Jedinstvena slow-cook manufaktura tradicionalnih vojvođanskih poslastica skrivena u najlepšoj / i najmanjoj / ulici na donjem Dorćolu a pod imenom Modla 180°C vraća duh starih vremena. Spaja tradiciju i savremeni momentum i podseća nas zašto volimo praznike i posebne datume.
U susret uskršnjim praznicima, ali i proleću i lepšim danima, donosimo nešto drugačiju priču sa Jelenom Perović osnivačicom Modle 180°C. Po struci pravnica, ali po vokaciji kreatorka najlepših personalizovanih poslastica. Svaka torta nosi deo tradicije, ličnu priču onoga ko je naručuje i prepoznatljiv potpis.
Dok očekujemo ekstenziju Modle 180°C u vidu radionice ili nekog intimnog druženja, u nastavku vam prenosimo delić atmosfere sa snimanja za Journal.rs koji potpisuje fotografkinja Monika Pavlović @monikapavlovic čija se ekspertiza ogleda u emociji koje njene fotografije nosi, dok produkciju potpisuje Tijana Anđelković @popgirl83.
Osim toga, Jelena nas vodi u đir po Dorćolu, Modline zanimljive priče + recept za čuvenu Viktorija tortu i donosi prazničnu atmosferu koja sada zvanično počinje!
Modla 180°C nekad i sad!
Od trenutka kada sam došla u Beograd, pre nekih osam godina, pa do sada, mnoge stvari su se promenile u mom životu. Bilo je mnogo izazova uz koje sam postala zrelija, sigurnija i slobodnija. Modla 180°C me je pratila u mom ličnom rastu, ali se njena suština nije menjala. I dalje pratim svoj unutrašnji osećaj. I dalje posedujem intimnu svesku recepata u kojoj je svaki kolač personalizovan i nekom posvećen. I dalje imam istu strast prema fotografiji, ona je moj način da iskažem svoju kreativnu prirodu koju sam otkrila zahvaljujući Modli i poslasticama koje pravim. Iako tako nije bilo kada sam se otisnula u novo i nepoznato, danas radim sa lakoćom i verom da sam na pravom putu.
Signiture poslastica
Poslastica na koju sam, možda i najponosnija je Peraška torta. U početku sam isključivala telefon i zaustavljala dah kada sam pravila koru tanku kao flis papir i na svojim dlanovima je prenosila u modlu. Danas tu tortu pravim vezanih očiju i uz mnogo više uživanja. Volim njenu istoriju i grad iz kog dolazi. Priča kaže da su je Peraštanke pravile svojim muževima koji su plovili širom sveta kako bi sa svakim njenim zalogajem njihovi dani na moru bili sladji i lakši. U Modla 180°C je poznata kao Ljubavna torta.
Tradicionalno vs. moderno
Ne balansiram i ne prilagođavam se modernim vremenima. Pratim isključivo svoj unutrašnji osećaj i puštam da mi i dalje nadahnuće bude sam život i ljudi koje srećem. To se pokazalo kao ispravno jer je Modla 180°C u međuvremenu postala prepoznatljiva po svojoj autentičnosti, domaćim poslasticama i ručno pravljenim vanilicama. Ispostavilo se da je način na koji pristupam životu i kolačima blizak mnogim Beograđanima, i to me neizmerno raduje.
Tematski photoshooting
Svako novo fotografisanje za mene je jedan mali praznik u mom intimnom kalendaru. Fotografijama na svom profilu pričam svoju priču putem kojim nastojim da vam na suptilan način pošaljem poruku. Ovim fotografijama sam želela sebe, ali i vas, da podsetim da ne čekamo proleće, druge ljude i okolnosti da nas probude. Živimo u ludom vremenu zbog čega moramo malo više da osluškujemo sebe jer u nama postoji jedan čitav svet koji čeka da bude probuđen.
