Sigurno da je neko od naših prijatelja ili smo i mi sami nekada pomenuli da je teško prestati sa skrolovanjem kada jednom počnemo. Onda kada to počinje da se dešava često i primetimo da je screen time prilično visok broj, zapitamo se – da li smo zavisni od društvenih mreža?
Tada su neki počeli da primenjuju tzv. digitalni detoks. Odvikavanje je možda prestroga reč, pa bismo približnije to nazvali redukovanim boravkom u digitalnom prostoru. Ovo može izgledati kao brisanje svih naloga i aplikacija, ali ne mora nužno biti tako radikalan potez.
Kako izgleda digitalni detoks?
Start small
Ukoliko želite da smanjite vreme na društvenim mrežama, biće dovoljno da počnete od malih promena. Odvojite pauze u toku dana kada nećete koristiti telefon. One u početku mogu biti kraće, a onda ih postepeno možete produžavati. To bi bili periodi u kojima inače koristite društvene mreže, a koje sada možete usmeriti na nešto drugo. Iako zvuči pomalo bizarno, jer su inicijalno drustvene mreže bile način na koji ispunjavamo pauze od nekih drugih aktivnosti. Međutim, kako se naš screen time povećava, čini se da se situacija preokrenula.
Isključite notifikacije
Jedan od načina koji smo i sami testirali, a koji značajno pomaže da manje vremena provodimo na društvenim mrežama i telefonima uopšteno, jeste isključivanje svih notifikacija. S obzirom na broj notifikacija koje nam svakodnevno – čak, svakominutno – dospevaju na telefon, često će nam biti teško da se fokusiramo. Svaka aplikacija negde u svojim podešavanjima nudi mogućnosti da odabrete da li i u kojoj meri želite da vam dostavlja najnovije izveštaje. Posle nekog vremena ćete primetiti da na određene aplikacije i zaboravite. Posledično, shvatićete da vam i nije toliko neophodna kao što ste možda mislili. Nešto jednostavniji način da ovo postignete jeste da ostavite telefon u do not disturb modu, kako vas ne bi, jelte, ometale poruke i notifikacije.
Izbegavajte telefon pred spavanje
Postoji razlog zašto spavamo noću, kada nema svetla. U našem mozgu postoji celokupni mehanizam koji radi po principu zasnovanom na dotoku svetla – tzv. cirkadijalni ritam. On je doslovno podešen prema smeni dana i noći. Zato su ljudi dijuralne životinje, a ne nokturalne. Elem, ne bismo vas previše zatrpavali naučnim objašnjenjima. Ono što treba da znate jeste da svetlost ekrana narušava ovaj prirodni ritam i time može (nekada i značajno) narušiti naš san i snevanje. Stoga bi idealno bilo ukoliko biste ograničili korišćenje telefona i drugih uređaja do dva sata pre odlaska na spavanje. Isto tako, možete pokušati i da neko vreme po buđenju izbegavate ekrane i senzitivišuće sadržaje (fotografije i video snimke) kako biste dozvolili organizmu da se prirodno prilagodi budnom stanju.
U odbranu pametnih telefona i društvenih mreža
Celokupna slika nikada nije crno-bela. Uvek postoji ta siva zona, u kojoj shvatimo da mnoge stvari nisu ni tako loše, ni tako dobre kako možda deluju na prvi pogled. Verovatno da nije održivo u potpunosti isključiti svoje telefone, s obzirom da mnoge sfere naših života zavise upravo od različitih digitalnih uređaja. I to sa razlogom. Pametni telefoni i društvene mreže u velikoj meri olakašavaju naš život. Stoga, zašto bismo se odrekli prednosti koje sa njima dolaze? Ipak, crna zona koju ne možemo zanemariti jeste činjenica da postoje i određene mane. Efekti nisu uvek povlađujući, te zahteva da svesno i savesno pristupimo korišćenju ovih tehnologija. Digitalni detoks može u tome pomoći.
Da li nam je potrebno odvikavanje od društvenih mreža?
Da li smo zaista zavisni od društvenih mreža kao što često možemo čuti, pitanje je na koje ne možemo tako lako naći odgovor. Iako postoje opravdane osnove za stanovište da naše mentalno zdravlje ispašta, teško je generalizovati takve tvrdnje i reći da se one odnose na sve korisnike. Isto tako, nezahvalno je reći da su ovi problemi posledica inherentnih svojstava društvenih mreža. Drugim rečima, pre će biti da negativan uticaj relativan. Zavisi od načina kako društvene mreže koristimo i sadržaja koji na njima konzumiramo. Hemija mozga je nešto kompleksnija od proste jednačine: jedan skrol – jedan udar dopamina u moždane centre zadovoljstva.
