Kako je nastala ideja za projekat Burek bliss?
Svaka od nas je u poslednjih par godina živela u Srbiji iz različitih razloga — posao, učenje — i zaljubile smo se u ovu zemlju. Od samog početka smo želele da se povežemo sa lokalnom kulturom, a hrana je bila prirodna polazna tačka u istraživanju. U Francuskoj je hrana mnogo više od samo obedovanja; povezana je sa istorijom, kulturom i geografijom. Fascinantno je bilo videti da hrana zauzima ogroman prostor i u životu u Srbiji, ali na drugačiji način. Prenosi se u pričama i tradicijama, i nije uvek formalno dokumentovana.
Pokušale smo da pronađemo knjige koje bi detaljno opisale zašto su određena jela jedinstvena za određene regione, ali nismo uspele. To nas je inspirisalo da se srpskoj kuhinji približimo kroz lično iskustvo i započnemo ovaj projekat.
Kakav je bio vaš prvi utisak po dolasku u Srbiju?
Prva stvar koju smo zaista zavolele su pijace – obilje svežih proizvoda svuda. Celokupno iskustvo pijace u Srbiji se ne može naći u Zapadnoj Evropi. Takođe, tu je i atmosfera – gostoprimstvo, rituali i osećaj zajedništva koji se vezuju za hranu. Često smo pozivane u domove ljudi, a mnoge obroke smo podelile sa lokalcima koji su želeli da nam ispričaju priče koje su vezane za hranu. Srpska trpeza je značajan društveni događaji; nju čini deljenje, smeh i druženje.
Šta srpsku kuhinju čini jedinstvenom?
Jedna od stvari koja nas je iznenadila je koliko je srpska hrana raznovrsna, iako je u pitanju mala zemlja. Geografski, sever i jug su potpuno različiti. Severna Srbija ima austrougarske uticaje, dok je južna pod otomanskim uticajem. Ova mešavina istorijskih i geografskih faktora čini hranu zaista zanimljivom. Takođe, znanje o hrani se i dalje uglavnom deli usmeno – kroz porodične tradicije.
Koje su vas tradicije u pripremi hrane posebno inspirisale?
Posebno nam se dopada kako se fermentacija koristi u srpskoj kuhinji, a fascinira nas i tradicionalna upotreba vatre u kuvanju, peći na drva ili kuvanje ispod sača.
Takođe, apsolutno obožavamo tradiciju serviranja nekoliko jela ili priloga koje svi mogu da podele. To čini obroke izuzetno prijatnim i zanimljivim. U zapadnoj Evropi, posebno u velikim gradovima, koncept deljenja jela postaje sve popularniji – a Srbija je uveliko ispred tog trenda!
Kako ste započeli projekat Burek Bliss?
Ideja se oformila uz čašu vina (smeh). Razgovarali smo o tome kako nema mnogo informacija o srpskoj hrani dostupnoj strancima i odlučile smo da same krenemo sa prikupljanjem materijala. Počele smo planirajući naše prvo istraživačko putovanje tokom leta. Sve je krenulo kao novogodišnja odluka u januaru, a do aprila smo sedele sa sveskama u rukama i pravile plan. U julu smo pokrenule naš Instagram nalog da bismo dobili povratne informacije od ljudi u Srbiji i podelile svoja otkrića.
Kako je izgledalo prvo putovanje?
Naša prva kulinarska avantura vodila nas je kroz zapadne i južne delove zemlje, i bila je neverovatna! Tokom dve nedelje otkrivale smo regione izvan velikih gradova. U obilasku manjih mesta i festivala, susretale smo se sa neverovatnim pričama o sastojcima ili receptima.
- Užice – naša prva stanica je bila čuvena komplet lepinja.
- Zlatiborski kraj i Mačkat – poznat po pečenju, pršuti, suvomesnatom i kajmaku.
- Zlatarski kraj – ovde smo se upoznali sa heljdopitom, zlatarskim sirom i sjeničkim sirom – neverovatnim domaćim sirevima.
- Novi Pazar – poznat po mantijama, pazarskim ćevapima i, naravno, domaćoj kafi.
- Kopaonički kraj – nismo mogle da propustimo malinare u Brusu i festival šljivovice u Blacu.
- Leskovac – oduševile su nas roštiljijada, sprža (lokalni specijalitet od svinjskog mesa) i mućkalica.
- Vranje – poznato po ajvaru, rakiji i pitama poput samse i propeć pite.
- Niš – savršeno mesto za uživanje u ajvaru, punjenim paprikama i, naravno, bureku.
Koja jela su se posebno istakla tokom putovanja?
