Budućnost arhitekture je neurološka: Neuroarhitektura je (neistraženi) trend uređenja doma

Da li ste se ikada zapitali zašto se u određenim prostorijama osećate smireno, dok vas druge nesvesno iritiraju? Od načina na koji je oblikovan naš dom do rasporeda kancelarija u kojima radimo, prostorno okruženje ima ogroman uticaj na naše emocije, fokus i opšte blagostanje. Ova ideja nije nova, ali je tek u poslednjih nekoliko decenija dobila naučnu potvrdu kroz disciplinu poznatu kao neuroarhitektura – spoj arhitekture i neurologije koji ispituje kako prostorni dizajn utiče na mozak i ljudsko ponašanje.

Šta je neuroarhitektura?

Neuroarhitektura je interdisciplinarna oblast koja proučava kako različiti arhitektonski elementi – svetlost, boje, oblici, proporcije, zvuk i miris – utiču na moždane funkcije, raspoloženje i ponašanje ljudi. Ova oblast se oslanja na istraživanja iz neurologije, psihologije i dizajna. Time pružajući naučno utemeljene smernice za stvaranje prostora koji poboljšavaju kognitivne funkcije, smanjuju stres i podstiču kreativnost.

Kako prostor utiče na mozak?

Naš mozak neprestano procesuira informacije iz okruženja, a arhitektonski dizajn može pokrenuti specifične neuronske reakcije:

• Otvoreni i prostrani enterijeri smanjuju osećaj anksioznosti i podstiču osećaj slobode. Istraživanja pokazuju da prostori sa visokim plafonima poboljšavaju apstraktno razmišljanje i kreativnost.
• Prirodno osvetljenje sinhronizuje naš biološki ritam, poboljšava raspoloženje i produktivnost. Ljudi koji rade u prostorijama sa mnogo dnevne svetlosti imaju bolje mentalno zdravlje i kvalitetniji san.
• Oblici i teksture utiču na način na koji doživljavamo prostor. Zaobljeni i organski oblici deluju prijatnije i umirujuće, dok oštri uglovi mogu podstaći osećaj nelagodnosti ili opreza.
• Boje imaju moć da utiču na naše emocije. Plava i zelena deluju umirujuće, dok crvena i narandžasta mogu povećati nivo energije i pažnje.
• Zvuk i akustika igraju ključnu ulogu. Prostori sa dobrom zvučnom izolacijom smanjuju stres i poboljšavaju koncentraciju. Sa druge strane, prevelika buka može negativno uticati na radnu efikasnost i mentalno zdravlje.

Budućnost arhitekture je neurološka

Neuroarhitektura predstavlja evoluciju načina na koji razmišljamo o prostoru i njegovom uticaju na ljudsku psihu. Kako tehnologija napreduje, arhitekte i dizajneri će sve više koristiti biometrijske podatke, neurofeedback i veštačku inteligenciju kako bi kreirali prostore koji odgovaraju specifičnim potrebama korisnika. Na kraju, neuroarhitektura nas podseća da je prostor u kojem živimo i radimo mnogo više od estetske komponente – on oblikuje naš um, emocije i način na koji doživljavamo svet.

Foto: Instagram: @home_of_harris, @jasminsarakatariina