Journal navigacija vas ovog puta vodi na Vračar. U malo dvorište među visokim zgradama, daleko od buke i neobuzdane gužve. Tamo gde se neguju komšijski odnosi i priroda, gde su ljudi srdačni i gde ušuškanost malog vračarskog dvorišta donosi spokoj i kratki privid slow living-a. Restoran Tranquilo nalazi se u samom epicentru mira i okuplja ljubitelje istančane gastro ideologije, dobrih koktela i lagane, povremeno i kubanske, muzike. Nova era zadesila je kultni beogradski restoran, a sa Marijom Škokljev razovarali smo o jedinstvenom enterijeru, podmlađenom meniju, održivosti i lepom ponašanju.
Sve je počelo ovako…
MŠ: Nas je četvoro vlasnika, dva para – Igor Tijanić i Iva Jakovljević, i Nikola Bulajić i Marija (ja) i u šali se zovemo verenici, jer smo se verili dan za danom i nekako stalno smo zajedno kao da smo svi zajedno vereni. Nikola i ja smo se upoznali u dvorištu gde se nalazi Tranquilo, kada je otvarao piceriju prekoputa restorana koga smo sada vlasnici. Uvek smo bili bliski sa Igorom koji je tada bio šef kuhinje, dok nije i sam postao vlasnik kad smo restoran preuzeli nas četvoro od njegovog oca Tije, legende beogradskog ugostiteljstva i osnivača nekadašnjeg Tikasa.
Kad premotamo film, pre nego što smo se upoznali, svo četvoro smo bili u različitim fazama traženja sebe. Sada se svi osećamo kao da smo se pronašli ovde, zajedno. A, Igor i Iva čekaju i bebu tako da ćemo uskoro imati i novog člana ekipe.
Restoran Tranquilo i održiva moda – priča o novom enterijeru
MŠ: Svako je dao ideju za neki deo enterijera. Što se tiče dizajna, sve smo osmislili sami ugledajući se na najbolje od restorana koje smo posećivali širom sveta. Iva i ja smo velike ljubiteljke mode i umetnosti uopšte i želele smo da obratimo pažnju na svaki detalj. S obzirom na to da smo imali samo mesec dana za renoviranje, a ispostavilo se da ima mnogo više posla nego što smo mislili, na kraju smo sami pravili dobar deo stvari i naučili da rukujemo i alatom. Verujemo da svaka zamisao može da se ostvari uz trud i kreativnost.
Zaista smo želeli da imamo komunalnu klupicu za sedenje, međutim zbog tesnih rokova smo dobili ponude koje su bile van našeg budžeta, tako da smo odlučili da je napravimo sami. I evo, drži se ponosno i nakon otvaranja. Lampe smo pravili ručno po uzoru na lampe Unum Design-a koje smo videli u jednom vašem tekstu.
Sad se šalimo kako možemo da napustimo ugostiteljstvo i počnemo da se bavimo enterijerom.
Mislim da je teže prepravljati staro nego napraviti kompletno novo i da iz tog razloga savremeno društvo nekad zanemaruje skrivenu lepotu postojećeg koju samo treba znati istaći i unaprediti. Kada smo ušli u prostor, on je već imao neki svoj karakter čiju suštinu smo želeli da zadržimo i predstavimo na drugačiji način. Boju bakra sa starih lampi smo želeli da inkorporiramo kroz ceo prostor, pa smo sve metalne elemente odlučili da radimo u toj boji.
Ranije je lokal imao motive bambusa po zidovima, pa smo uradili skulpturu od bambusa duž celog jednog zida. Maske od radijatora smo upcycleovali dodavši im špansku trsku inspirisani Breuer-ovim Cesca stolicama. Mislim da je naša generacija ta koja uči da poštuje staro, ali da mu dodaje lični pečat. To se najbolje možda vidi u modi, naše generacije su te koje triftuju i upcycleuju, ali svaki komad postaje deo ličnog stila i svako ga kombinuje na neki individualan način.
O preprekama i prijateljstvu
MŠ: Mislim da je najveća prepreka bila naći ljude i završiti lokal na vreme. Majstore smo nalazili na sve moguće načine, vodoinstalatera sam upoznala u policijskoj stanici. Renoviranje je izgledalo kao sezona srpske verzije serije The Bear. Zvali smo sve prijatelje upomoć. Poslednje veče pred otvaranje smo imali grupnu radnu akciju, prijatelji, roditelji, komšije, zaposleni, svi su došli da pomognu da završimo šta imamo da bismo uspeli da otvorimo ujutro. Ništa ne bismo uspeli bez velike podrške prijatelja i roditelja.
