Posetili smo restoran Jasmin a Maslina, jedan od najpopularnijih restorana u Novom Sadu, na novoj lokaciji! Pre pet godina, Jasmina Vukašinović je hrabro zakoračila u svet gastronomije i otvorila restoran Jasmin a Maslina u salonskom stanu.
Danas, sa preseljenjem na novu, prostraniju lokaciju, restoran Jasmin a Maslina ulazi u novu fazu svoje kulinarske avanture. Imali smo priliku da razgovaramo sa vlasnicom i šeficom kuhinje Jasminom o ovoj uzbudljivoj promeni. Ona nam je otkrila kako su njeni planovi za istraživanje ukusa oblikovali viziju savršenog gastro iskustva. A šef kuhinje Marko Aćimović je sa nama podelio inspiraciju za razvijanje jedinstvenih set menija. U restoranu Jasmin a Maslina, hrana ostaje u centru pažnje, uz opuštenu atmosferu koja poziva da uživate u svakom zalogaju.
U svetu gastronomije, promena često donosi svežinu i nove izazove. U restoranu Jasmin a Maslina, jednom od omiljenih mesta u Novo Sadu, hrana je postala još uzbudljivija na novoj lokaciji.
Restoran je smešten na prvom spratu nove zgrade u ulici Narodnog fronta u Novom Sadu. Enterijer je uređen u nežnim tonovima, s pažljivo postavljenim stolovima na nekoliko nivoa, što prostoru daje dinamičnost i intimnost. Sačuvan je utisak ušuškanosti bez obzira na veći prostor. Restoran je tokom dana okupan svetlošću, čineći atmosferu prozračnom i prijatnom.
Jasmina a Maslina
Novi prostor je doneo nove mogućnosti. Šta je bila inspiracija za promenu?
Potreba za otvaranjem novog prostora je prirodni razvoj našeg koncepta. Naš mali restoran je imao šarma, ali nakon pet godina rada, shvatili smo da je potrebno napraviti korak napred. Bili smo u stanu koji je bio kao jedno veće domaćinstvo za koje se kuva svaki dan. Shvatili smo da više nemamo prostora za sve ono što možemo i želimo. Morali smo da donesemo odluku koja je bila praktične, tehničke, ali i emotivne prirode.
Divno je što sada imamo prostor koji omogućava bolju organizaciju. Novi prostor je veći ali nepretenciozan. Želim da naši gosti imaju dobar osećaj, da uživaju u hrani i društvu. Da ne osećaju opterećenje da li je to fine dining ili ne. Sada pored degustacionih večera tu je i dnevni a la cart jelovnik, i mislim da ta promena svima prija.
Kako biste opisali prelazak iz malog restorana u veći prostor?
Kao kada sviraš na nekom priručnom kućnom instrumentu, a onda pređeš na koncertni klavir. Definicija zvuka je bolja, ali suština ostaje ista. Samo su sprave i način na koji se sve izvodi postali bolji. Kao što kažu, malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga. Odgovornosti su veće, troškovi su veći, ali sve će doći na svoje mesto vremenom. Srećna sam što mogu da prepustim deo odgovornosti svom timu, jer je to bilo nešto što mi je ranije nedostajalo.
Imam osećaj da sada vozimo veći brod. I iako nisam sigurna da znam kako da ga vozim, imam sjajan tim i zajedno ulazimo u ovu novu fazu. Ono što je najbitnije je da duša u hrani ostaje ista. Ljubav koju osećam prema ovom poslu, i koju sam prenela na ljude koji ovde rade, je uvek prisutna.
Kako su gosti reagovali na nove promene?
Jako je lepo kada ljudi dođu, jave se ili dođu do kuhinje koja je i dalje otvorena. Zadržali smo tu neposrednost. Prepoznaju naše članove tima. Verujem da ćemo uspeti da razvijamo restoran dalje, zadržavajući dušu koju smo stvorili u malom prostoru. Bez obzira na to kako prostor izgleda, suština je ostala ista. Mi prenosimo onaj isti osećaj, energiju i strast prema hrani, ali u većem i funkcionalnijem prostoru. To je sinergija ljudi, ambijenta i hrane koja je sada zaživela na novom mestu. Gde god da odeš, daješ sebe i to se oseća i na novom mestu.
Kako je osmišljen jelovnik Jasmin a Maslina?
