Mi Hleb pekara je za kratko vreme postala must-visit destinacija – upoznajte porodicu koja stoji iza nje
Otkako su otvorili svoja vrata u Molerovoj 45, Mi Hleb pekara je postala jedno od omiljenih mesta lokalaca. Poznati po svom sourdough hlebu, ali i ostalim pecivima, ovaj porodični biznis i dalje raste. Njihova priča je ona o moći zajednice, uzajamnom pomaganju i upornosti. Svoju publiku su prvobitno stekli tako što su radili dostavu hleba od vrata do vrata. Nakon otvaranja svog lokala, upravo su stari kupci, prijatelji i poznanici dolazili kod njih. Osim toga, društvene mreže su još jednom demonstrirale svoj domet. Tako je publika iz drugih delova grada dolazila da bi probala kiselo testo o kom svi pričaju. Mi smo odlučili da uradimo jedan check-in i vidimo kako Mi Hleb pekara izgleda sada i koji su im planovi za budućnost. Tom prilikom su vlasnici Časlav i Teodora odgovarali na naša pitanja, ali i dali savete za mlade preduzetnike u ovoj industriji.
JOURNAL: Kada je otvorena Mi Hleb pekara kakva su bila vaša inicijalna očekivanja i vizija?
Mi Hleb: Kada je Časlav prvi put odlučio da njegov COVID hobi postane profesionalni poziv, ambicije su bile velike. Misija je bila da snabdevamo Beograd najboljim hlebom. Tada smo oboje radili corpo poslove i odvajali smo deo plate kako bismo kupili pravu peć za hleb, koju i dan danas koristimo. Kako nismo imali veliki početni kapital, odlučili smo da idemo polako. Pekara nam je bila kao side hustle. Dva puta nedeljno smo mesili, da bismo sutradan dostavljali tek ispečen hleb po kućama. Nakon godinu dana pojavila se opcija da otvorimo lokal, što smo još od početka planirali.
JOURNAL: Kako se vaša početna ideja razvijala tokom vremena i da li je nešto ispalo drugačije nego što ste planirali?
Mi Hleb: U početku smo hteli da pravimo i prodajemo samo hleb, te smo takav lokal i tražili – za šaltersku prodaju. Kako to biva, u procesu traženja smo se razmaštali. Zamišljali smo kako bi bilo lepo da u lokalu ipak imamo veliki trpezarijski sto gde bi nam mušterije koje su došle po hleb prisele da kao gosti popiju kafu ili čaj, pojedu neki cookie ili sačekaju da im zapakujemo sendvič za poneti. Tako je na kraju i bilo, našli smo veći lokal, i on je dao prostora da širimo asortiman. Svidelo nam se da se ne ograničavamo, tako da ne stajemo sa maštanjem.
JOURNAL: Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se suočavali na početku, a koju su oni sa kojima se suočavate sada?
Mi Hleb: Možda još uvek nismo odmakli mnogo od početka jer je izazov isti – rano buđenje. Izazovi kojima uspevamo da doskočimo jesu vremenski uslovi koji utiču na proces proizvodnje, a oni se iz dana u dan menjaju. Mogli bismo da kažemo da je u početku bilo teško osetiti puls nabavke i potrošnje jer nam je svežina namirnica koje koristimo jako bitna, ali smo i to uspeli da ukrotimo. Trenutni izazov je proširiti kapacitete proizvodnje kako bismo odgovorili na potražnju kupaca. Dobro je da volimo izazove.
JOURNAL: Koji su vam trenutni ciljevi i planovi za budućnost Mi.Hleba?
Mi Hleb: Osim ulaganja u našu proizvodnju, glavni cilj za 2025. je otvaranje još jednog prodajnog mesta. Plan je da se to desi u nekom drugom kraju grada – stay tuned. Flertujemo i sa idejom da otvorimo TikTok profil. Mislimo da bi našoj publici bilo zanimljivo da vide ceo proces izrade kiselog testa. Kao lokalni brend težimo tome da koristimo lokalne sirovine. Na taj način podržavamo druge male proizvođače. Pored toga se trudimo da ostanemo autentični i prepoznatljivi.
JOURNAL: Šta je ono što posetioci najviše vole da kupuju kod vas?
Mi Hleb: Pored hleba koji je postao jutarnja rutina celom komšiluku, ljudi se iznova vraćaju po banove. Cimet ban je najveći favorit u vitrini, ali i ostali imaju svoju vernu publiku. Nije retko i da kupci odluče da ne biraju omiljeni. Tada im u našu ljubičastu kutiju zapakujemo sva četiri slatka bana.
JOURNAL: Šta biste savetovali onima koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa u oblasti pekarstva?
Mi Hleb: Girl, don’t do it, it’s not worth it.
Foto: Mi Hleb Instagram / @mi.hleb /