… i izdvojenom univerzumu, lepom ponašanju i kubanskoj muzici
MŠ: Restoran se nalazi ušuškan između stambenih zgrada blizu Bulevara kralja Aleksandra u, kako kažu, najlepšem dvorištu Vračara i subjektivni osećaj je kao da se nalaziš na nekoj evropskoj piazzeti, jer je potpuno izolovano mesto od tipične gradske gužve i ima neku lokalnu živost i energiju. Svi smo komšije, održavamo lepotu, duh i prirodu ovog dvorišta i stvarno smo neki izdvojeni univerzum unutar Beograda. Ujutru se javimo jedni drugima i poželimo lep dan. Uvek se nešto dešava. Bez problema bismo imali materijala da napišemo scenario za sitkom.
Zbog toga što je vrlo akustično dvorište posebno vodimo računa kakvu muziku i koliko glasno puštamo, pa po danima menjamo plejlistu kubanske, lagane elektronske i džez muzike. Da ne budemo preterano dosadni komšijama.
Novo na meniju – stari hitovi i nota elegancije
MŠ: Restoran Tranquilo je bio poznat kao restoran sa najboljom pljeskavicom u gradu. Vodimo se time da ne treba popravljati šta nije pokvareno, pa smo sve stare hitove ostavili na meniju i dodali im notu elegancije. Šef kuhunje, Igor Tijanić završio je Le Cordon Bleu, otvorio je preko dvadeset kuhinja kod nas i u inostranstvu i veliki je izvor znanja i kreativnosti. Pošto je jelovnik bogat specijalitetima od mesa, a ja sam već dug niz godina vegetarijanac, nova verzija menija donosi ukusnu pravdu i za nas vegetarijance.
Šef kuhinje predlaže
MŠ: Sa novog menija bismo izdvojili hrskavu palentu serviranu na kremastom kozijem siru. Inspiracija šefu Igoru za to jelo bio je zapravo kačamak koji je podigao na nivo fine dining-a. Postajemo prepoznatljivi po širokom izboru takosa. Imamo posebnu sekciju u meniju pod nazivom Taqueria. Svi naši takosi bogati su proteinima i specijalnim sosevima. Serviraju se kao u Meksiku, s tim što smo se potrudili da ponovo damo svoj originalni pečat zadržavajući autentični oblik izvornog jela. Američki Lobster roll u mekanoj slatkoj zemički, Igor je adaptirao za naš meni i jednom street food jelu dao eleganciju i restoranski kvalitet.
Cilj nam je da približimo različite internacionalne kuhinje koje su nas inspirisale na našoj gastronomskoj sceni. Meni je bogat izborima i prilagođen različitim ukusima – od svežih domaćih pasti, preko gurmanskih burgera, do cvrčećih gambora u ulju od belog luka. Zajedničko svim jelima jeste kvalitet.
A Negroni Sbagliato…*with prosseco in it* – dobro poznata rečenica i koktel karta
MŠ: Mi u Tranquilu obožavamo koktele. U ponudi imamo skoro sve klasike kao što su Whiskey Sour, Negroni, Manhattan… Sa trenutne koktel karte bismo istakli Pineapple Daiquiri, Caramel Espresso Martini i naš Signature Collins. Nikola Bulajić, šef bara i moj verenik, prilagođava i vinsku i koktel kartu sezonama i svi naši kokteli su tvistovi klasika. Želeo je da leto ispratimo tropskim ukusima, pa je tako na našoj koktel karti završio Pinepple Daiquiri – crni rum infuzovan ananasom, sa pireom od ananasa i sokom limete. Drugi koktel kojem smo izmenili malo recepturu jeste Espresso Martini, jedan od najpoznatijih koktela. Pa smo mu dodali slanu karamelu koja savršeno parira ukusima vodke i slatkoći likera od kafe. Naš Tranquilo Collins je još jedna reminiscencija na lepe dane u čaši. Napravljen za ljubitelje džin-tonika, krase ga ukusi trešnje i sirupa od maline.
Za predstojeću sezonu već planiramo pumpkin spice koktele i oštrije jesenje ukuse koji greju dušu.
Za kraj, nešto što nismo pomenule?
MŠ: Za kraj uvek idu deserti. I svi su rađeni po autentičnim receptima Nikoline mame Doris. Tako da nam je to posebno draga stavka na meniju.
Tranquilo u tri reči?
MŠ: Sreća, sreća, radost.
Foto: Journal
