Vodimo vas u Table 57 – jedinstveni prostor na Dorćolu gde se proslavljaju šampanjac i kreativna gastronomija

Na Dorćolu, na adresi Jevremova 57 već nekoliko meseci živi jedinstveni gastronomski prostor Table 57. Mesto za sve ljubitelje vina i hrane. Iza njega stoji dvojac, Katerina Ternovskaya i Natasha Berezova. Poreklom iz Moskve, njih dve su svoju ljubav prema penušavim vinima i hrani donele u Srbiju. Specifičnim konceptom i estetikom Table 57 je obogatio domaću gastro scenu, a ideja vodilja je uvezivanje oko hrane i penušavih vina.

Prostor odiše jedinstvenom estetikom koja spaja starinski šarm sa modernim detaljima. Stan je ispunjen pažljivo odabranim elementima iz lične kolekcije. Tu su oslikani delikatni tanjirići prikupljeni na putovanjima, ulovljeni na buvljacima u Rusiji i Srbiji. Vezene zavesice Natašine bake. Jedinstvene čaše i korpe za vina. Katerinine uramljene mape Šampanj regije. Zidovi su ukrašeni delima savremenih ruskih umetnika, dok stari lusteri i pirotski ćilimi dodaju toplinu prostoru. Stanica za kuvanje je napravljena u porodičnoj firmi u Rumi. Svaki detalj u Table 57 priča svoju priču.

Ulica Jevremova na Dorćolu, iznad vrata broj 57, vodi do Table 57  smeštenog u salonskom stanu. Ovo mesto je zamišljeno kao dom za ljubitelje vina i hrane. U Table 57 se organizuju vinske i kulinarske radionice, specijalne promocije vina uparene sa hranom, degustacije i edukacije. Kako Katerina i Nataša kažu „Ovde je sve moguće“. Ovaj jedinstveni prostor omogućava kreiranje različitih gastronomskih događaja, pružajući intimniju atmosferu zajedništva i okupljanja oko hrane i vina.

Mehurići

Katerinina ljubav prema penušavim vinima je opipljiva i zarazna. Kroz Table 57, postavlja novi standard za uživanje u šampanjcu, čašu po čašu. Njena želja je da približi male, zanatske proizvođače šampanjca.

• Kako je počelo tvoje putovanje u svet vina?

Moje putovanje je počelo u Rusiji, gde sam bila aktivno uključena u vinsku scenu. Kao vinska konsultantkinja imala sam priliku da radim sa retkim i jedinstvenim vinima koja ne biste našli u redovnim prodavnicama. Šampanjac je oduvek bio moja strast, a čak sam postala i neka vrsta champagne influencer, organizujući degustacije i događaje. Kada sam se preselila u Srbiju pre skoro dve godine, primetila sam da postoji prostor na tržištu.

Vinske karte su ovde prilično konvencionalne, posebno u pogledu penušavih vina i šampanjca. Videla sam priliku da predstavim proizvođače šampanjca. Male, zanatske koji se fokusiraju na kvalitet, a ne na masovnu proizvodnju.

• Šta te je inspirisalo da se fokusiraš na male proizvođače?

Inspiracija je došla iz mog sopstvenog iskustva sa šampanjcem. U Rusiji sam imala priliku da blisko sarađujem sa prijateljem koji je predstavljao proizvođače šampanjca na tržištu. Bila sam zadivljena fokusom i autentičnošću koju su ovi mali proizvođači uneli u svoja vina. Oni su uključeni u svaki korak procesa, od berbe grožđa do interakcije sa kupcima. Ova lična veza je nešto što ne dobijate sa velikim brendovima i želela sam da to iskustvo prenesem u Srbiju.

Pokrenula sam Jeroboam, prvu srpsku kompaniju posvećenu sključivo unikatnim šampanjcima i penušavim vinima. Fokusiram se na niz proizvoda iz različitih regiona, sa naglaskom na proizvođače šampanjca. Trenutno radimo sa pet proizvođača šampanjca i planiramo da proširimo naš portfolio. Želja mi je da podelimo sa ljudima razlike između penušavih vina velikih brendova i onih manjih, strastvenih proizvođača. Želim da prikažem autentično iskustvo i priču iza svake boce.

• Kako je nastala ideja za Table 57?

