Kraljevske rezidencije često su predmet divljenja ponajviše zbog arhitektonskih dostignuća koja su utkana u njihove temelje, a koja često predstavljaju oličenje najistančanijih graditelja – i tendencija – epohe u kojoj su nastale. Međutim, ono što neretko zaboravljamo jeste da ova zdanja na svojim zidovima i fasadama nose neosporan pečat istorije jedne nacije. Dvorski kompleks u Beogradu dokaz je u prilog oba argumenta. Zdanja na Dedinju – i to posebno Kraljevski i Beli dvor – spomenici su našeg umetničkog, te kulturnog nasleđa, ali i stubovi na kojima su ispisane istorijske promene koje su definisale ove prostore tokom 20. veka.
U susret turističkoj sezoni koja ovog proleća ponovo počinje na Dvorskom kompleksu, prošetali smo velelepnim zdanjima. Utiske i fotografije prenosimo kako bismo vas pozvali da jedan od narednih dana provedete upoznajući se sa istorijom koju ove građevine čuvaju na svojim zidinama.
Kraljevski dvor
Prva stanica pri obilasku je velelepni Kraljevski dvor. Idejna je tvorevina dvojice arhitekti, Živojina Nikolića i Nikolaja Krasnova. Upravo je ruski projektant bio zadužen za brojne detalje koji i danas krase ovo zdanje, pa su reljefastu plafoni, stubovi te srpsko-vizantijski identitet – i mnoge druge specifičnosti – bile njegova zamisao.
Po samom ulasku, uputili smo se u biblioteku gde se nalazi nekolicina vrednih umetnina. Dragoceni globus iz 17. veka italijanskog kartografa Vincenza Coronellija, iako je tokom brojnih bombardovanja pretrpeo oštećenja, može se videti upravo u ovoj prostoriji. Kralj Aleksandar I i čuveni jugoslovenski vajar Ivan Meštrović bili su dobri prijatelji, zbog čega ne čudi da se mnoga dela istaknutog umetnika nalaze upravo u odajama Kraljevskog dvora. Među njima, najčuvenija je ona koju smo videli pred ulazom u veličanstvenu rezidenciju, u okviru Paviljona kraljevskog kompleksa. Reč je o skulpturi Povjest Hrvata, koja čini svojevrsni diptih sa istoimenim delom nastalim dve godine ranije, a koji se trenutno nalazi na Trgu Republike Hrvatske u Zagrebu.
Plavi salon
Prostrani Plavi salon svoje ime duguje specifičnom odabiru tepiha upravo u ovoj boji. Već na prvi pogled postaje jasno da je barokna dekorativna tradicija poslužila kao inspiracija Nikolaju Krasnovu kada je radio na projektovanju ove prostorije. Raskošni ornamenti mogu se uočiti na stolariji i slikama, te pozlaćenim okvirima stolova, stolica i ogledala. Na likovnim umetninama koje krase zidove nalaze se predstave klasične tradicije, poput Venere i Adonisa na istoimenom delu francuskog slikara Nicolasa Poussina. Pri poseti Kraljevskom dvoru, u Plavom salonu posebnu pažnju posvetite stilizovanim stolicama, na kojima se nalaze različiti oslikani prizori.
Napuštajući Plavi salon, nakratko smo se zadržali i u službenim odajama Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II. Pored brojnog ordenja, te drage fotografije sa britanskom kraljicom Elizabetom II, ono što ovu sobu čini vrednom obilaska jeste jedinstveni relikvij koji se tu čuva. Naime, kako je automobil Kralja Aleksandra I, kojim se on vozio u trenutku kada je izvršen atentat, rukom istorije premeštan na brojna mesta, danas nije sačuvan u celini. Jedan preostali deo čuva se upravo u radnoj sobi Prestolonaslednika, dok se jedan od farova sada nalazi u beogradskom Muzeju automobila.
Dvorska trpezarija
Za razliku od Plavog salona, motivi u Trpezariji inspirisani su karakterističnim stilom iz doba renesanse. Brojni detalji, kako u vidu dekorativnih predmeta, tako i brojni ornamenati, doprinose jedinstvenom dojmu ove prostorije. Velika tapiserija krasi jedan od zidova, na kojoj se naziru simboli flamanske renesanse, odakle ova umetnina i potiče. Plafon Trpezarije, kao i mnoge druge na Kraljevskom dvoru, osmislio je upravo Nikolaj Krasnov. S obzirom da je umetnost 15. i 16. veka u značajnoj meri crpela inspiraciju iz tradicije Antike, tako stubovi i pojedini predmeti evociraju upravo vizuale ovog perioda i podneblja.
Soba šapata
I dok za celokupni dvorski kompleks možemo reći da je svojevrsni vremeplov, Soba šapata bezmalo je putovanje u jedan magični univerzum. U nju su utakni orijentalni motivi, ali i predanja iz srpske tradicije. Već pri prvom koraku, raznobojni zidovi i tajnovita atmosfera transportovali su nas u jedan drugačiji svet, a odmah nam je postalo jasno i odakle potiče ime ovih podrumskih prostorija. Jedan od odeljaka Kralj Aleksandar I koristio je za važne sastanke, a kako bi osigurao da nijedan nezvani gost ne čuje pregovore koji su se tu odvijali, sa Krasnovim je osmislio jedinstvenu strukturu. Naime, u podnožju jednog zida nalazi se uzidana fontana, te bi njen šum sprečio da se glasovi razaznaju. Spram fontane nalazi se veliko ogledalo, a Kralj Aleksandar I uvek bi sedeo okrenut njemu, kako bi u odrazu mogao da spazi nepoželjne posetioce.
Podrumske prostorije mesto su gde se nalazi i dvorski bioskop, zbog čega smo uvereni da se radi o jednoj od najupečatljivijih bioskopskih sala koje smo posetili. Raspored fotelja, njih šest kako sada stoje postavljene, naliči onom za koji se veruje da je Josip Broz Tito uredio. Iako predsednik nekadašnje države govoto nikada nije boravio na Kraljevskom dvoru, često bi upravo u ovoj sali ugostio predsedavajuće saveznih država, puštajući im holivudske vesterne.
Beli dvor
Po obilasku Kraljevskog dvora, uputili smo se ka njegovom mlađem srodniku, Belom dvoru. Zdanje je započeo Kralj Aleksandar I, postavivši temelje tek par meseci pre nego što će tragično stradati u Marseju. Rezidencija koja je bila namenjena njegovim potomcima završena je tri godine kasnije, a zahvaljujući klasicističkoj tradiciji i monohromatskoj fasadi, ubrzo je prozvana Belim dvorom. Arhitekta Aleksandar Đorđević idejni je tvorac ove građevine, kroz čiju se unutrašnjost oseća dominantno prisustvo neoklasicističkih načela.
Kao pri Kraljevskom, tako se i na Belom dvoru nalaze brojne umetnine, i to posebno likovne, od kojih se mnoga pripisuju značajnim imenima evropskog slikarstva.
U okviru kompleksa nalazi se i Dvorska kapela, posvećena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom. Kao i mnogi drugi hramovi duhovnosti, i ovaj na svojim freskama – pored ikona – nosi neizbrisive tragove prošlosti.
Nakon par godina pauze, Dvorski kompleks ponovo je otvoren za posetioce, te se ova zdanja mogu posetiti u pratnji vodiča.
Foto: Isidora Mitri