Probale smo kajmak iz zlatiborskog kraja, za koji se smatra da je jedan od najboljih u Srbiji. Degustirale smo i čuvenu pršutu u Mačkatu koja takođe nosi epitet najbolje. Posebno otkriće je bila heljdopita, koju do tada nismo imale priliku da probamo. Prvo smo je probale u selu Šljivovica, a kasnije smo je viđale i po zlatarskom kraju. Kore su napravljene od lokalne heljde. Interesantno je da mnogi naši srpski prijatelji nisu probali heljdopitu, pa je izgledalo kao da otkrivamo nešto sasvim posebno.
- Koji momenti sa ljudima su vam ostali u sećanju?
Recimo, Novi Pazar je bio veoma poseban deo putovanja. Nismo imale preporuke za ovo mesto, ali smo znale da moramo da probamo mantije i domaću kafu. Nasumično smo ušle u turističku agenciju da tražimo preporuke, a vlasnik je na kraju proveo celo popodne sa nama! Pokazao nam je neverovatna lokalna mesta gde smo probale najbolje mantije. Toplina i otvorenost ljudi koje smo sretale na ovom putu su učinili celokupno iskustvo nezaboravnim. Na toliko mesta smo dobile mnogo više od hrane; ljudi su nas pozivali u svoje domove i kuvali za nas. Na Zlataru nam je gazda smeštaja za doručak spremio heljdopitu. Svi ti momenti dodatno ističu koliko su ljudi povezani sa svojim gastronomskim nasleđem.
Kako su lokalci reagovali kada su videli da ste iskreno zainteresovane za hranu?
Pošto smo već osetile sprsko gostoprimstvo, imale smo okvirnu ideju šta da očekujemo. Ali je sve što smo doživele prevazišlo naša očekivanja. Svuda smo se osećale dobrodošlo, čak i u manjim mestima. Srećom, Eva odlično govori srpski, što je pomoglo da se povežemo sa svima. Gde god smo otišle, ljudi su bili otvoreni. Na primer, u Brusu, selu poznatom po farmama malina, dva meštana su nas provela kroz mesto, objašnjavajući sve o malinama, dajući nam da probamo sirupe i domaće proizvode. Priče poput ove su bile uobičajene – ljudi su nas primali u svoje domove, nudili nam hranu i insistirali da smo njihovi gosti, odbijajući da platimo. Mislimo da ljudi u Srbiji ovu toplinu i gostoprimstvo uzimaju zdravo za gotovo jer je to deo njihove kulture, ali definitivno to nije uobičajeno i prisutno svuda u svetu.
Šta je sledeće za Burek Bliss?
Trenutno nastavljamo sa istraživanjem i planiramo sledeća putovanja širom Srbije. Projekat je započeo kao zabavan način otkrivanja srpske hrane, ali je prerastao u nešto mnogo veće. Naša Instagram stranica je postala platforma na kojoj delimo ova iskustva i radimo na tome da ih pretvorimo u knjigu koja dokumentuje ne samo recepte, već i priče iza njih. Želimo da nastavimo da istražujemo i učimo više o kulturi i gastronomiji Srbije. Toliko toga još treba da otkrijemo, a ljudi koje srećemo inspirišu nas da nastavimo dalje. Naš cilj je da srpsku kuhinju učinimo dostupnijom ljudima van regiona i da proslavimo sve njene specifičnosti.
Kako ste zamislile knjigu?
Trenutno, naš vodeći koncept je regionalna hrana. Želimo da pokažemo mozaik regionalnih specijaliteta koji zajedno čine širu sliku srpske kuhinje. To neće biti knjiga recepata, već priče iza svakog jela, ljudi koji ga prave i jedinstvenih regionalnih sastojaka. Nešto između putopisne knjige i portreta kulture. Želimo da povežemo hranu sa ljudima koji je prave, i ispričamo njihove priče, koje će prirodno uključiti neke istorijske i kulturne aspekte. Takođe smo napravile dosta fotografija i snimile intervjue sa mnogim lokalcima, tako da će knjiga biti bogata vizuelnim i ličnim pričama.
Šta biste preporučili prijateljima koji prvi put dolaze u Srbiju?
Rekle bismo da moraju da iskuse trojstvo srpske kuhinje: salate, meso i pite. Evo šta bismo predložile za savršen uvod:
- Doručak: svakako burek, ili plata pita, sira i suvomesnatog.
- Ručak: tradicionalna šopska salata, ćevapi, lepinje, ajvar, kajmak i luk.
- Večera: nešto toplo i izdašno – u zavisnosti od godišnjeg doba – poput sarme, punjenih paprika, mućkalica ili paprikaša.
A ako je vikend dugačak, ručak sa sporo kuvanim jelima ispod sača ili pečenjem sa različitim salatama je pravi izbor!
To je najbolji način da se prepustite ukusima Srbije!
Foto: Privatna arhiva / Instagram: @burekbliss
