Jovana Rakezić stoji iza fotografija enterijera koje dodajemo na #interiorinspo listu

Kada je reč o enterijer pričama one su među najčitanijim na našem portalu. Ono što nas kod njih najčešće privlači, pre svega, jeste sam enterijer, ali i fotografije koje prenose svaki kutak stana, kuće, novog mesta u gradu ili poslovne kancelarije. Ipak, o tome ko stoji iza fotografija nekog enterijera koje dodajemo na interior design mood board, kako one nastaju, šta ih čini posebnim i zašto nas privlače, saznajemo kroz razgovor sa fotografkinjom Jovanom Rakezić [ @jovanarakezicphotography ] koja je majstor u tome da te tihe narative oživi kroz svoj objektiv.

Iako je njena karijera počela (i još uvek vlada) u svetu mode, komercijalne i portretne fotografije, njena prava strast pronašla je svoj put i kroz enterijersku fotografiju. Kroz rad sa arhitektama i kreativcima, Jovana je razvila poseban pristup, u kojem spaja tehničku preciznost sa umetničkom kreativnošću, stvarajući slike koje ne samo da dokumentuju prostor, već i prenose atmosferu, emociju i priču svakog prostora. U ovom intervjuu za Journal, Jovana nas vodi kroz svoj put od početničkih koraka do današnje stručnjakinje u oblasti enterijerske fotografije, otkrivajući izazove, inspiraciju i filozofiju koja stoji iza njenog rada.

JOURNAL: Kako ste se zainteresovali za ovu oblast i šta vas motiviše da nastavite da radite u njoj?

JOVANA: Fotografija enterijera je, zapravo, našla mene. Tokom više od deset godina profesionalnog bavljenja fotografijom, prošla sam kroz razne pravce – od modne i komercijalne fotografije do porodičnih portreta i venčanja. Nekoliko godina intenzivno sam fotografisala sadržaj za društvene mreže jednog restorana koji je ujedno i arhitektonski dragulj Beton hale. U želji da dočaram atmosferu, počela sam da eksperimentišem sa kadrovima.

Mislila sam da će fotografisanje prostora biti jednostavno, ali se pokazalo da je to zahtevnije od onoga što sam viđala u časopisima. Vlasniku restorana, koji je ujedno i iskusni arhitekta, dopali su se moji eksperimenti, pa sam uz njegovu pomoć i instrukcije počela da sagledavam prostor na potpuno drugačiji način. Postepeno sam dodavala specijalizovanu opremu za ovu vrstu fotografije i nastavila da radim na njegovim projektima. To je privuklo pažnju i drugih arhitekata, pa sam kroz rad s njima i sama mnogo naučila. Pored toga, velika podrška i konstruktivne kritike iskusnijeg kolege Relje Ivanića pomogle su mi da kroz vreme unapredim svoje veštine.

Tako je, na neki način, fotografija enterijera našla mene, a ja sam je celim srcem prihvatila, jer me potpuno osvojila.

Na prvi pogled, deluje da je prostor lako fotografisati, ali upravo u tome leži izazov. Zahteva dobro poznavanje fotografije i opreme, mnogo strpljenja, razumevanje arhitekture, kao i osećaj za prostor i vizuelnu komunikaciju. Fotografisati ljude mi je bilo lakše jer oni sami nose emociju. Kod prostora, emocija ne dolazi prirodno, već je treba pažljivo preneti kroz kadrove, uz primenu znanja i kreativnosti. Motiviše me pre svega, zadovoljstvo klijenata i osećaj da svojim radom doprinosim finalnom zaokruživanju prostora koji nastaje. To mi donosi ogromno ispunjenje i podstiče me da stalno istražujem i usavršavam se.

JOURNAL: Šta je ono što čini fotografiju enterijera izuzetnom?

JOVANA: Teško mi je da to procenim, jer sam prilično samokritična. Kada gledam svoj rad, retko mogu da kažem da je neka fotografija zaista izuzetna. Težim ka usavršavanju, eksperimentišem sa svetlom, kadrovima, različitom optikom i postprodukcijom. Možda bi klijent najbolje mogao da odgovori na to pitanje. Ako govorimo objektivno, izuzetna fotografija je ona koja rezonuje s posmatračem i budi neka lepa osećanja. Na kraju, to je jedino što zaista ima vrednost.

