Gastro avanture oduvek su bile jedinstveno iskustvo koje nas odvodi u lukavo skriven svet kulinarskih tajni i inspiracija. Mirisne simfonije i neodoljivi ukusi vodili su nas kroz neotkrivene predele najsočnijih delicija, te smo upravo zbog toga u neprestanoj potrazi za novim zbirkama recepata koje će nam omogućiti još jednu pustolovinu za pamćenje. Lokalna kulinarska scena je, reklo bi se, uslišila naše želje i predočila nam potpuno nov koncept kreiranja kuvara koji nas sprovodi kroz četiri godišnja doba sa ciljem redefinisanja dosadašnjeg poimanja našeg odnosa prema kulinarstvu i samoj pripremi jela.
Reč je o kuvaru Veljku Mijuškovića kojeg smo ne tako davno imali priliku da upoznamo kroz književno ostvarenje „Pre nego đavo dođe po svoje“. Ako ste pomislili da je ovo pomalo neobičan spoj gotovo nespojivih ideologija, vreme je da vam otkrijemo da je Veljko ujedno i istaknuti predstavnik akademske zajednice, odnosno nastavnik na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu pri Katedri za poslovnu ekonomiju i menadžment. Dobitnik je brojnih međunarodnih stipendija, a svoje delanje unutar akademske zajednice usmerio je i na objavljivanje brojnih naučno-istraživačkih radova. Književnost i kulinarstvo su njegova strast, a zbirku recepata mijus.co ukusi: Slasna avantura u četiri godišnja doba uskoro će predstaviti lokalnim gastro entuzijastima.
mijus.co ukusi: Slasna avantura u četiri godišnja doba
Zbirka recepata mijus.co ukusi: Slasna avantura u četiri godišnja doba podeljena je u četiri poglavlja koja predstavljaju četiri godišnja doba. Svako poglavlje sadrži oko 50 recepata u okviru kojih se nalaze i zanimljive rubrike poput „predlog za prilog“, „ako niste znali“, kao i „mali kuriozitet iz ličnog života“ u kojoj ćete imati prilike da pročitate brojne anegdote, kao i uspomene koje autora asociraju na određeno jelo. Takođe, zbirka predstavlja ličnu selekciju recepata koji uključuju kako tradicionalnu, tako i međunarodnu kuhinju. Obuhvata i slatka i slana jela, nutricionistički izbalansirana, kao i tradicionalne, neodoljive gurmanluke.
JOURNAL 01/ Kako ste došli na ideju da organizujete recepte prema godišnjim dobima?
VM: Zbirka recepata koncepcijski je podeljena prema godišnjim dobima zato što svako od njih pobuđuje posebne senzacije i vrstu hrane koja se tada konzumira. Četiri godišnja doba predstavljaju zaokružen ciklus života, događaja, energije, uspona i izazova, te posebnih ukusa koje vezujemo za svaki od njih. Tako bi bar trebalo da bude, ako zanemarimo klimatske promene, staklenike koji nam pružaju selekciju svega tokom cele godine i slično. Za svako od godišnjih doba data je selekcija jela koja tipično za njih vezujemo, uz posebne ideje za serviranje. Lepota različitosti, kroz specifičnu dinamiku i bujanje života, od klice preko rasplamsalih valova, do zlatnih tonova pozne zrelosti i ledenog daška studene savršenosti. Sve to čitaoce čeka na stranicama kuvara. Plod je lične ideje nastale kao inspiracija iz svakodnevnog života.
JOURNAL 02/ Ako biste morali izdvojiti jedno jelo (godišnje doba) iz zbirke koje smatrate apsolutnim favoritom, koje bi to jelo bilo i zašto?
VM: Jelo koje bih izdvojio poklapa se sa sezonom kada se ono najčešće konzumira. U pitanju je domaća sarma od kiselog kupusa, a sezona naravno zimska. Važno je napomenuti da se u mojoj režiji sarma isključivo jede uz proju od mešavine kukuruznog i pšeničnog brašna i mladi kajmak, te eventualno uz prilog ljutikastog ajvara. To je moje omiljeno jelo koje bih mogao da jedem uvek. Asocira na dom i njegovu toplinu koja je verovatno i najizraženija tokom zimskih meseci.
JOURNAL 03/ Kako usklađujete tradicionalna i moderna jela u kuvaru? Kako taj proces izgleda u teoriji, a kako u praksi?
VM: Kuvar ima za cilj da na jednom mestu pruži sublimiranu ličnu selekciju vrhunskih gurmanluka bez obzira da li pripadaju nacionalnoj ili međunarodnoj kuhinji, tradicionalnim ili modernim jelima, slatkim ili slanim zadovoljstvima, onima koji predstavljaju zdrav izbor ili pak energetsko-kalorijske bombe. Stoga, može se reći da je jedini kriterijum odabira jela nezaboravna senzacija koju svaki zalogaj specijaliteta pobuđuje kod onih koji ih prave ili konzumiraju. I tu dolazimo do ljubavi, kao osnovnog pokretača svega.
Lične emocije su često neraskidivo vezane za hranu koju konzumiramo. Bilo da spremate nešto posebno za voljenu osobu ili da se sećate nekog piknika, restorana ili najobičnijeg kisoka koji za vas ima naročit značaj i nekog događaja sa tim u vezi, destinacije koju ste posetili i pri tome aromu mesta neraskidivo pomešali sa aromom specijaliteta koji ste tamo probali i slično. Situacija je bezbroj. Ljubav je tu da nas podseti i pokrene. Neka ovaj kuvar bude bar delić tog pokretača ljubavi. To je najbolja poruka koju kuvar šalje i za koju verujem da će gurmani sigurno prepoznati. Stoga, nema tu mnogo teorije. Praksa i iskustvo su sve.
JOURNAL 04/ Koja je najzanimljivija priča ili anegdota koju ste otkrili o nekom jelu dok ste istraživali kulturološke aspekte u rubrici „Ako niste znali“?
VM: Rubrika „Ako niste znali“ koja se u kuvaru javlja uz neke recepte daje uvid u pregršt zanimljivosti, kulturoloških, specifičnih za podneblje iz kojeg dolazi jelo koje se predlaže, njegovo poreklo, naziv, razvoj, promene tokom istorije i slično. Iako ih ima zaista mnogo, za mene je možda najzanimljivija ona koja se odnosi na priču o nastanku imena Vasine torte.
Naime, Vasina torta je dezert karakterističan za srpsku kuhinju. Ona se sastoji od korice koja se pravi od oraha i celih jaja, a koja se preliva sokom od ceđene pomorandže što joj daje osvežavajući karakter, te fila od oraha i mleka i na kraju kuvanog snega od belanaca. Prema legendi, Vasina torta nastala je u Paraćinu početkom XX veka i nosi naziv po Vasi Čokrljanu, trgovcu i paraćinskom zetu. Vasina žena, Jelena, imala je tešku trudnoću i bila suočena sa rizikom smrti. Vasa ju je odveo u Beč i pronašao najbolje lekare koji su uspeli da spasu i Jelenu i dete. Zahvalna tašta, osmislila je ovu sofisticiranu tortu u Vasinu čast. Reč je dirljivoj priči o ljubavi i zahvalnosti, te je stoga za mene lično veoma upečatljiva.