Kada sam počela da radim sa lokalnim restoranima, shvatila sam da postoji potreba za prostorom za degustacije i edukativne događaje. Želela sam mesto gde bi ljudi mogli da dođu da iskuse vino u intimnijem okruženju. Sa odgovarajućim čašama i fokusom na uparivanje. Nataša i ja smo želele da stvorimo mesto koje nudi izuzetno vino i jedinstveno gastronomsko iskustvo.

Želimo da predstavimo vina i hranu na način koji je i pristupačan i sofisticiran. Nudimo set menije uparene sa našim penušavim vinima i organizujemo događaje koji ističu priče iza naših izbora vina i proizvoda. Takođe, planiramo da organizujemo ekskluzivne događaje sa renomiranim vinarima, za koje se nadamo da će privući domaće i strane posetioce. Cilj je stvaranje nezaboravnih iskustava i proslavljanje vinske i gastronomske kulture.

Katerina smatra da Beograd ima ogroman potencijal. Obišla je mnoge restorane u Beogradu i Srbiji. Veruje da su ljudi otvoreni za nova iskustva i željni istraživanja različitih vina i hrane.

• Koja je ideja za buduće događaje?

Planiramo da dovedemo još vinara iz Šampanj regije i organizujemo ekskluzivne degustacije. Želimo da ponudimo jedinstvena iskustva koja nećete naći drugde, poput specijalnih večera sa legendarnim vinarima. Naš cilj je da Table 57 postane destinacija za ljubitelje vina iz celog sveta.

• Sa kojim lokalnim proizvodima se šampanjac dobro slaže i koja bi bila tvoja preporuka za uživanje u šampanjcu?

Verovali ili ne, burek i prasetina su odlični za uparivanje sa šampanjcem. Na jednoj degustaciji smo uparili upravo ova dva jela, penušavo vino je divno upotpunilo ukuse hrane.

Ne plašite se da zaronite u svet malih proizvođača. Razlika u ukusu i kvalitetu između velikih brendova i zanatskih vina je značajna. Mali proizvođači nude jedinstvene ukuse i ličnu vezu sa proizvodom. Sve je u istraživanju i pronalaženju onoga u čemu uživate. A u šampanjcu možete da uživate u svakom delu dana, od predjela do deserta.

Gastronomija

Drugi deo dvojca koji čini Table 57 je Nataša, čije je putovanje od stjuardese do šefa izuzetno inspirativno. Njen razvojni put je primer kako radoznalost i radost u otkrivanja novih ukusa i iskustava oblikuje naše živote. I potvrđuje da hrana menja svakodnevicu i povezuje ljude.

• Kako je izgledalo tvoje putovanje kroz svet gastronomije?

Rekla bih da svakako nije bio pravolinijski put; jednostavno se sve odvijalo prirodno. Oduvek sam bila  fascinirana hranom, još od detinjstva. Ljubav moje porodice prema kuvanju i vreme provedeno u selu mog dede u Ukrajini ostavili su trajni utisak na mene. U početku nisam planirala da postanem kuvar. U Rusiji se smatralo da ćeš postati kuvar samo ako ne možeš da upišeš univerzitet. Dakle, nastavila sam studije i kasnije radila u privatnoj avijaciji. Ali hrana je uvek ostala strast. Čak i kada sam radila u kancelarijama ili letela, stalno sam istraživala kulinarske svetove kroz ketering i upoznajući različite kuhinje.

• Šta je bila tvoja motivacija da konačno nastaviš karijeru u kulinarstvu?

Moja motivacija je bila duboko ukorenjena u mojoj ljubavi prema hrani. Mnoge stvari bi mi dosadile, ali hrana je bila jedina konstanta koja za mene nikada nije izgubila svoj šarm. Uvek me je intrigirao proces pravljenja sira, uzgoj povrća i istraživanje različitih prehrambenih proizvoda. Ova radoznalost me je navela da naučim više i na kraju pređem u profesionalnu kulinarsku karijeru. Studiranje u Paul Bocuse školi u Francuskoj je bilo iskustvo koje mi je otvorilo oči. Dalje, stažiranje u Atlantis the Palm je bilo kao ulazak u brzu kulinarsku mašinu. Naučio me je važnosti efikasnosti i preciznosti u kuhinji.

U Moskvi sam imala restoran na pijaci gde se služio comfort food uparen sa izuzetnim vinima. Koncept je bio da se kuva sa svežim proizvodima sa pijace i ponudi raznovrstan izbor vina. Bilo je to fantastično iskustvo, ali i izazovno u smislu isplativosti. Ovaj poduhvat mi je produbio poštovanje prema malim proizvođačima i biodinamičkim vinima.