JOURNAL: Kako vi lično vidite ulogu estetike u fotografiji enterijera i kako ta estetika može da doprinese stvaranju emocije kod publike ili potencijalnih klijenata?

JOVANA: Mislim da je estetika vrlo važna, iako se trudim da tu reč koristim oprezno. Danas je često dobila nadmen kontekst koji ne želim da prenesem. Ipak, u nedostatku bolje reči, zadržaću se na estetici. Ne pronalaze svi ljudi smisao u estetici ili u okruživanju lepim stvarima – i to je sasvim u redu, kao što ja ne vidim smisao u nekim drugim stvarima u kojima neko drugi vidi. Lepota je, uostalom, veoma individualna. Estetika ima pravu vrednost kada je suštinska, kada dolazi iz unutrašnje potrebe, a ne iz želje da se prati trend ili ostavi utisak na druge.

Često ljudi koriste estetiku kao sredstvo za projektovanje slike o sebi – da kažu nešto drugima o svom životu. Međutim, ono što nas okružuje ne bi trebalo da bude tu zbog drugih, već zbog nas samih. Naša estetika treba da bude naš izvor energije, inspiracije i katalizator za dalju kreativnost. Pronaći svoju estetiku nije lak zadatak. Ona se gradi vremenom i menja pod uticajem različitih spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Tek kada je osetimo i živimo, možemo je koristiti kao inspiraciju i deliti je sa drugima na način koji budi emocije i stvara dublju povezanost.

JOURNAL: Koji su najčešći izazovi na koje nailazite dok fotografišete enterijere, i kako se nosite sa njima?

JOVANA: Odlično pitanje, jedan od većih izazova s kojim se sve češće susrećem u Srbiji jeste nepoštovanje autorskih prava. Nažalost, u našem regionu još uvek nije dovoljno razvijena svest o važnosti intelektualne svojine, i internet se često doživljava kao neograničen izvor besplatnog sadržaja. Saradnici koji učestvuju na realizaciji nekog projekta, uključujući čak i velike brendove, često iskoriste moje fotografije za svoju promociju bez pitanja, odobrenja, čak i potpisa autora, što predstavlja ozbiljno kršenje autorskih prava. Za razliku od zapadnih zemalja, gde je kultura poštovanja rada i autorskih prava dublje ukorenjena, kod nas nedostatak stručnosti osoba koje se bave marketingom ili što bi rekli vode nekome mreže, često vode ka ovakvim situacijama i mislim da je, u profesionalnom smislu, važno podizanje svesti o činjenici da se poznavanje zakonskih regulativa i standarda struke podrazumevaju kao minimum pre bilo kakvog kreativnog rada.

Što se tiče tehničkih izazova, jedan od najčešćih je upravljanje svetlom.

Prirodno svetlo može biti nepredvidivo pa je često pravi izazov postći balans i verno, ali i kreativno preneti atmosferu prostora. Pronalaženje pravog ugla i kompozicije nije uvek lako – prostor može izgledati privlačno uživo, ali ne i kroz objektiv kamere. Ponekad je potrebno prilagoditi elemente u prostoru, poput nameštaja ili rekvizita, kako bi se istakle ključne karakteristike i stvorila fotografija koja priča priču prostora.

JOURNAL: Koliko je, po vašem mišljenju, profesionalna fotografija važna za uspeh dizajna enterijera? Možete li podeliti neke primere kada je dobra fotografija pomogla da projekat dobije veću prepoznatljivost?

JOVANA: Rekla bih da profesionalna fotografija nije samo važna za uspeh, već za ostvarenje konkretnih ciljeva koje neko ima. Bilo da se radi o promociji rada arhitekta na društvenim mrežama, online prezentaciji, učešću na konkursima, ili čak prodaji i iznajmljivanju nekretnina – kvalitetna fotografija igra ključnu ulogu. Dobro osmišljena fotografija ne samo da privlači pažnju, već prenosi priču i emociju prostora, što je neophodno za postizanje željenog efekta, bilo da je to povećanje vidljivosti, angažovanje publike ili podizanje profesionalnog ugleda.

Moji klijenti nisu samo arhitekte – pored arhitektonske fotografije, bavim se i portretnom i komercijalnom fotografijom.

