Kada živite u gradu u kom je svaki dan drugačiji i koji sa sobom nosi specifičnu energiju, nije vam strano da isprobavate drugačije stvari. Ta konstatacija se često odnosi na gastro scenu, međutim, možemo je implementirati i na društveni život. Svakog vikenda već znamo – očekuju nas nova mesta, nove žurke, a sa njima i novi ljudi koje upoznajemo. Beograd je jednostavno takav. Koliko god da su nam gradske gužve dosadile, uvek treba da se podsetimo da nas nakon skoro celog sata sedenja u saobraćaju očekuje susret sa prijateljima, poznanicima i partnerima. Potreba za društvom je, možemo se složiti, sve izraženija u poslednje vreme, pogotovo nakon izolacije koje smo iskusili pre (sada već) dosta vremena.
Tako se na um javlja i pitanje: Da li smo pre nekoliko godina postali i više nego spremni za nova poznanstva?
Izgleda da je odgovor na to pitanje potvrdan sudeći po uspehu koju je aplikacija Timeleft ostvarila u Beogradu. Čini nam se da svako malo ponešto o njoj čujemo, a ukoliko ste zainteresovani za osnovne informacije o istoj, možete pročitati prethodno napisan članak. Timeleft se oslanja na jednostavan princip – spajanje nepoznatih ljudi kako bi uživali u nezaboravnoj večeri. Zato smo ovu sredu rezervisali za jedno novo iskustvo – večeru sa strancima. Kako je veče izgledalo i koje su sve teme bile pokrenute možete pročitati u nastavku.
Ovo je članak koji će vas ubediti da se prepustite novom i neistraženom i odete na večeru sa nepoznatim ljudima.
Life is too short for boring dinners
Kada bismo morali da opišemo ovaj događaj jednom rečju, ta reč bi sigurno bila nepredvidivost. Kako se večera održava u sredu, destinacija, odnosno restoran nije poznat do srede ujutru. Lokacije su različite i menjaju se, a u našem slučaju to je bio Bistro Tri u Mileševskoj ulici na Vračaru.
Iako je trebalo da bude šestoro, na kraju nas je bilo petoro. Naša mala grupa brzo je zaboravila na formu i formalnosti, jer je razgovor prešao na potpuno novi nivo. Nismo se zadržavali na površnim temama, već smo se svi otvorili i podelili neke dublje delove sebe. U tom trenutku, postalo je jasno da algoritam aplikacije Timeleft zaista radi – povezao nas je na način koji nismo ni očekivali.
Možda nam je baš ovo ponekad potrebno
Kada smo seli za sto, aplikacija nas je obavestila da je vreme da započnemo igru. Na stolu je bio samo jedan telefon sa kog smo čitali pitanja. Pitanja su bila podeljena u četiri nivoa – svaki nivo je postepeno otvarao prostor za sve intimnije teme. Počeli smo sa bezazlenim pitanjima, koja su nas nasmejala i opustila. Međutim, ubrzo su usledila pitanja koja su nas naterala da se zagledamo u sebe i jedni u druge na način koji nije bio uobičajen za prvi susret. Iz kruga u krug, razgovori su postajali sve dublji, a mi smo se sve više otvarali.
Kako je veče odmicalo, shvatili smo da ovo više nije samo večera sa strancima – postalo je nešto mnogo više. U nekom trenutku, prestali smo da se osećamo kao ljudi koji su se tek upoznali. U tom okruženju, uz topao ambijent restorana i igre koja nas je podsticala da budemo iskreni, osetili smo da nam je, bar na neko vreme, potpuno prirodno da se poverimo jedni drugima. Možda nam je baš to ponekad potrebno. Da govorimo sa nekim ko nas ne poznaje, ko nema nikakva očekivanja od nas, a ko nas ipak razume na nekom dubljem nivou.
Prilika da se otvorimo, saslušamo i budemo saslušani
Upoznati nekoga ko je u početku bio potpuni stranac, a na kraju večeri postao neko sa kim delimo priče i smeh. To je vrednost koju ovakva iskustva pružaju. Timeleft nas je naučio da se povežemo sa drugima na način koji smo možda zaboravili, ali koji je suštinski važan za svakodnevni život.
Večera sa strancima nije samo prilika da probamo novo jelo ili odemo u novi restoran. To je prilika da se otvorimo, da slušamo i budemo saslušani i možda čak pronađemo prijatelja u nekome koga nikada nismo očekivali da upoznamo.