Koliko vremena provedemo sklapajući fascinantne modne kombinacije ispred ogledala ili praveći fantastična jela u kuhinji, opuštajući se u spavaćoj sobi? Recimo da sve to stvara osećaj da smo u našem domu.
Međutim, ako se osvrnemo oko sebe, bacimo pogled na predmete koji nas okružuju, shvatamo da smo okruženi uspomenama.
Šta čini jedan dom?
Na polici stoji svež hibiskus protkan sitnim ljubičastim karanfilima u vazi koju sam dobila od bivšeg dečka. Jednog trenutka je zamalo završila po sred njegovog prevarantskog lica, srećom sada je samo jedna omiljena vaza…
Na stolu bez nekog reda naslagane su knjige: Italian Chic sam oblivena znojem teglila iz Rima u povratku sa najluđe Thanksgiving žurke! Zamislite proslavu američkog praznika u tom gradu, kakav nonsens! Ipak, na tom partiju sam upoznala Kim Rossi Stuart/a i zamalo zakasnila na jutarnji avion, ne pitajte me više od ovoga što napisah (ako ne znate ko je googlajte).
Ćebe koje se uvilo oko mene više nego bilo koje živo biće, oko ramena mi je u Ramondi omotao jedan Nikola dok sam ridala nad svojom tužnom sudbinom i tragičnim razvodom, nimalo se ne radujući neizvesnoj budućnosti. Sada se njime random pokriva ko stigne… Svaka stvar, predmet, slika hteli mi to ili ne ima svoju priču, predmeti ne mogu da govore, ali mi smo utkani u njih koliko i oni u nas.
Vaš prostor ste vi
Svaka stvar, predmet, slika hteli mi to ili ne ima svoju priču, predmeti ne mogu da govore, ali mi smo utkani u njih koliko i oni u nas. Evo, osvrnite se oko sebe, baš sada dok čitate moju malu enterijersku ispovest, naćićete bar jedan predmet koji će vas vrattiti u prošlost. Vaš prostor i dom ste vi.
Koliko puta ste ušli u neki stan koji ima dizajnerski nameštaj, rasvetu i aksesoar, ali jednostavno mu je falila duša? Onda se dogodi da svratite kod prijateljice u garsonjeru koja je okupana svetlom, puna cveća i jastučića pokupljenih sa bog zna kakvih rasprodaja, et voila, poželeli ste da se preselite kod nje…
Posao arhitekte je da tehnički dovede prostor do savršenog funkcionisanja, ali vi morate dati puls vašem domu. Stavite na policu u kupatilu par starih knjiga, u bokal stavite poljsko cveće i videćete novi sjaj
kada ujutru bunovni budete bauljali po kupatilu.
Prebacite debelo ćebe preko fotelje u dnevnoj sobi, upalite mirišljavu sveću i novogodišnje lampice nabacane u praznu providnu vazu, koju vam je strina donela za Mladence (a vi niste ni znali da taj praznik postoji), iako nije zima izgledaće očaravajuće! Nadjite stari gramofon i par vinila, spustite ih na pod spavaće sobe, pokraj kreveta u staklenu čašu od potrošene sveće stavite lavand i uživaćete, časna reč.
Pre svega ispecite hleb, miris hleba je umirujuć. Sipajte sebi čašu prokupca, pustite da vas sva čula vrate u prošlost, ah da uzmite u ruke knjigu, da baš onu kojom ste ga gadjali kada je zaboravio vaš rodjendan, pa vam uvalio neku iz aktovke koja je imala pogrešnu posvetu…
Samo vas molim ne držite cipele u rerni, to ćemo prepustiti likovima iz nedovršenih bajki, a mi koji živimo danas, uživaćemo u sopstvenom šarenilu uspomena jer to najbolje znamo.
P.S Recept za ovaj gorepomenuti hleb:
- 670 gr brašna (tip400)
- 550 ml tople vode
- 2 kašikice soli
- 1 kašikica šećera
- 1 kesica suvog kvasca
- 200 ml vode (od ukupne količiine) pomešajte sa kašikicom šećera i kesicom kvasca, ostavite da
nabubri.
Pomešajte sve ostale sastojke potom kvasac koji je nadošao, varjačom (ovaj hleb se ne mesi).
Poklopite prozirnom folijom i ostavite da nadolazi sat vremena. U rerni ugrejte pekač ili posudu čiji poklopac može u rernu d0m250 stepeni, u nju stavite pek papir i nadošlu smesu prebacite u posudu, poklopite i pecite 30 minuta. Sklonite poklopac i pecite još 15 minuta.
Javite mi kako je mirisala kuća, zato sam vam rekla, cipele se ne drže u rerni, kao ni uspomene
zaključane u sefu.
Tekst: Jasmina Šupeljak
Art direkcija & foto: Nemanja Lalatović