Ove oblasti se često međusobno prepliću na zanimljive načine. Na primer, fotografišem portrete arhitekata koji te fotografije dalje koriste za intervjue, portale i portfolije. Slično tome, projekti fotografisanja enterijera ugostiteljskih objekata često se proširuju na kreiranje sadržaja za njihove promotivne kampanje. Jedan od primera je rad na enterijeru restorana, gde su moje fotografije poslužile ne samo za isticanje dizajna već i kao ključni materijal za njihovu promociju na društvenim mrežama i u medijima. Rezultat je bio veća prepoznatljivost i povećan interes za prostor, što potvrđuje koliko profesionalna fotografija može doprineti uspehu projekta.

JOURNAL: Kada radite na određenom projektu kako se odlučujete koje detalje i aspekte prostora treba da istaknete? Kako usklađujete svoju kreativnu viziju sa željama klijenta?

JOVANA:  Sve zavisi od klijenta i specifičnog projekta. Pre svakog fotografisanja, obavezno razgovaram sa klijentom kako bismo prošli sve važne detalje i definisali šta je njima najbitnije da istaknu. Moj cilj je da klijent bude zadovoljan kako je prostor predstavljen. Neki klijenti vole da se striktno držimo rendera i po njima pravimo kadrove. A drugi nisu sigurni šta tačno žele da istaknu, pa kroz razgovor dolazimo do pravih rešenja. Postoje i oni koji prate moj rad godinama i daju mi slobodu da prostor predstavim na način koji smatram najboljim. Tada dolazim do dileme – treba li prostor prikazati iz strogo arhitektonskog ugla ili uneti više umetničke kreativnosti. Rezultat je često miks klasičnih arhitektonskih fotografija i lifestyle kadrova detalja, što se pokazalo kao balans koji najbolje komunicira priču prostora.

JOURNAL: Da li imate neki omiljeni tip prostora koji volite da fotografišete? Na primer, da li vam je izazovniji rad sa malim ili velikim prostorima? I kako prilazite različitim vrstama enterijera (stambeni, komercijalni, hotelski i slično)?

JOVANA: Ugostiteljski prostori mi i dalje predstavljaju poseban izazov. Oni zahtevaju da kroz fotografiju dočaram ne samo prostor već i atmosferu koju gosti mogu da očekuju, i to na suptilan, nepretenciozan način. Što se tiče veličine prostora, lakše mi je raditi s većim prostorima. Mali prostori zahtevaju znatno više pažnje i kreativnosti da bi se predstavili u najboljem svetlu. Stambeni prostori su mi omiljeni, jer kroz njih imam priliku da zavirim u raznolikost života ljudi, što je nepresušan izvor inspiracije. S druge strane, kancelarijski prostori su mi najteži. Iako mogu biti prelepo dizajnirani, često zahtevaju sate pripreme – nivelisanje stolica, uređenje radnih stolova i slično – kako bi sve izgledalo skladno i uredno na fotografijama.

JOURNAL: Koji su to elementi koje smatrate ključnim u postprodukciji fotografija enterijera? Da li je proces postprodukcije za vas kreativni izazov ili više tehnička potreba?

JOVANA: Sjajno pitanje, a odgovor je jednostavan. Za mene je postprodukcija pre svega kreativni izazov. Balansiram između realističnog prikaza prostora i kreiranja određene atmosfere kroz kolor korekciju i druge intervencije. Sve zavisi od klijenta i prostora – neke arhitekte insistiraju na verodostojnom prikazu osvetljenja i tonova, dok drugi vole da prostor izgleda poetski, gotovo filmski. Osim kreativnosti, važan faktor su vremenski uslovi i kolorit samog prostora. Svaka fotografija nosi priču koja se gradi kroz suptilan balans tih elemenata.

JOURNAL: Šta biste preporučili arhitektama i dizajnerima enterijera kada je reč o pripremi prostora za fotografisanje? Koje greške bi trebalo izbegavati kako bi finalne slike bile što atraktivnije i preciznije?

