Dvadesetprvi vek kao da sa sobom donosi borbu dve klime. Jednu stranu zauzimaju ljudi koji teže ka konzumerizmu i kapitalizmu te ne vide perspektivu u promenu načina eksploatacije životinja i prirodnih resursa; dok se druga strana sukobi i uviđa da dosadašnji principi i načini življenja moraju da se menjaju kako bismo kao društvo opstali na planeti.
Ove dve strane, sukobljavaju se sve jače, protesti su sve češći, a izgledi su da će grupacije i organizacije koje se bave zaštitom životne sredine u budućnosti samo dobijati sve veću pažnju šire javnosti. Da li će to dovesti do konkretnih promena, za sada još ne možemo da prognoziramo.
Kada je reč konkretno o tome da li životinje zaslužuju veća prava nego što ih trenutno imaju, uskoro ćete moći da pročitate čitavu knjigu na tu temu poznate spisateljice Marthe Nussbaum, američke filozofkinje i profesorke Prava i etike na univerzitetu Čikago. Martha je napisala više različitih knjiških izdanja vezanih za polna i rodna prava, etiku, politiku i pravdu; međutim njena nova knjiga koja bi trebalo da bude objavljena 3. januara, zalaže se za povećanje pravnog statusa životinja.
Pravda za životinje: naša kolektivna odgovornost
Naslov Marthinog novog dela nosi naslov, Pravda za životinje: naša kolektivna odgovornost; kako je ovo jedno veoma radiklano delo, verujemo da će već polarizovano društvo imati, svako za sebe, svoje lične i grupne stavove.
Martha se u svojoj knjizi direktno zalaže za utvrđivanje pravnih okvira i kreiranja društva koji brine o statusu životinja. Po njenom dosadašnjem mišljenju, životi životinja nisu i ne bi trebalo biti podređeni našim sopstvenim potrebama.
Kako je ranije već izjavila, ova knjiga posvećena je između ostalog i njenoj ćerci koja je preminula pre četiri godine, po svom zanimanju bila je advokat za zaštitu prava životinja i veoma angažovana u svim asocijacijama koje se bore za podizanje svesti o položaju životinja u društvu.
* Knjiga je dostupna za sada samo u Kindle verziji.
Kakav je dugoročni cilj kojem težimo?
Stavovi Marthe Nussbaum nemaju za cilj da provociraju, nego da nam skrenu pažnju na pojam kolektivne odgovornosti. Dokazi koji idu u prilog činjenici da je ljudska rasa najodgovornija za okolinu i planetu na kojoj se nalazimo čine jednu dugačku listu. Eksploatacija životinja je pojam ali i način življenja čiji smo svakodnevni svedoci i u čijem održavanju, svako od nas, svojim delom, učestvuje.
Martha je u ranijim izjavama pokušala da dočara današnje principe po kojima razmišljamo na sledeći način, ako tokom požara u kom su zarobljeni dete i pas, čovek spasi dete, to bi se računalo kao razumna odluka. Sa druge strane, ako taj isti čovek spasi psa umesto deteta, to bi se tumačilo kao odluka koja nije društveno prihvatljiva. Današnjica bi trebalo da raširi svoje vidike i da svaki život posmatra kao jednak.
Ako spasimo samo jednog na osnovu pripadnosti, moramo priznati da je pogrešno što je drugi poginuo – rekla je Martha u intrvjuu za NYT povodom svoje nove knjige.
Koliko primenjujemo već postojeće zakone
U Srbiji smo takođe svedoci, u poslednjih više od nekoliko godina, aktivnog podizanja svesti u javnosti kada je reč o značaju i očuvanju životinjskog sveta.
Neretko na trgovima i ulicama kako u evropskim tako i u našim gradovima i prestonici, možemo primetiti proteste koji su podržani od strane nevladinih organizacija, a koji zahtevaju veća prava životinja i podižu svest o eksploataciji životinja na našim prostorima; kako u prehrambenim industrijama tako i u modnim, ali i na nivou ličnog delovanja u odnosu prema životinjama.
Filozofkinja i profesorka Martha Nussbaum više puta je javnosti skretala pažnju na to kako se, ni već postojeći zakoni, ne poštuju.
U našoj državi to su zakoni koji se tiču toga kako možete da odgajate domaće životinje i pod kojim uslovima (zakon o dobrobiti životinja, zakon o stočarstvu, veterinarstvu); tu su i Evropska konvencija o zaštiti životinja u međunarodnom transportu, Evropska konvencija za zaštitu životinja od klanja, Zakon koji inkriminiše zlostavljanje i ubijanju žiovtinja, član 269 Krivičnog zakonika, koji se odnosi na sve životinje.
U Americi i ostatku Evrope, pomenuti i drugi zakoni se ne sprovode adekvatno, mišljenje je Marthe Nussbaum.
Kada je reč o tome odakle početi u rekonstrukciji i dopuni zakona o životinjskim pravima, Martha je za NYT napomenula da bi najbitnije bilo za početak poštovati već usvojene zakone kako bismo dalje mogli da razmatramo bilo kakve nove poteze. Po njenom mišljenju moraju postojati lokalne i mesne uprave koje će se baviti sprovođenjem već psotojećih zakona, jer visoke ustanove ne mogu da utiču, u meri u kojoj bi trebalo i adekvatno.
Knjiga Pravda za životinje: naša kolektivna odgovornost, bi nakon svog izdavanja mogla pokrenuti mnogobrojne polemike u društvu na globalnom nivou. Istina koja je pred nama, a koju čini se, većina ignoriše, može doneti velike posledice kada je reč o budućnosti opstanka životinja na planeti.
Kako je očuvanje životne sredine i životinja sve aktuelnija tema u javnosti, predviđamo da će Martha Nussbaum naići na veliku podršku javnosti, ali i na podjednako toliko osuda. U kom pravcu će se kretati njeni stavovi i da li će nešto uspeti da se promeni kada je reč o zakonima u Americi, ostaje nam da pratimo.
Ako se osvrnemo na našu zemlju i na veoma slične probleme koje delimo, kako sa Amerikom tako i sa ostatkom Evrope, možemo za sada da se uzdamo jedino u rad nevladinih organizacija koje pomažu državnim organima u vidu ukazivanja problema i guranja istih u prvi plan, kako bi pokrenuli sprovođenje propisanih mera i zakona.
Marthina popularna izjava je: Svaka pojedinačna životinja svake vrste treba da ima pristojnu priliku da živi životom koji je karakterističan za to stvorenje; a na nama je da saznamo šta se to još krije iza njene ideje o jednakim dobrobitima i pravima životinja sa ljudskim.
