što je često obilovalo prilično beskorisnim (po shvatanjima Bauhausa) elementima. Zapravo, njihova svrha bila je ulepšavanje predmeta, a za Bauhaus je to suvišno. Oni su težili dizajnu koji inheretno nosi dovoljno estetske vrednosti da mu ukrasi nisu potrebni.
U priličnoj meri Bauhausu možemo zahvaliti za oštre, pravolinijske fasade koje danas sve češće srećemo. Istina je da se time dosta uštedelo – vremenski i novčano – na izgradnji, ali ništa manje nije tačno i da smo tako izgubili na dinamici, a neki će čak reći i na lepoti, gradskih sredina i kućnih prostora.
Jedna od prednosti tako jednostavnog dizajna je što se Cesca može uklopiti u koju god estetiku da negujete. Ukoliko u vama vlada minimalistički duh, stolica neće remetiti neutralne tonove i svedenost ostalih elemenata vašeg nameštaja. Ukoliko ste više naklonjeni, recimo, mid-century stilu, Cesca će i tu naći svoje mesto bez mnogo odudaranja.
Dakle, odgovor na pitanje sa početka je – da, Cesca je rođena sa tim. Ona je napravljena tako da pruži sve što tražite od jedne stolice, a odsustvo bilo kakvih detalja omogućava joj da se uklopi bez nametanja.
Biće onda da ipak nije reč o još jednom prolaznom trendu, pa da je tako investicija (od svega 900 dolara po komadu) u koju vredi uložiti.
Foto: Unsplash, Wikimedia Commons, Adobe Color, Knoll