JOVANA: Jasno definisati kako želite da prostor izgleda na fotografijama. Često klijenti ne razmišljaju dalje od toga da prostor bude čist i uredan, ali to nije dovoljno. Pre fotografisanja, savetujem da se uklone svi predmeti koji nisu deo originalne zamisli prostora – kutije, dečije igračke, pomoćni stočići, lični predmeti i slične stvari. Ovakvi detalji mogu oduzeti mnogo vremena na snimanju i ugroziti prirodno osvetljenje, koje je ključno za dobar rezultat. Naravno, ima situacija kada učestvujem u pripremi prostora, ali to se već unapred sa klijentom definiše. Kada su svi na istoj strani, proces teče mnogo lakše, a rezultati bolji.

JOURNAL: Koji su ključni faktori koje arhitekti i dizajneri treba da uzmu u obzir kada biraju fotografa za svoj projekat?

JOVANA: Najvažnije je odabrati fotografa čiji senzibilitet odgovara vašem projektu i s kim se osećate prijatno u saradnji. Fotografija nije samo tehnički posao – ona uključuje i komunikaciju, rešavanje logističkih izazova i razumevanje vizije arhitekte. Moje iskustvo u radu s velikim sistemima i timovima naučilo me je kako da spojim kreativnost s poslovnom etikom, što je često presudno za uspešnu saradnju. Na kraju, ključna je sinergija između fotografa i arhitekte kako bi se projektna priča ispričala na najbolji način.

JOURNAL: Kako se, prema vašem mišljenju, tržište arhitektonske fotografije razvija? Šta očekujete u budućnosti i koje trendove smatrate važnim za fotografe enterijera?

JOVANA: Arhitektonskom fotografijom bavim se poslednjih nekoliko godina, pa ne mogu tvrditi da pratim sve trendove. Međutim, primetila sam da nas u ovom polju nema mnogo, što pruža priliku za razvoj i raznovrsnost pristupa. Mislim da je budućnost u personalizovanom pristupu svakom projektu, uz balans između tehničke preciznosti i umetničkog izraza. Važno je i dalje graditi kvalitetnu komunikaciju s arhitektama i klijentima, jer fotografija nije samo finalni proizvod – ona je deo šire priče i vizije.

JOURNAL: Imate li neki omiljeni projekat na kojem ste radili?

JOVANA: Možda najdraži projekat (koji još uvek nisam uradila) – enterijer sopstvene kuće. Nisam arhitekta, ali sam unutrašnje uređenje radila sama, komad po komad, osim kuhinje koju je osmislila Vedrana Marković. Pošto je prostor moj uvek imam utisak da još nešto fali u njemu i ne mogu objektivno da ga sagledam kao kada radim za nekog drugog. Lakše je savetovati klijenta da se fotografiše prostor čim radovi budu gotovi. Sebi sam najgori klijent, pa eto nemam ni fotografije svog enterijera dalje od galerije na telefonu. Znam da će mi to biti omiljeni projekat i evo obećavam da će taj trenutak doći – pa makar morala da platim samu sebe. Girl math!

JOURNAL: Kako vaša fotografija doprinosi promociji rada arhitekata i dizajnera enterijera? Koje su prednosti za njih kada investiraju u profesionalne fotografije?

JOVANA: Profesionalna fotografija ima ključnu ulogu u promociji rada arhitekata i dizajnera enterijera, jer omogućava da njihov rad i vizija budu adekvatno predstavljeni široj publici. Fotografije nisu samo dokumentacija prostora – one su alat za komunikaciju, priču i brendiranje. Kvalitetne fotografije pomažu arhitektama i dizajnerima da istaknu specifične elemente svojih projekata, bilo da se radi o materijalima, svetlu ili atmosferi prostora recimo. To im omogućava da se izdvoje, da učestvuju na konkursima, da prezentuju svoj rad potencijalnim klijentima ili partnerima, ali i da privuku pažnju medija i digitalne publike na platformama poput društvenih mreža.

Investiranje u profesionalne fotografije dugoročno donosi prednosti, rekla bih da gradi profesionalni imiž, bolju vidljivost. To je i marketinški alat, ali najbitnije fotografije pričaju prču o projektu: prenose emocionalnu notu i atmosferu prostora bolje nego bilo koja druga vrsta prezentacije. Kada arhitekte i dizajneri investiraju u profesionalne fotografije, oni ne ulažu samo u lepe slike, već u moćan alat koji će im pomaže u ostvarenju profesionalnih ciljeva.

Foto: Jovana Rakezić