Home tour: Zavirili smo u enterijer stana u Beogradu koji obiluje prirodnom svetlošću

Govoreći o trendovima u uređenju enterijera koje ćemo slediti i u 2025. godini, osvrnuli smo se na SuperProstor projekte. S obzirom na to da su nam oni već mnogo puta poslužili kao inspiracija za opremanje doma, te razmišljanje o onome šta za nas predstavlja sintagma idealan prostor, nije začuđujuće to što smo na ovom mestu ponovo pronašli kombinaciju estetike i funkcionalnosti. Upravo zato se u fokusu Home tour rubrike našao stan BVM31 u Beogradu čije su glavne karakteristike topao i prijatan prostor, te efekat rasterećenosti i prostranosti. Njegov projekat potpisuje Gušić Architecture – nagrađivani arhitektonski studio čiji je cilj savremena transformacija prostora.

Kako je postignut efekat rasterećenosti u enterijeru?

Stan BVM 31 nalazi se u Beogradu, i to u zgradi modernističkog stila koja je izgrađena 1948. godine prema projektu arhitekte Ludviga Tomorija. Njenu spoljašnjost odlikuje monumentalna fasada sa stubovima, a iznutra je masivni konstruktivni sklop. Ovakav konstruktivni sistem istovremeno je korišćen kao ograničenje i kao potencijal. Odnosno, kako bi se savremene intervencije uskladile sa zatečenim arhitektonskim nasleđem objekta.

Stan je u potpunosti organizaciono preoblikovan. Dijagonalnim otvaranjem prostora u dnevnoj zoni omogućena je nova dinamika smene prostorija. Kao kontrast monumentalnosti i vizuelnoj težini građevine u kojoj se nalazi, stan je ambijentalno definisan obiljem prirodne svetlosti, kao i pročišćenim dizajnom – a sve u cilju postizanja efekta lakoće i rasterećenosti.

Svetlost igra ključnu ulogu u postizanju atmosfere unutar ovog trostrano orijentisanog prostora. Reflektovanje i propuštanje svetlosti postignuto je korišćenjem belih površina, linearno postavljenih spot svetala i taktički raspoređenih ogledala, koja reflektuju delove prostora i omogućavaju dalji prodor svetlosti kroz prostorije. Kontrasti između belih i svetlosivih površina, ogledala i toplih drvenih podova dodatno obogaćuju prostor, pružajući mu sofisticiran i harmoničan izgled.

Estetski sklad, funkcionalnost i prostranost

Glavni motiv stana – prostorna dijagonala – projektovana je kao niz kadrova na glavnoj komunikaciji, sa koje se otvaraju funkcionalni mikroambijenti trpezarije, dnevne sobe i kuhinje. Proces postepenog otkrivanja prostora stvara narativ koji se odvija kroz gotovo filmske sekvence. On kulminira horizontalnim kliznim prozorom celom dužinom dnevne sobe. Igra planova, oblikovana kroz postavke nameštaja, materijale, osvetljenje i geometriju prostora, odvija se kroz niz kadrova u kojima svaki element ima svoju ulogu, doprinoseći estetskom skladu i funkcionalnosti stana.

Povezanost prostora kuhinje i trpezarije dodatno je naglašena ujednačenim tretmanom elemenata za odlaganje. Iz trpezarije, oni se transformišu u kuhinjske elemente koji – pored utilitarne – imaju i estetsku funkciju. Odnosno, služe da sakriju frižider i druge uređaje.

Višefunkcionalno kuhinjsko ostrvo, sa mermernom pločom koja podražava istovetnu zidnu oplatu, uokviruje kuhinju i uvodi u dnevni boravak minimalističkog dizajna i svetlosivih tonova. Dnevna soba je relativno malih dimenzija. Ipak, zahvaljujući prozoru koji se prostire čitavom površinom zida i kombinacijom niskih otvorenih polica i plutajuće zatvorene komode za odlaganje stvari, postignut je utisak prostranosti.

Prelazak iz dnevne u noćnu zonu

Noćna zona tretirana je kao luksuzna mikrocelina. U njoj dominiraju jednostavni elementi – veliki krevet izdignut od poda deluje kao da lebdi, a sličan utisak ostavlja i radni sto koji je celom dužinom integrisan u zid.

Ova zona većinski odražava svetao ambijent dnevne zone. Drvene površine su nosioci toplih tonova, poput onih na podu ili u komadima nameštaja, kao i u unutrašnjosti korpusa garderobera. Garderober otvorenog tipa u vidu ćiriličnog slova P ceo je u prirodnom drvetu. Takođe, dodatno je osvetljen, što doprinosi njegovoj funkcionalnosti i estetici.

Kako bi se naglasile određene namene prostorija, te postigla dodatna dinamika u vidu slojeva, uvedene su različite visine plafona. Pored toga, uvedeno je i dodatno ambijentalno plafonsko osvetljenje. Osim estetskog efekta, ovaj potez ima i funkcionalni karakter, jer je omogućio uvođenje integrisanog sistema podplafonskih klima.

Naposletku, stan BVM31 u Beogradu – isprva određen monumentalnošću zgrade u kojoj se nalazi – pažljivim projektantskim potezima komponovan je tako da zadovolji zahteve savremenog života. Istovremeno, u njemu je ostvaren prozračan prostor koji odiše mirom i toplinom.

Foto: Relja Ivanić / Super Prostor