Jelovnik se menja na dva, tri meseca, evo sada pripremamo novi. Ono što sam želela da postignem je da kada gosti otvore jelovnik prepoznaju jela koja ih vezuju za naš koncept. Imamo dve ponude – a la carte jelovnik koji funkcioniše od 13 do 19 časova i sadrži oko dvadeset jela. Tu su predjela, paste, vege i jela sa mesom i ribom i deserti. A uveče su u ponudi degustacioni meniji za večeru koji se mogu upariti sa vinom. U ponudi je pet i sedam sledova, sa mesom ili ribom. Dešava se i da nam gosti sami prepuste da im spremimo jelo po našem izboru. Plan je da zadržimo fleksibilnost u jelovniku, i da se prilagođavamo godišnjim dobima i sezonskim promenama.
Za mene uživanje u hrani nije samo zadovoljstvo. To je iskustvo u kojem se trudimo da unapredimo i ispoštujemo namirnicu na najbolji mogući način. To je trenutak kada ljubav i pažnja koje unosimo u pripremu hrane dolaze do izražaja. Tada gost može da oseti tu energiju.
Šta vas sada najviše inspiriše?
Trenutno su to sezonske namirnice. Pre svih paradajz i smokve. A tu su i patlidžan, dinje, breskve, lubenice, masline i grožđe, sve ono što priroda sada pruža. Smokva je posebno inspirativna u letnjem periodu, mirisom i ukusom. To je neverovatna biljka koja nudi beskrajne mogućnosti. Može se jesti sveža, obrađena, u slatkišima, u kombinaciji sa sirevima, pa čak i ukiseljena. Kada je ukiselim, iskoristim slast koju ima u sebi i tako je sačuvam. Volim da od smokve pravim zimnicu, sušim je, pravim ulje i pekmez koji se koristi za razne stvari. A list smokve je nešto posebno. Pripremam čaj od lista smokve, od kojeg kasnije pravim emulziju. Njegov miris i ukus su neobični. List je izuzetno je zdrav, a arome su drvenaste, biberaste. Podsećaju me na prijatnu toplotu koju osećamo leti, poput mirisa borova na obali mora.
Pogled u prošlost
Pre pet godina, Jasmina je napravila hrabar korak koji je zauvek promenio njen život. Nakon karijere poreskog inspektora, odlučila je da svoju strast prema kuvanju pretvori u stvarnost. Tada je otvorila restoran u salonskom stanu u Novom Sadu. Skoro svakodnevno je sastavljala degustacione menije za večere. U tih pet godina, zajedno sa svojim timom, osmislila je oko 2000 jedinstvenih jela. Sada, kada je restoran prešao u veći prostor, Jasmina se osvrće na početke ovog kulinarskog putovanja.
Prošlo je pet godina od ulaska u ovu avanturu. Kako posmatraš period iza sebe?
Iskustvo je neprocenjivo. Kada pogledam unazad, vidim koliko sam se razvila kao osoba kroz sve što sam prošla. Ti trenuci izazova, kada se pitaš zašto se nešto dešava, su upravo oni koji te oblikuju. Možda u tom trenutku ne vidiš smisao, ali kasnije shvatiš koliko su te iskustva obogatila. Sada, iz ove perspektive, osećam se mudrije i spremnije da se nosim sa svim izazovima koji dolaze. To je proces koji traje, ali svaki korak donosi nešto novo i vredno.
Kako si se odlučila da napustiš zonu komfora?
Bilo je to poput bleska, trenutak kada sam osetila da moram da se promenim i da izađem iz zone komfora. Ceo život sam imala želju da radim nešto kreativno, nešto što će me ispunjavati. Sećam se kako sam još kao dete uživala u organizaciji svečanih doručaka, postavljanju stola, i igri sa hranom. Ta ljubav prema lepom i estetski prijatnom je uvek bila tu. Samo je trebalo vremena da se razvije i sazri u nešto konkretno.
Kada je konačno došlo vreme da napravim promenu, nisam više želela da se držim onoga što mi ne donosi radost. Radost mi je najveći motiv.
Šta za tebe znači rad u kuhinji?
Kuhinja je za mene umetničko platno, a hrana boje kojima slikam. U tom procesu stvaranja, postoji neizbežna interakcija između nas kao kreativaca i ljudi koji konzumiraju našu hranu. To nije samo fizički čin hranjenja. To je jedan složen, emotivan proces gde se naš trud i ljubav prenose na tanjir. A kao rezultat dobijamo povratnu reakciju kroz zadovoljstvo naših gostiju. Ta povezanost, ta razmena emocija, za mene je ključna.
