Nakon stana na Dedinju koji spaja minimalizam i neoklasicizam sa elementima skandi estetike, odlazimo do Zemuna i donosimo još jednu (ne)običnu enterijer priču. Ovog puta otvaramo vrata restauriranog salonca sa elementima francuske elegancije, boho ležernosti ali i skandi momenata.
Not just another ordinary kitchen
First things first… Najvažniji i najdominantniji deo u stanu u ovoj enterijer priči je sve samo ne obična kuhinja koju ne možete a da ne primetite odmah po ulasku u stan. Iako je reč o možda i najizazovnijem delu za uređenje, činjenica je da je i najefektniji. Inicijalna ideja je bila da se napravi kuhinja u open space prostoru, a da se u dnevnoj sobi ne stekne doživljaj da je kuhinja odmah pored vas. Rešenje je došlo u vidu biblioteke koja dolazi upakovana u kuhinjsko ostrvo, dok se kompletna kuhinja nalazi u plakaru iza ostrva. Pomalo neobično, ali estetski veoma zanimljivo rešenje odaje utisak pariskog šika kome se neusiljeno i težilo tokom uređenja enterijera.
Od hobija do profesije
Ana Vujanović, čija vrata stana otvaramo u ovoj enterijer priči, po struci je advokat. Poslednjih osam godina advokaturu je ostavila po strani i počela da se bavi projektovanjem i dizajnom enterijera što je u međuvremenu iz velike strasti i pasije preraslo u profesiju. Pored dizajna enterijera bavi se i rekonstrukcijom starih salonskih stanova gde nastoji da zadrži i naglasi / koliko god je to moguće / izvorna arhitektonska rešenja. To čini otkrivanjem tavanice od drvenih ili betonskih greda, kao i zadržavanjem inicijalnog rasporeda stana u salonskom duhu gde se primarni fokus stavljao na prostranost prostorija.
Osim toga, prilikom restauracije trudi se da zadrži i što više izvornih elemenata poput dvokrilnih sobnih vrata, originalne spoljne stolarije koja ima rezbariju ili čak i grb porodice kojoj je pripadala. Zatim sve te prelepe autentične arhitektonske elemente dopuni svojim idejama sa ciljem da pomiri stara arhitektonska rešenja i moderne vizije.
Intimna oaza mira
Iako nije moguće definisati stil, činjenica je da ima i elemenata francuske elegancije, boho ležernosti, ali i skandinavske estetike. Stan je projektovan za svoju dušu, zbog čega je dodatno uživala u samom procesu stvaranja budući da nije imala izazov u vidu klijentovih zelja i potreba kojima bi trebalo izaći u susret.
Pravo je zadovoljstvo ispoštovati stan i istoriju tog stana, ali i sopstveni ukus.
Prilikom projektovanja stana ideja je bila napraviti ležeran prostor, obogaćen isključivo detaljima koji će njoj pružati zadovoljstvo. Velika terasa podseća na dvorište jer je na podu prirodni kamen, a tu je i drvo masline, kao i lavanda. Od drugih hedonističkih elemenata tu je i samostojeća kada u kupatilu. Ali i slikarski studio, što predstavlja još jedan od njenih hobija.
Nešto novo i nešto staro
U stanu je sve urađeno po nacrtu i dizajnu, vintage je samo efekat kome se težilo. Prilikom izrade nameštaja korišćeni su materijali koji su stari i po 150 godina poput starog hrasta sa autentičnom patinom. Ali nažalost sve je ipak novo i bez neke predivne priče koja bi ispratila taj predmet. Jedino je milje tepih u sobi stari komad, naručen sa Etsy-ja pre više od 10 godina. Nameštaj je uglavnom rađen po meri osim nekoliko komada koji su kupljeni u Tulumu. Rasveta je sa potpisom brendova za rasvetu kao što su Mooi, Ingo Maurer, Flos i omiljeni Karman.
Foto: Jovana Rakezić jovanarakezicphotography
