Zašto fermentisana hrana
osvaja gastro scenu?

Fermentisana hrana, iako je vekovima bila prisutna u različitim kulturama širom sveta, poslednjih godina doživljava pravi procvat na globalnoj gastro sceni. Mnogima poznata kroz tradicionalne proizvode poput kimčija, kiselog kupusa ili kefira, fermentacija danas dobija novu dimenziju i postaje ključni trend među kulinarskim entuzijastima i profesionalnim kuvarima. Ali, zašto fermentisana hrana sve više privlači pažnju i postaje omiljeni izbor na tanjirima? Razlozi za ovu popularnost su mnogobrojni. Uključuju zdravstvene benefite, bogatstvo ukusa, kao i inovativne kulinarske tehnike koje omogućavaju stvaranje jedinstvenih i slojevitih jela.

Fermentisana hrana osvaja gastro scenu i ima brojne benefite po zdravlje

Proces fermentacije, koja podrazumeva upotrebu mikroorganizama, poput bakterija, kvasaca i gljivica, omogućava hrani da se transformiše. Ovi mikroorganizmi produžavaju rok trajanja hrane. Takođe, stvaraju karakteristične, često intenzivne ukuse i teksture koje su danas visoko cenjene u gastronomiji. Ono što je nekada bilo rezervisano za domaćinstva, sada je postalo glavni deo menija u modernim restoranima širom sveta. Od fermentisanih povrća do fermentisanih pića i začina, fermentacija donosi slojevitost i kompleksnost koja obogaćuje jela na sasvim nov način.

Zdravstvene prednosti fermentisane hrane jedan su od ključnih razloga za njenu popularnost. Naime, fermentisani proizvodi obiluju probioticima – dobrim bakterijama koje pomažu u održavanju zdravog crevnog mikrobioma.

Crevni mikrobiom igra ključnu ulogu u našem opštem zdravlju, utičući na varenje, imunološki sistem, pa čak i na raspoloženje. U svetu gde su prekomerna konzumacija prerađene hrane i ubrzan način života postali standard, fermentisana hrana se ističe kao prirodan način da se telo vrati u balans. Povećanje broja ljudi koji se okreću holističkim pristupima zdravlju samo je dodatno poguralo ovaj trend. Time čineći fermentaciju centralnim delom mnogih dijeta i zdravijih načina ishrane.

Čest izbor velikih kuvara

Pored zdravstvenih benefita, fermentacija donosi i gastronomske prednosti koje kuvari širom sveta sve više prepoznaju. Fermentisana hrana je poznata po tome što razvija umami – peti osnovni ukus koji donosi bogatstvo i dubinu jelima. Bilo da se koristi u supama, sosevima, marinadama ili kao dodatak glavnim jelima, fermentisana hrana pruža složene note koje je teško postići drugim tehnikama kuvanja. Ovo je posebno važno u visokoj gastronomiji, gde se svaki detalj na tanjiru pažljivo osmišljava kako bi stvorio nezaboravno iskustvo.

Jedan od primera fermentisane hrane koja je stekla ogromnu popularnost jeste kimči, korejsko fermentisano povrće koje se koristi kao prilog uz skoro svaki obrok u Koreji. O ovom jelu je nedavno bilo reči, pa smo tako izdvojili beogradske lokale u kojima ga možete isprobati.

Njegova kombinacija ljutine, kiselosti i bogatih začina postala je pravi hit na internacionalnoj sceni, pa se kimči sada može naći na menijima vrhunskih restorana širom sveta. Slično tome, kombuha – fermentisani čaj – postala je popularan napitak. Slavu je stekla zahvaljujući svojim probiotičkim svojstvima i jedinstvenom ukusu. Iako je fermentacija star proces, inovacije u njenoj primeni su ono što privlači modernu gastro scenu.

Održivost u gastronomiji

Još jedan razlog za popularnost fermentisane hrane leži u njenoj održivosti. Proces fermentacije omogućava očuvanje hrane na prirodan način. Bez potrebe za veštačkim konzervansima. U vremenu kada se sve više pažnje posvećuje smanjenju otpada i očuvanju resursa, fermentacija postaje idealno rešenje za dugotrajnije čuvanje sezonskih proizvoda. Ova održiva praksa takođe podržava lokalne poljoprivrednike i male proizvođače, što je još jedan faktor koji doprinosi njenom širenju u gastronomskim krugovima.

Foto: Instagram: @annaastrup, @kkoranee