To je kao zaljubljivanje – taj osećaj ispunjenosti i uzbuđenja. Ljubav je jedinstven osećaj, ali zaljubljenost, taj trenutak kada se potpuno predaš emocijama, nešto je što obožavam. U kuhinji, taj trenutak nastupa kada vidim kako se trud isplatio. Kako se energija i pažnja prenose na tanjir i kako to gost prepoznaje i ceni. Za mene, to je ono što mi daje snagu da nastavim – taj ciklus energije i emocija koje delimo kroz hranu.
Kako je Novi Sad prihvatio vašu viziju i rad?
Novi Sad me je zaista prihvatio. Ono što me posebno raduje je što su ljudi prihvatili nešto potpuno drugačije i postali deo te priče. Moj restoran je počeo kao mali klub. Zatim je prerastao u nešto mnogo veće zahvaljujući poverenju i podršci naših gostiju. Mislim da su i ljudi u ovom gradu srećni što postoji ovakvo mesto, koje nudi nešto drugačije.
Kreativnost u set menijima
Marko Aćimović, šef kuhinje Jasmin a Maslina i još jedna kreativna snaga u timu, donosi sa sobom bogato iskustvo iz različitih restorana. On je odrastao uz mirise i ukuse koje su stvarale njegove bake u kuhinji. Ljubav prema ribi preneo mu je deka, strastveni pecaroš. „Kad porasteš, ta sećanja u ukusu postanu neprocenjiva,“ kaže Marko. „Kada sam uspeo da stvorim ukus koji me vratio u detinjstvo, znao sam da zaista umem da kuvam.“ Danas, za njega je ključno da gostima pruži opušteno, ali sofisticirano iskustvo istraživanja ukusa kroz pažljivo osmišljene degustacione menije.
Kako bi opisao novu fazu restorana?
Trenutno smo u fazi evolucije. Novi prostor nam omogućava da razvijamo koncept dalje, da imamo više gostiju i da im pružimo još bogatije gastronomsko iskustvo. Lepota je u tome što nema ograničenja. I kroz a la cart i set menije imamo mogućnost da budemo kreativni. Možemo da ispoštujemo sezonske namirnice, da iskažemo njihovu autentičnost. Želja mi je da dođemo do toga da set menije još češće menjamo.
Ono što primećujem, a što mi je posebno drago je da nam se gosti prepuštaju, u izboru jela i vina. To je poverenje koje je stečeno, jer znaju da će jesti dobro. To mi se sviđa, jer i ja kao gost volim interakciju. Volim da se prepustim iskustvu kroz koje me neko vodi. Ono što je sigurno jeste da ćemo nastaviti da se fokusiramo na kvalitet i kreativnost u kuhinji.
Kakva je tvoja filozofija kada je u pitanju sezonalnost u kuhinji?
To je ključno za nas. Verujem da svaki region ima svoje posebne namirnice koje zaslužuju da budu predstavljene u najboljem svetlu. Uvek se trudimo da proizvod stavimo u prvi plan. To može biti proizvod iz mikrolokaliteta Vojvodine, ali postoje i fantastični proizvodi iz južne Srbije. Naravno, nije ih lako naći, potrebno je mnogo vremena i truda, ali na kraju to čini razliku. Evo kao primer, napravili smo dogovor sa kolegom Stefanom iz Koordinate, da uzimamo neke proizvode iz njihove bašte. U pitanju su naravno ograničene količine, ali znamo sa koliko pažnje su ti proizvodi uzgajani.
Sezonalnost je temelj našeg pristupa. Verujem da su najbolji ukusi oni koji dolaze iz sezonskih namirnica, kada su one u svom vrhuncu. Naravno, to znači da je to potrebno pokazati i kroz jelovnik, ali to je izazov koji nas inspiriše.
Šta je fokus?
Naš fokus je na set jelovnicima koji se smenjuju na oko dva meseca. Mislim da smo uspeli da približimo degustacione večere i kreiramo poverenje kod gostiju da se lako prepuste tom iskustvu. Da sednu, da se opuste, da imaju lepo uparivanje sa vinom. Imamo oko 80 etiketa sa akcentom na lokalna vina, posebno vina sa Fruške Gore. Želeli smo da degustacioni jelovnik bude pristupačan svima. Da gosti mogu da uživaju u vrhunskoj hrani bez pritiska ili straha. Ne volim termin fine dining, jer mislim da je previše formalan i elitistički. Mi imamo goste koji su pravi gurmani, koji jednostavno vole dobru hranu. I trudimo se da svakome pružimo iskustvo koje će ostati dugo u pamćenju.
Foto: Journal