• Poslednjih godina si sa porodicom provela vreme u Južnoj Africi, Izraelu, Crnoj Gori, a sada i Srbiji. Kako su ova putovanja uticala na vas?

Kuvanje je postalo moj sistem podrške. Bio je to način povezivanja sa ljudima i stvaranja lepote usred haosa. Mogla sam da pozovem prijatelje, okupimo se oko hrane i nađem utehu u procesu. Hrana je tako univerzalna stvar – svako treba da jede, a mogućnost da kuvam za druge bilo je neverovatno ispunjenje.

Stalna promena lokacija me izložila raznim sastojcima i stilovima kuvanja. Svaka lokacija je imala svoje sezonske proizvode, što je uticalo na moj pristup kuvanju. Izrael, Južna Afrika, Crna Gora, a sada i Srbija—svako mesto ima svoju jedinstvenu ponudu. Za mene je važno prilagođavanje i prihvatanje onoga što je dostupno. Uspela sam da uklopim ova iskustva u svoj trenutni rad.

• Koja je vizija za Table 57 ?

Kejt i ja smo našle prelep prostor na Dorćolu i ovde stvaramo nešto posebno. Želeli smo mesto koje je kao naš dom iz snova, gde možemo da eksperimentišemo i budemo kreativne. Radile smo na tome da ga uredimo sa mešavinom starinskih i lokalnih detalja, od nameštaja do dekora. To je mesto gde možemo da organizujemo događaje, časove kuvanja i degustacije vina, uvek koristeći lokalne proizvode. Fleksibilnost ovog prostora nam omogućava da inoviramo bez ograničenja tradicionalnog restorana. Ovde slavimo uparivanje hrane i vina, stvarajući prostor u kome se oboje neguju. Moja vizija je da ponudim kurirano iskustvo koje ističe kvalitet sastojaka i priču iza njih.

• Šta ti se dopada na beogradskoj sceni  i koji lokalni proizvodi su ti omiljeni?

Beogradska gastro scena je živahna i evoluira. Priliv ljudi iz različitih sredina, uključujući Ruse i Ukrajince, doneo je nove uticaje i ukuse. Zanimljivo je videti kako ova raznolikost oblikuje lokalnu gastronomiju. Sve je veća potreba za visokokvalitetnom, inovativnom hranom i inspirativno je prisustvovati ovoj transformaciji.

Obožavam pijace. Najviše posećujem Kalenić pijacu. Volim jedinstvene proizvode od manje poznatih pečuraka do izuzetnih lokalnih sireva. A omiljeni proizvod? Iznenađujuće, to je skromni krompir. Naravno, volim paradajz, lubenicu i ostale sezonske proizvode. Ali ono što se posebno ističe je da ovde možete pronaći sorte krompira pogodne za različite pripreme, što je retkost. Krompir se često zanemaruje, ali može biti neverovatno raznovrstan i ukusan.

• Kako izgleda tvoj savršeni gastronomski dan u Beogradu? 

Za doručak volim da idem u hotel Beograd na njihove fantastične kroasane i đevreke. Za kafu, d59b je vrhunski izbor zbog njihove jedinstvene pripreme kafe sa mlekom. Branč bi morao da bude u Chernyi Cooperative Coffee Roasters, ne samo zato što sam im ja postavila jelovnik (smeh). Pored slanih zalogaja, imaju i odličan kolač od sira i kolač od banane. Za doručak i branč tu je naravno i Pretop. Prasetina, dobar hleb i penušavo vino, a još uz to mogu da obavim kupovinu na pijaci! Volim Restoran 27  koji mi je u blizini, volim njihovu baštu. Jako volim da idem u Faro, od servisa do hrane, ambijenta, sve mi se dopada.

Impresionirana sam stvarima koje rade Vanja iz New Balkan Cuisine, Nikola iz Pretopa i tim iz Koordinate. To su mesta koja ističu zajednicu, a ljudi iza tih projekata žive svoju strast i otvoreni su, opušteni a izuzetno profesionalni. I mnogo nam znači što su nas prihvatili i prepoznali. Kao nekome ko je još nov u ovom gradu i zemlji, ta podrška nam je dragocena.

Fotografije i video: Ljubo Ašćerić