Ako su Zaplet i Dijagonala bili doza potrebnog prestoničkog urbanizma tadašnjem gastronomskom patriotizmu, a [ nekadašnje ] Cveće Zla pak vračarska doza lokal patriotizma bez čijeg produženog komšije glumačkih laufera, poslednjih nosioca jasno definisane granice te nevidljive linije podele Vračara i Krsta nisu kretali na nedeljni pijačni đir, kao i onih za nijansu mlađih koji su svoje pre-weekend raspoloženje palili upravo na trotoaru Nevesinjske – Šta su onda Gola Leđa ?
To pitanje postavljamo Vladi Melentijeviću, idejnom tvorcu i čoveku koji je novi projekat kreirao zajedno sa dobro poznatim imenom beogradske modne scene – Marijom Tarlać, koja je ovog puta autentičnost svog modnog izraza, krojeva i forme prenela na umetnost kafe, vina i hedonizma, servirajući nam još jedan projekat vredan pažnje izmaštan [ i izmešten ] iz Tarlać radionice.
G O L A L E Đ A.
Gola Leđa potpuno su nov [ ako tako nešto uopšte postoji, sugerisaće nam sagovornik ] koncept na domaćoj gastro-kofeinsko-lifestyle sceni. Nov po krštenici sa godištem ’24, star po duhu onoga kako jedan kafić treba da [o]diše, drugačiji po energiji, mirisu, estetici, kafi, vinu & rakiji koji čine savršenu trilogiju Meni Karte Golih Leđa, pecivu, kroasanima, savremenoj rodoljubivoj poeziji, spletu srećnih okolnosti, stranim uticajima, neraskidivim vezama koje nas vode iz keca u dvojku [ pa čak i u trojku ], zelenoj rashladnoj komori, erotskom radiju u nastajanju….
JOURNAL INTERVJU. VLADA MELENTIJEVIĆ
[ JOURNAL 0.1 Kako je nastala ideja o stvaranju Golih Leđa, koji je njegov DNA i šta nam novo [ ili pak staro ] donosi na prestoničku gastro/lifestyle scenu? ]
VM: Živeo sam dugo u uverenju da je ideja stigla iz dokolice i nonšalantnosti, ali kako vreme prolazi sve sam uvereniji da je ona ustvari nametnuta spolja. Iz pažljivo skrivenih centara moći koji kroz ovakve projekte vrše direktan uticaj na podsvest. Iskreno ne znam šta o tome da mislim, jer ne postižem da napravim odmak i hladne i odmorne glave sam sebi dam odgovor. Plaši me kada od mene očekujete odgovor o DNA. Osećam čudan nemir dok ne uspevam da potisnem strah, jer nemam pojma šta da vam kažem.
Ništa novo, jer novo ne postoji. Postoji samo staro. Tačnije taj sekund novog ima neku magiju usplahirenosti, koja u već sledećom momentu prelazi u intimu i sigurnost starog, tako da odgovor bi bio ništa novo. Gastro i lifestyle scena je toliko razmahana da sumnjam da Gola Leđa mogu da na bilo koji način postanu bilo kakav faktor na istoj. I tu bih se vratio na temu zavere u koju smo upleteni…
[ JOURNAL 0.2 Šta je bila polazna tačka za stvaranje Golih Leđa? Da li je u pitanju putovanje, ideja, zamisao, trenutak ili je to splet nekih [ne]srećnih okolnosti i nedostatka mesta u rodnom gradu kakav vašoj duši treba? ]
VM: Polazna tačka je bila zelena rashladna komora. Ne putovanja. Ne ideja. Ne zamisao. Ne trenutak. Možda ste u pravu za splet… uglavnom sreće. Mojoj duši je potaman u mom rodnom gradu.
moj rodni grad i moja duša su na ti.
moj rodni grad i moja duša su nokat i meso.
moj rodni grad i moja duša su guza i noša
moj rodni grad i moja duša su kao budala i šamar
kao kec na deset.
kao iz keca u dvojku.
kao trojka.
[ JOURANAL 0.3 Da su Gola Leđa jedan grad, umetnik, film ili pesma, bila bi? ]
VM: Film.
[ JOURNAL 0.5 Šta po vašem mišljenju nedostaje beogradskoj lifestyle i gastro sceni? Kvalitet, hrabrost, kreativnost, dobar ukus…ili nešto peto? Da li otvaranje ovakvog koncepta i vraćanje na fina fabrička hedonistička podešavanja daje, odnosno vraća, Beogradu neki drugačiji duh? ]
VM: Mislim da ne nedostaje ništa. Videćemo. Ne znam. Ni ja ne razumem. Biću na odmoru par nedelja pa ću nadam se isčačkati šta se od nas konkretno želi. Mene, iako potpuno nesvesno učestvujem u ovome, skoro pa kao da hipnotisano koračam kroz procese. Ne mogu da kažem da mi se ne dopada.
Miriše non-stop na neki peting. Zamolio bih vas da se ovako paušalno ne bavite beogradskim duhom.
Za Vladu Gola Leđa su:
VM: Sreća.
Za Marija Gola Leđa su:
MT: [ nastaviće se..]
Foto. | Ljubo Ašćerić za Journal
Instagram. | @golaledja_