Saradnja sa Monikom Pavlović
Sa Monikom sarađujem nepune dve godine, ali je moj osećaj da je tu od samog početka. Monika sa sobom nosi određenu lakoću koja mi prija, ali i profesionalizam i autoritet koje cenim. Ovo, poslednje uskršnje fotografisanje sa sobom nosi i poučnu priču. Dugo smo se pripremale jer je postavka bila izuzetno zahtevna. Šila se posebna haljina, naručivalo cveće, tražio prostor, i kada je sve bilo spremno, ja sam došla sa prtljagom svakodnevice, puna briga i bez osmeha koji inače obeleži svako naše fotografisanje. Monika je to odmah primetila i samo mi rekla: „Jelena, danas me samo slušaj, gledaj i prati.“ Ja sam tako i učinila pa sada gledamo ove fotografije, na koje sam ponosna. Kratka priča o poverenju i prepuštanju. Aplauz za Moniku i Tijanu. Bravo i hvala, devojke.
Đir po Dorćolu
Srećna sam ako je Modla 180°C postala sinonim donjeg Dorćola jer osetim da je moje mesto baš tu, u ulicama koje su očuvale duh Beograda koji nisam poznavala, o kom sam slušala. Dok šetam Dorćolom, isključim se, prepustim spontanosti fizičkog sveta, pojačam pažnju, opažam zvuke, boje i lica.
Na mojoj mapi Dorćola postoji nekoliko mesta koja su ucrtana crvenom bojom. Ulica Gundulićevog venca je najlepša u maju i junu, kada lipe procvetaju i zamirišu. Kada poželim da utišam svakodnevicu i čujem svoje misli, Dunav je moje more. A mesto kom se sa radošću vraćam i prvo posetim kad se vratim u grad je Bajlonijeva pijaca. Jedna od mojih omiljenih dorćolskih ulica je Dositejeva. Pri njenom vrhu je vinarija u koju često svraćam na meni omiljeno desertno vino – portugalski Muscatel de Setubal.
Koncept New Balkan Cuisine mi je blizak zbog načina na koji pristupaju našoj tradiciji i svemu što smo dobili u nasleđe. Često se šalim i kažem – da umem da kuvam ja bih to baš tako radila.
Modline delicije
Vanilice su Modlin zaštitni znak, a Kesten torta je postala Modlin klasik zahvaljujući Mariji Tarlać koje je tortu proslavila. Beskrajno joj hvala na tome. Modlina ponuda dosta zavisi od ponude na Bajlonijevoj pijaci. Nadam se da će jagode i maline ove godine biti slađe i da ćemo uživati u prolećnim i letnjim poslasticama. U narednom periodu torte koje će biti u fokusu su Francuskinja, engleski klasik – torta Viktorija za koju sam već podelila recept za Journal.rs kao i kolač sa borovnicama i limunom. Kuglof je poslastica koju najviše volim da pravim jer je deo vojvodjanske tradicije koju kao Novosađanka sa ponosom širim Beogradom.
omiljena gastro emisija | podkast | knjiga
U poslednje vreme se opuštam uz dokumentarnu seriju o svetski poznatim kuvarima i njihovim restoranima nagrađenim Mišelinovim zvezdicama. Nadahnjuje me njihova strast ka poslu koji i ja cenim i kom se divim.
Zapravo, ja skoro pa i ne gledam, odnosno, ne slušam podkaste. Međutim, kada poželim društvo dok pravim vanilice, tu je uvek Luna Lu. Volim njen odnos prema svakodnevici, tu mešavinu prkosa i šarma.
Više sam okrenuta ka književnosti. Trenutno čitam Magdu Sabo i njenu knjigu Daljine. U toj knjizi, ona, na jedan vrlo zanimljiv način govori o odnosu majke i ćerke, što je meni kao nečijoj ćerki zanimljiva tema za promišljanje. Taj odnos je često složen, a bavljenje njime pruža mogućnost da rastemo i upoznajemo sebe.
