Francuski bistroi: Kako su nastali i šta sve (ne) znamo o ovom jedinstvenom gastronomskom konceptu
Bistroi u Beogradu su poslednjih nekoliko godina napravili pravu renesansu restorantske scene glavnog grada i doneli autentični francuski gastro šarm. Među najnovijim otvoren je Geum, pre toga je krajem prošle godine otvoren i nama omiljeni, Prekoputa Proleća. Tu su i dobro poznati OVO bistro, Bistro Mali Pijac, Puter, Iva New Balkan Cuisine i mnogi drugi. Uprkos tome što su rasprostranjeni po Beogradu, činjenica je da nedovoljno poznajemo pojam bistroa. Šta su i koja filozofija stoji iza ovih jedinstvenih lokala, donosimo u nastavku.
Francuski bistroi
Naziv bistro postaje sve popularniji, a iza njega se krije bogata istorija i jedinstven gastronomski koncept. To su šarmantni manji restorani, koji kombinuju udobnost i kvalitet. Bistroi nude jedinstveno iskustvo koje je istovremeno moderno i duboko ukorenjeno u tradiciji. Ali kako su nastali i šta je to što ih čini toliko privlačnim? Kako su postali sinonim za šarm i autentičnost?
Početak
Priča o bistroima započinje u Francuskoj, tačnije u Parizu početkom 19. veka. U to vreme, vlasnici malih kafana počeli su da služe jednostavna jela za radnike, koja su se brzo pripremala. Naziv bistro potiče od francuske reči bistrouille, što znači brzo ili živahno. Postoji i legenda koja sam naziv bistro vezuje za ruske vojnike. Oni su tokom okupacije Pariza 1814. godine, tražili da se hrana posluži brzo, uzvikom Bystro! (što znači brzo na ruskom). Bez obzira na same početke, bistroi su veoma brzo postali omiljena mesta okupljanja. Ovde su se služila tradicionalna francuska jela, a gosti su mogli da uživaju u ležernoj i prijatnoj atmosferi. Ovaj koncept se zadržao do danas, a moderni bistroi su doneli i inovativniji pristup kuhinji. Ipak, ključni faktor u dugotrajnoj popularnosti bistroa leži u njihovoj atmosferi i kombinaciji dobre hrane i opuštenosti. Često su smešteni u živopisnim delovima grada, sa šarmantnim enterijerima i dobrom uslugom.
Najpopularnija jela i pića u bistroima
Bistro meni je obično jednostavan, ali bogat ukusima. Evo nekoliko jela i pića koja su postala sinonim za dobar bistro.
Croque Madame
Croque Madame je klasično bistro jelo. Sendvič napravljen od šunke i sira, prepečen do savršenstva, s dodatkom pečenog jajeta na vrhu. Njegova jednostavnost, bogat ukus i brzina pripreme čine ga idealnim jelom za bistroe. Pored Croque Madame, tu je i bliski rođak, Croque Monsieur, koji se pravi bez pečenog jajeta na vrhu. Obe verzije su veoma popularne i često se nalaze na menijima bistroa.
Palačinke
Palačinke su često deo bistro ponude, kako slatke tako i slane verzije. Među slatkim, Crêpe Suzette su posebno poznate zbog svoje bogate i aromatične kombinacije putera, šećera, soka od narandže i likera Grand Marnier ili Cointreau, koji se često flambiraju pre serviranja.
Obrok salata
Obrok salate, su popularne u bistro formatima, posebno verzija Salade Niçoise . Ova klasična francuska salata dolazi iz Nice i sadrži sastojke poput sveže tune (ili ponekad konzervirane), kuvanih jaja, maslina, paradajza, zelene salate, pasulja, krompira i crvenog luka. Sve je preliveno laganim vinaigretom.
Sirevi
U bistroima, sir se može služiti na različite načine. Tabla sa sirevima je popularna opcija, gde se nude različiti sirevi, sa dodacima poput džemova, meda, orašastih plodova ili suvog voća. Sirevi se često koriste u pripremi različitih jela, kao što su quiche sa sirom, salate sa kozjim sirom ili rokforom, ili kao dodatak sendvičima i tostovima.
Fine paštete
U bistroima možete pronaći različite vrste pašteta, koje se obično služe kao predjelo. Pašteta može biti napravljena od različitih vrsta mesa, kao što su pileća, guščija, pačija, svinjska ili riblja, kombinovana sa začinima i aromama koje joj daju specifičan ukus. Pašteta se često služi sa tostom ili hlebom, uz dodatke kao što su kiseli krastavci, džemovi od voća ili senf.
Šampanjac
Nema bistroa bez šampanjca i koktela u kojima se koriste penušava vina, koji su savršeni uvod u obrok. Kir Royal je jedan od bistro klasika i pravi se od šampanjca i likera od crne ribizle (crème de cassis), čime se dobija osvežavajući i elegantan aperitiv. Šampanjac je i sastojak u pripremi jela jer donosi specifične arome kako slanim tako i slatkim jelima.
Zašto volimo bistroe?
Bistroi su mesta koja podsećaju na jednostavne životne radosti – dobra hrana, prijatno društvo i opuštena atmosfera. Bilo da se nalazite u srcu Pariza ili u Beogradu, bistroi nude komadić autentične francuske kulture. A ono što je dodatna vrednost je da je ponuda obogaćena lokalnim ukusima. Njihova popularnost ne jenjava, jer su uspešno sačuvali duh prošlih vremena dok se prilagođavaju modernim ukusima.
U svetu gde se tempo života ubrzava, bistroi nas podsećaju da je dobro usporiti, opustiti se i uživati u hrani. Njihov šarm i autentičnost su neprevaziđeni, i zbog toga će uvek imati posebno mesto u našim srcima i gradovima.
